Intervju: Dalibor Andonov Gru
Stihovi pesama „Biću tu“ ,“Ti to zoveš ljubav,“I dalje me žele“,vezuju se za Dalibora Andonova poznatijeg kao Gru. U njegovim rimama pronalaze se muškarci, a oni nisu imuni ni na zgodne devojke u njegovim spotovima, a žene ga i dalje žele iako ima „trideset i kusur“. Uticaj koji je napravio na sceni devedesetih godina oseća se i dan danas. Posle poslednjeg objavljenog singla „Samo za tvoje oči“ vratio se u sam vrh hip hop scene u Srbiji. Njegovi tekstovi su realni i iskreni, a tako je odgovarao i na naša pitanja.
- Kada si počeo da se baviš repom, i kako je nastao Gru?
Zapravo muzikom sam počeo da se bavim i pre nego što je nastao Gru. U srednjoj školi imao sam svoj bend, koji je menjao žanrove od rok muzike do repa, i 1994. godine sam krenuo da radim prve demo snimke kao Gru. Te pesme su se zavrtele na radio stanicama koje su se bavile hip hop muzikom, i tada sam imao dva koncerta u tadašnjem klubu Prostor. Na osnovu svega toga potpisao sam ugovor sa Jugodiskom, koji je i objavio moj prvi album 1995. godine. Sledeće godine će biti dvadeset godina od objavljivanja prvog albuma i tada ću objaviti remikse starijih pesama u nekom modernijem aranžmanu, da bi to predstavio publici koja je u to vreme bila mala ili nije bila ni rodjena.
- Da li sećaš prvog napisanog teksta?
Da, sećam se prvog napisanog teksta, to je pesma“Pravo u raj“, koja se nalazi na prvom albumu.
- Srednju školu si završio u Beogradu. Kakve su tada bile ulice grada i imaš li neku upečatljivu sliku iz tog perioda?
Bilo je puno upečatljivih stvari iz tog perioda, to su bile 90-te godine, i tada je sve bilo nenormalno i takve stvari se ne zaboravljaju lako. Išao sam u dve srednje škole, prvo sam išao u „Elektroprivrednu školu“, koju su žargonski nazivali „eventualno poslednja šansa“, tako da sam iz eventualno poslednje šanse prešao u Mašinsku školu koja je bila zanimljivija. Taj period pamtim po odličnim druženjima, tučama, a i putovanju sa Vidikovca, gde sam tada živeo, na Novi Beograd, tako da su to neke slike iz tog perioda.
- Posle objabljivanja singla „Biću tu““ tvoja karijera je krenula uzlaznom putanjom. Da li se sećaš snimanja spota za tu pesmu koji je u to vreme bio drugačiji?
Pesma „Biću tu“ se nalazi na drugom albumu Gru2, koji je objavljen 1996. godine. Sećam se snimanja tog spota koji je bio medju prvim u mojoj karijeri. Na snimanju spota bila je odlična ekipa ljudi i dosta lepih devojaka. Pravo sa snimanja spota sam otišao na letovanje na Adu Bojanu i bio sam oduševljen, i evo i dan danas odlazim tamo na letovanje. Danas mi snimanje spotova teško pada, više mi prija rad u studiju i nastupi.
- Kako si reagovao na reakcije hip hop publike, nakon objavljivanja drugog albuma da si postao suviše komercijalan?
Tada su mi smetali takvi komentari jer sam se trudio da tadašnju malu i neozbiljnu hip hop scenu podignem na veći nivo, a onda su usledili negativni komentari. Meni nijednog trenutka nije žao što sam snimio te pesme jer se one i dan danas slušaju. Nikada nisam radio pesme da bi mi reperi rekli da sam pravi reper, već ih pišem onako kako osećam u datom trenutku. Ja živim od muzike već 20 godina i dalje mi je ona ljubav, pa tek onda posao.
- Medju prvima si počeo sa ozbiljnim live nastupima u hip hop muzici kod nas i jedan si od najstarijih muzičara kada je naša hip hop scena u pitanju. Kakva je situacija danas na našoj sceni, koga ti privatno slušas?
Možda ti delujem da sam ja najstariji, haha, ali nisam, od mene su stariji Bane iz Sanšajna i Kiza iz Robin Huda, tako da sad ispade da sam najmladji. Šalim se. Od naših volim da čujem Bad Copy, Sindikat, volim da slušam i stvari iz 90-tih, Sanšajn,Vudu Popaja, njegova pesma „Karantin“ je jedna od najboljih domaćih hiphop pesama, pored pesme grupe Who is the best „Otvori nebo za mene“.
- Ko je smislio čuvenu frazu,“Opet mi nešto privodis..a jebaču“?
Moj tekst je ceo, a u prvobitnoj verziji to je trebao da kaže Rambo Amadeus, ali ja sam u to vreme počeo da se družim sa Montenigersima, Nigorom i pokojnim Nebom, i onda iz tog druženja je došlo do toga da to kaze Nigor. I to je odlično ispalo.
- Posle objavljivanja drugog albuma povukao si se, vratio si se singlovima „I dalje me žele“, zatim „Ti to zoveš ljubav“. Zbog čega si pravio tolike pauze?
U tom periodu sam se bavio drugim stvarima i nisam posvetio dovoljno pažnje muzici. Kad mi se nije radilo nisam radio, i eto odakle tolike pauze. A ima i toga da sam tad sebe ubedio da nemam inspiraciju, što nije tačno. Jednostavno sam želeo da probam neke druge stvari, a muzika je u tom periodu trpela.
- Tvoje pesme opisuju realne situacije u našem društvu, pogotovu „Samo za tvoje oči“. Da li misliš da je danas hrabrost izneti svoje mišljenje i stav?
Posle objavljivanja te pesme znam da sam povredio mnoge devojke koje su u tom fazonu, ali nažalost sva ta priča oko starleta, prodaja tela za novac je uzela maha i o tome treba da se priča. Dobio sam mnoge pohvale za tekst, ali su i neki ljudi komentarisali da mene ne treba da interesuje šta te devojke rade za novac. Pa interesuje me, jer će sutra ti isti ljudi dobiti ćerke pa će drugačije razmišljati. Deca treba da čuju tu pesmu jer su im uzori nakaradne medijske ličnosti, a oni su u tom uzrastu podložni tome, i o tome svakako treba da se priča.
- Devedestih si snimio i pesmu „Glas“,koja je bila opoziciona pesma za to vreme. Da li bi ponovo napisao tako nešto?
Ta pesma je nastala u periodu studentskih demonstracija, mnogi mladi životi su tada uništeni i trebao je da se čuje glas naroda. I danas bi napisao nešto slično ako sam siguran da je to ispravno, jer se za decu treba boriti.
- U životu si imao i dva tragična dogadjaja, izgubio si devojku i prijatelja. Kako si se izvukao iz svega toga?
To su stvari koje se ne zaboravljaju, samo vremenom naučiš da živis sa tim, a to da vreme leči sve, ne leči ipak.
- U jednom intervju sam pročitala sa si suviše realan da bi bio romantican. Da li je to tako?
Nisam romantičan, više sam praktičan. Više volim da suprugu iznenadim nekim konkretnim stvarima, na primer 2005. godine sam joj rekao da idemo u Egipat da otvorimo klub, jer su tamo super plaže i more. Tako da više praktično delujem u odnosu.
- Da li ti je draže što imaš sinove, da ti ne bi ćeru trošili kao bajaderu, naravno mislim na stih iz pesme?
Haha, mislim da je ćerke teže vaspitavati, posebno u današnjem vremenu gde ne postoji sistem vrednosti. Mada i neki roditelji vaspitavaju ćerke na takav način da su one tatine princeze i da njih treba neko da izdržava, a one samo da budu nasmejane, što je strašno. Sa muškom decom je nekako lakše, mada je danas u ovakvom okruženju ipak teško vaspitavati decu.