Prethodni članak
Lagarije o Linuksu za plašenje mogućih korisnika
Извор за илустрацију: 10 Best Linux Educational Software for Your Kids
Да ли сте икада хтели да се пребаците на Линукс, али не смедосте? Ево неких лагарија што су вас спречиле и шта је истинито.
Тежак за инсталирање
Ово је једна од најраширенијих и најприлепчивијих лагарија о Линуксу, углавном зато што не морамо да се трудимо да инсталирамо оперативни систем – добијамо га преинсталираног. А Линукс треба преузети, инсталирати, подесити. Наравно, на тржишту има и хардвера са Линуксом, мада не много, а и не тражи се баш.
Али ако већ имате, или сте купили нов рачунар без оперативног система, добро би било да прво погледате више дистрибуција ГНУ/Линукса, користећи Live CD или Live USB, а онда, када се одлучите која вам највише одговара, да је инсталирате или као једини ОС на рачунару, или напоредо са Виндоусом (dualboot).
Без обзира шта изаберете, чињеница је да је процес преузимања једноставан, посебно за Убунту, Федору, Минт и опенСУСЕ. Ови дистрои имају и једноставне графичке алате за инсталацију корак по корак, пола сата најдуже.
Некомпатибилан
Врло честа лагарија у опањкавању Линукса. А у ствари, незнатан је број софтверских и хардверских производа некомпатибилних с Линуксом. Плус, Гну/Линукс оперативни системи су пројектовани тако да могу да раде и на старим машинама и са „антиквитетима“ од периферних уређаја. Речју, није вам потребно бљештаво, најновије и – скупо.
Професионалцима су неопходни посебни програми, али се често боје да ће бити некомпатибилни са Линуксом, иако највероватније хоће. Ако ипак нису, лако је инсталирати Вајн (Wine) или Кросовер Линукс (Crossover Linux) и преко тога терати своје омиљено програмче. Али најбоље је инсталирати сличан програм направљен баш за Линукс. Сва је прилика да ћете га наћи, као и друге productivity пакете.
Небезбедан
Ово већ није лагарија већ чиста лаж. Чињенице говоре супротно. Линукс је безбеднији од Виндоуса и Мека, што су, међу осталима, доказали и истраживачи „Секуније„. Линукс је супериоран у погледу безбедности због начина како оперише и додељује permissions, на чему раде бројни програмери из целог света. И бројност и разноликост дистрибуција доприносе безбедности Линукса. Свеукупно, антивирус-програма за Линукс има, али нису неопходни.
Само за стручњаке
Опет лаж. И то опасна. Уверена да је Линукс само за програмере, хакере и сличну сорту, већина се држи подаље од Линукса. Ствари се полако мењају набоље, али и даље је превише корисника рачунара који се плаше да експериментишу, убеђени да ће им Линукс бити претежак.
Извор за фотографију: Debian spotted at LIGO gravitational waves observatory : linuxmasterrace
User-unfriendly карактеристика је имала смисла пре десетак и кусур година, али данашњи Линукс, већина дистрибуција, толико је лак да и деца могу да га користе. Програмери пингвинисти су направили на десетине привлачних радних окружења и других побољшања, па је сад неупоредиво употребљивији – свима. Линукс на серверима тражи више знања, али просечан корисник ће се са већином дистроа снаћи лако, па и лакше него са „прозорима“ и „јабукама“.
Непоуздан и без подршке
Ако вас плаши наводни недостатак подршке, знајте да је линуксашка заједница међу најпреданијим и најпредусретљивијим заједницама на свету. За „обичног“ корисника има море туторијала, а на форумима и блоговима ће наћи и непосредну саветодавну подршку. Пословни свет, ако не зна или га мрзи да се с тим бакће, има могућност избора дистрибуције чији творци пружају професионално одржавање и подршку.
Што се тиче поузданости, Линукс готово никада не пада. У ствари, „курцшлуси“ се најчешће дешавају на Виндоус и Мек рачунарима.
Укупни трошкови су већи
Уобичајена лагарија дилера власничког софтвера и рачунара са преинсталираним власничким оперативним системом. Прибегава јој се кад пословним људима и предузећима треба увалити своју робу и одбити их од бесплатног оперативног система и другог „на извол’те“ софтвера. Али, погледајте само странице где су побројани партнери и спонзори Дебијан Линукса. Уосталом, и НАСА мучи муку с парама, а опет не само да одавно користи, него и учествује у развоју Линукса.
И зато: не плашите се. Ни лагарија, ни читања, ни учења ГНУ/Линукса. Бити линукснаут је прилично једноставан, безбедан и исплатив посао.
И уживање.
Претходни чланци из серијала “Линукс у Чачку”: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 , 13, 14, 15, 16
Предузеће ПММ са 20.000 дин. помогло серијал
Аутор: Фреди Табс
Извор: 6 Myths That Scare Away New Linux Users – Linux notes from DarkDuck
За Озон прес превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу
Локација: SERBIA
_____________________________________________________________
Linux nema izbor softwera kao za Windows. Sta je zamena za AutoCad, Eplan, Althium Designer … Naravno da pod linuxom imaju male programcice ali ovakve ne.
Од наведених програма никад ми није затребао ни један, па ни њихов пандан на Линуксу. Дакле, то питање не могу да коментаришем.
Тврдњу, пак, да „Linux nema izbor softwera kao za Windows“, ниси ничим поткрепио. Осим што си побројао АутоКад… и њихове пандане на Линуксу назвао „програмчићима“, онако офрље. Да си бар рекао да си их пробао, али не, важно је опљунути.
Уопште, логика ти је типа да Београд нема тако квалитетних људи као Чачак, јер у њему нема благодети као што је Михаило Стишовић. На сву срећу, бар оних два посто корисника десктопа зна да ЛИНУКС НИЈЕ ВИНДОУС и не очекује да у две различите куће види исти намештај.
Aleksandre, mnogo si bre nervozan. Dečko lepo kaže da ne postoje adekvatne zamene za te programe, a ti odmah krećem sa omalovažavanjem . Argumentima si trebao da mu objasniš, a ne „meni taj program nikada nije trebao“… To što tebi ne trrba, to je tvoj problem, nisi naveo zamenu za AutoCAd jer jednostavno i ne postoji. Bitno je da si bio arogantan. Pozdrav
Ђуракићу, прво ценим што си се потписао.
Друго, ја рекох да немам ништа да кажем о тим програмима и њиховим заменама, јер ми то не треба, немам никакво ИСКУСТВО са њима. Дакле, не знам да ли је Стишовић у праву или није.
Али ми смета његова логика и то сам објаснио.
А ти подмећеш мени управо оно што Михаилу замерам. Да не понављам сад. Не куца ми се нешто ових два-три дана. А за сутра мора чланак, па боље да се штедим:)
Maya, 3D Studio Max, Photoshop, Corel …
Photoshop ће радити уз употребу емулатора Wine, али нешто спорије и без свих могућности које тај програм пружа. Слично важи и за Corel.
Списак јесте подужи, али број корисника таквих програма у поређењу са укупним бројем корисника је занемарљиво мали.
Ако порасте број, односно процентуална заступљеност Линукса код десктоп корисника, одмах ће се појавити и Линукс верзије поменутих програма.
Наравно, постоје алтернативе, али људи који се професионално баве дизајном, припремом за штампу, пројектовањем итд. једноставно немају времена ни средстава за прелаз и промену оперативног система. Неки не могу да пређу на Линукс јер је циљна група њихових корисника упорно држи Мајкрософта. За неке од њих је то секундарно у односу на главну делатност.
С друге стране, Линукс ће без проблема одговорити на све захтеве 95% корисника, а можда и више.
Важно је људима објаснити шта у ствари значи „легалан софтвер“, при чему они увек мисле на Мајкрософт а не схватају праву природу Линукса.
Bas tema kakva nam je odavno trebala, koja budala poce sa copy/paste temom
Како тема може да буде copy/paste?
И ово горе је превод, поприлично слободан, али опет превод, јер сам се држао онога шта је писац хтео да каже, а не како је рекао, пошто аутор…не допада ми се како пише. А превод такође не може да буде copy/paste.
Мада и може. Али кад „копипејстујеш“ Гуглетин (машински) превод онда мисао испадне тачна и јасна таман као што је твоја.
Али у једном си у праву: тема ГНУ/Линукса није за тебе и теби сличне.
Жив био.
Tema o operativnim sistemima i svemu vezanom za njih, kao i o najboljem i najjeftinijem sistemu za poslovnu primenu (tzv. TCO – Total Cost of Ownership) nije tako jednostavna i nije za ljude koji su sujetni i ne žele da prihvate nikakvu kritiku ili drugačije mišljenje ili činjenicu da nije ono što oni misle ili zastupaju uvek najbolje.
Iskustva i znanja po ovom pitanju drugima može prenositi samo neko ko ima višegodišnje iskustvo u korišćenju različitih operativnih sistema, a ne osoba koja će alternativu da zastupa i propagira na osnovu prevoda tuđih tekstova i sopstvenog znanja i iskustva koje je praktično od juče.
Jer ovo što je autor napisao:
„User-unfriendly карактеристика је имала смисла пре десетак и кусур година, али данашњи Линукс, већина дистрибуција, толико је лак да и деца могу да га користе.“
nije važilo ni pre 15 godina, jer još tada je postojao Knoppix Live CD, koji je omogućavao korišćenje Linux-a direktno sa CD-a, sa koga je radio višestruko brže nego Windws XP sa hard diska. Lično sam eksperimentisao i uverio se na aplikacijama koje su postojale u verzijama za oba operativna sistema. Plus, aplikacije su se brže učitavale sa mnogo sporijeg CD-a na Linux-u nego sa bržeg hard diska na XP-u.
Glavni razlog relativnog neuspeha Linux-a leži u problemu razmene elektronske dokumentacije, a to je malo šira priča i zahtevala bi posebno seriju tekstova, a u ovu problematiku su upućeni oni koji par decenija rade na različitim platformama i sa različitim aplikacijama. Kod Windows-a je taj problem izražen čak i kod različitih verzija iste komercijalne aplikacije, a proizvođači često menjaju formate dokumenata samo da bi naterali korisnike da kupe noviju verziju. Na primer, kod MS Word-a je zadnja revolucionarna stvar bila crtanje tabela mišem, a od važnih sitnica je bilo i vertikalno centriranje sadržaja u polju tabele, što je dostupno još u verziji Office 2003. Interesantno je da su formati MS Word dokumenata isti od verzije (19)97 do verzije 2003, i tada je MS Office postao de facto standard u razmeni dokumenata u poslovnom okruženju. Od Office 2007 Microsoft je opet krenuo da se šegači sa korisnicima menjajući interni format dokumenata kod svake nove verzije…
У претходном случају не ради се о повређеној сујети већ о нетрпељивости спрам глупости.
Да ли сте прочитали претходне чланке из серијала „Линукс у Чачку“?
Колико пута сам рекао да их приређује обични петогодишњи корисник Линукса и то са пропагандистичког становишта? Да ли треба да у сваком настаку истичем да сваку, али баш сваку дотакнуту тему треба да обради и ширем кругу корисника изложи стручњак?
Па где су ти стручњаци, међу њима и Ви, да се потруде и бар писањем помогну својим суграђанима?
Један од циљева будућег Клуба Линукс Такс Чачанин биће управо то: анимирање стручњака у пропаганди (неоспорно, чак и са аспекта лаика) супериорног оперативног система ГНУ/Линукс.
До тада, пријатељу, ја радим шта умем и колико могу. И нико од Вас пасивних агресиваца, вас који сами не радите ништа али чекате к’о запета пушка да критикујете оног ко се бар труди, није аргументовано доказао да сам направио ма и једну материјалну грешку.
Што и није било нарочито тешко, пошто се држим форме погодне за медијску тј. масовну употребу. Правите ли Ви разлику између новинског чланка и стручне анализе?
Јер новински чланак не може да обради сваки аспект теме.
Најзад, сами сте упали у грешку коју мени пребацујете: на основу личног искуства износите своје МИШЉЕЊЕ о „неуспеху Линукса“
А о неуспеху нема ни говора: U stvari, Linuks je najpopularniji operativni sistem, iako … – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/u-stvari-linuks-je-najpopularniji-operativni-sistem-iako/
Мада. што рече један корисник Ем-Икс Линукса на форуму:
„За нове кориснике имамо две вести: добру и лошу:
– добра је та што са Линуксом, па и овом дистрибуцијом, имате неограничене могућности избора и подешавања;
– лоша вест: са Линуксом, па и овом дистрибуцијом, имате неограничене могућности избора и подешавања.“
Дакле, брат пингвиниста сматра да је разлог „неуспеха“ Линукса тај што од корисника тражи да мисле, а овај, тј. огромна већина, би све сложено, макар га то коштало и шпијунирало га.
За крај, замолићу Вас нешто: Напишите чланак о Вашим искуствима са Live издањима, поготово са, клинцима и хакерима омиљеног, Калија. Ја о томе не знам ништа, све пробам на „гвожђу“, чак не знам ни како се употребљава виртуелна машина (симулација је ипак симулација, не могу се видети све мане и могућности), а Кали и сл. ме такође не интересују.
Поздрав и хвала што сте се потрудили да изложите своје МИШЉЕЊЕ,
Ацо…cirilizovano@yandex.com
Odlicno je to sto si se potpisao, bar se blamiras imenom i prezimenom, mozda mi jednog dana u dalekoj buducnosti pokazu ko si pa da vidim i ja treceg linuxovca u Cacku. Linux je ostavljen po strani jos pre 15ak godina kad je imalo svrhe koristiti ga, a ti ocigledno kasnis kao m___ za vep___.
Ne vredi da mu govoriš, dečko je opsednut Linux operativnim sistemom. Pun je frustracija, sigurno nikada nije imao devojku, pa ga to navelo da se ponaša kao dripac za tastaturom. Nijedan argument, samo napad na svakog ko nije za Linux. Frustriran je do srži. Što bi Ameri rekli „Get a Life“
bla bla truć truć, vrlo zanimljiva tema
Nema potrebe da se potpisujem ili predstavljam. Ali autoru clanka moram reci da, prvo jako je ruzno ostavljati komentare posle teksta koji je potpisao – nije ovo FB ili TW pa da se prepucavas u komentarima sa ljudima koji komentarisu tvoj post. Drugo, iako smatram da si dobronameran, i pratim tvoje tekstove, u (nepotrebnim) komentarima kipi od arogancije, i znajuci mentalitet ljudi, samo pravis kontra efekat – totalno si anulirao tekst, i citaoci koji obrate paznju na komentare, nece razmisljati o tekstu, vec o tome kako si nadobudan i kako se prepucavas sa nekim (sta mislis zasto toliko ljudi prati reality programe). Trece, da, Linux je odlicna platforma (ja je koristim povrsno, pre svega zbog CNC i EMC2 komponente)ali zahteva daleko visi nivo znanja za koriscenje, tvikovanje nego odomaceni Windows.
Ja sam daleko od prosecnog korisnika racunara, ali nisam ni blizu programera (a racunar koristim od 91e i DOS-a) i imao sam poteskoca da u stare dane odradim neke stvari u Linuxu – jednostavno nemam osnovno predznanje vezano za tu platformu, a mator konj se tesko uci novim trikovima. I to je osnovni problem za nekog novog korisnika. Instalaciju ce uspeti da uradi svako sa osnovnim znanjem engleskog i pristupom drugom racunaru na kom moze izguglati kako se to radi. Ali, rad kroz terminal, to je vec visa matematika za mnoge, i to je osnovni razlog zasto se Linux nije vise zapatio kod korisnika. Windows jeste za kritiku u svakom aspektu, ali je daleko daleko daleko vise user friendly od Linuxa, i samo okruzenje i obrazovanje od malih nogu coveka navodi na to da se opredeli za njegovo koriscenje. Pozdravljam formiranje kluba, mozda ce mi nekada biti lakse da resim problem koji budem imao in vivo, umesto da kopam po netu koristeci Chrome 🙂
Ароганцију, контраефекат и сл. нећу да коиментаришем, досадило ми.
Али рећи да је ружно што аутор оставља коментаре испод сопственог чланка је непознавање природе и језика интернет медија. Па предност портала, блогова, форума итд. у односу на класичне медије је управо у интерактивности, у дијалогу, не само између коментатора него и аутора и коментатора. ИНТЕРНЕТ ЈЕ ИНТЕРАКТИВНИ МЕДИЈ.
Што се тиче лакоће рада у Виндоусу – заборавио сам како то изгледа. Али да је рад кроз терминал тежак, то, пријатељу, напросто није тачно. Али треба однекуд почети учити. Зато сам и написао и превео пар текстова о раду у терминалу, нпр:
– Alati za prevođenje u Linuksu – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/alati-za-prevodenje-u-linuksu/
– Uputstvo Ubuntujancima i Mintijancima kako da koriste Apt – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/uputstvo-ubuntujancima-i-mintijancima-kako-da-koriste-apt/
И биће их још, само да се заврши оснивање и регистровање Клуба.
И радоваће ме сваки нови члан или пријатељ клуба, нарочито ако, као ти, не користи Хром. То си ме провоцирао:) Верујем да си на Фајерфоксу, а предложићу ти да пробаш и Вивалди…The browser that puts you in control | Vivaldi — https://vivaldi.com/
Поздрав, надам се да се видимо у понедељак (објава ће бити објављена у току дана, надам се).
Rad u terminalu je potreban administratorima, obični korisnici niti znaju za terminal niti im je u 99.99% slučajeva potreban. Čak i kod Windows server operativnog sistema većina podešavanja se vrši preko terminala/konzole, tako da to nije isključiva privilegija Linux-a, jer se tako nekada radilo na Unix-u, a uglavnom i danas.
Običnim korisnicima OS služi da pokrenu aplikaciju u kojoj rade nešto korisno, i tako je bar zadnjih 30 godina. Običan korisnik ne treba da bude administrator i da se bavi bilo kakvom administracijom OS-a, osim pravljenja različitih naloga sa različitim pravima pristupa za ostale članove porodice, ako više njih koristi isti računar. Ako neko želi time da se bavi i nešto nauči o tome, to je njegova privatna stvar.
Korišćenje konzole ponovo postaje aktuelno, jer pojedine platforme za razvoj softvera i Cloud servisi podržavaju brže konfigurisanje i instalaciju primenom CLI (Command Line Interface). To je interesantno programerima i onima koji to žele da postanu, a ne običnim korisnicima.
Autor/prevodilac tekstova ponovo aktuelizuje Linux zbog nedavnih problema sa Windows 10 operativnim sistemom, što niko ne spori, ali dodatne priče o špijuniranju i sl. mogu biti interesantne vojsci i policiji, kao i gradskim upravama i pojedinim ministarstvima, pa je bolje da se obrati direktno njima, umesto širokim narodnim masama koje ova tema ne zanima previše, jer većina ne brine čak ni o tome kako Google i autori aplikacija preko Androida prikupljaju podatke o njima i njihovim aktivnostima.
Kako reče u prethodnom komentaru, autor i ne treba više da komentariše svoju aroganciju koju su pojedini čitaoci uvideli „čitajući između redova“, jer ima onih koji su bili svedoci toga uživo, pa kad se u tom svetlu posmatra jedna rečenica iz jednog od članaka: „учимо једни од других уз пивце или коју чашицу неке од чачанских ракија“, može mnogo toga naslutiti.
Da ne bude kako je tekst istrgnut iz konteksta, evo cele rečenice: „Јесте ли за Клуб “Линукс Такс Чачанин”? За Клуб “Линукс Такс Чачанин” или какав год назив се договорили да му дамо.
Чему ће нам, зар ми Линуксаши нисмо социопате што вас дан седе за рачунаром и хакеришу?
Сигурно има и таквих, али она тројица Чачана Линуксаша што их лично знам воле и масу других ствари, а јесу и за то да се повремено виђамо и размењујемо искуства – учимо једни од других уз пивце или коју чашицу неке од чачанских ракија, којих марки има више него овдашњих продавница и сервиса рачунарске опреме где ишта знају о Линуксу.“
Ako je autoru/prevodiocu članaka o Linux-u motiv da napravi neko Linux udruženje i dobije prostorije gde bi moglo da se ćaska i zaglaba uz čašicu (na sastanku, ili posle njega negde u kafani), ne mora ovoliko da se muči. Već ima u prostoru Doma kulture jedno udruženje koje se okuplja drugim povodom, ali uvek uz čašicu, pa je mogao njima da se pridruži, a Linux zajednicu poštedi jednog takvog udruženja, gde izgleda nije motiv promocija Linux-a i njegovog korišćenja, posebno u školama, već priče o špijuniranju i privatnosti uz pivce ili koju čašicu dobre čačanske rakije.
Podržavam svaku inicijativu da se Linux uvede u škole, jer bi administracija i održavanje računara bili daleko lakši i stariji računari bi radili brže i sa manje problema, nastavnici informatike bi ipak morali da nauče malo više o korišćenju i održavanju računara, a deca bi naučila mnogo više o računarima i programiranju. Ali takva inicijativa neće imati nikakvog uspeha ako dolazi od bilo kog novinara, a posebno onog koji je sklon da o takvim stvarima ćaska uz čašicu.
„Ali takva inicijativa neće imati nikakvog uspeha ako dolazi od bilo kog novinara, a posebno onog koji je sklon da o takvim stvarima ćaska uz čašicu.“
Мајсторе и антиалкохоличару, па где си ти био до сад да такву акцију покренеш?
Шта то вас профије спречава да залегнете за оперативни систем конкурентан „Мајкрософтовом“ производу?
А што се пића тиче, да парафразирам Черчила: „Пријатељу, ја ћу се сутра отрезнити. Ти остајеш исти, шта ћеш.“
И не одузимај нама „нестручњацима“ задовољство коришћења терминала. На пример, ја управо сада, док ово куцкам, слушам „Тедески Тракс бенд“ преко програма mocp за терминал, а албум сам скинуо са youtube-dl, врло згодне алаткице управо за командну линију. Зашто их користим? Зато што је рад с њима бржи и тражи мање ресурса.
Ајд, живели!