Prethodni članak
Linuks u Čačku (pačvork)
Колико пута сте прочитали на линуксашким сајтовима и форумима:
– Кад ће, бре, нова верзија дисстроа, најавили сте је још пре месец дана?
– Ауторски тим: Кад буде спремна.
Е, нешто слично и ја могу да одоворим/правдам се зашто трећи наставак касни две недеље.
С тим што ни овај текст није исполиран, већ је пачворк, „писање крпицама“.
Зашто? Јер здравствени проблеми и операција, а нарочито анестезија, утичу и на ефикасност, менталне способности, целовитост у мишљењу и излагању.
О чему за који дан на другом месту, а овде, за данас две теме. Прва је искуство директора Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, др Богдана Трифуновића са Линуксом. Друга је проистекла из једне од његових напомена да радници Библиотеке нису прихватили прелазак на Линукс.
Господину Трифуновићу сам поставио само једно, истина сложеније питање: како и када је Библиотека покушала да (делимично) уведе Линукс и зашто у томе није успела?
Др Богдан Трифуновић: Укратко, током развоја Центра за дигитализацију Библиотеке у Чачку (од 2008) суочили смо се са потребом да радимо интензивније са Линуксом због инсталације и одржавања сопственог сервера за дигиталне документе које смо добијали кроз дигитализацију књига и некњижне грађе. Такође смо убрзо почели и да радимо са веб сервером за постављање једног дела дигиталних колекција на интернет, за приступ корисника. Тада сам кренуо и да користим Линукс као једини ОС, определио сам се за Убунту након експериментисања са више дистрибуција. Након одређеног времена предложио сам руководиоцу Библиотеке да се ова дистрибуција инсталира и као основни ОС за запослене, а одмах смо Линукс инсталирали и на рачунарима у Интернет клубу Библиотеке за читаоце. Нешто касније на пар рачунара за запослене такође је инсталиран Линукс.
Реакција колега, али и корисника, није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система. Такође, јавио се проблем и са коришћењем одређених хардверских периферија, на првом месту термалних штампача, који су требали да из софтвера оптимизованог за Виндоус штампају разне врсте налепница. И на крају, због слабије подршке софтвера отвореног кода пре десетак година у области напредне обраде текста и слике, као и обраде аудио и видео фајлова, донео сам одлуку да се као ОС за радне станице користи и даље Виндоус, док за сервере користимо Линукс дистрибуције.
Виндоус као ОС дуже присутан на тржишту за професионалну употребу имао је у то време одређена решења која одговарају за системе који траже сертификате или софтверске кључеве за приступ, рецимо, базама података, што је присутно и у нашој професији, док данас верујем да је ситуација повољнија за Линукс дистрибуције него што је било пре 10 година. Али донета је одлука за коју сматрам да је дугорочно обезбедила стабилно пословање, што се може видети и по сервисима које нудимо путем нашег веб сајта.
Као обичан корисник лично не правим велику разлику да ли ћу да радим на неком ОС, много ми је важније да алати које користим буду стабилни у раду и да не оптерећују претерано хардвер. На пример, због скупог Офиса за Виндоус користим на једном рачунару Либре офис, који је данас сасвим задовољавајући и достигао је по квалитету највећег конкурента. У раном периоду, док се још звао Опен Офис, по квалитету није могао да приђе Мајкрософт решењу, али је имао подршку као бесплатно и, што је можда важније, алтернативно решење заједнице отвореног кода.
Надам се да ће моји одговори користити у вашем раду.
Срдачно,
Богдан Трифуновић
Градска библиотека Чачак
„Реакција колега, али и корисника није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система.„
За мене је ова реченица најпровокативнија. Шта има реакција колега да буде сметња увођењу ефикаснијег система, тиме и рада. Организујеш им курсић од три дана – гарантујем да је 18 сати учења довољно за основно овладавање било којим од популарних дистроа – и учи или „путуј игумане“. Али није то само бољка бившег руководства Библиотеке, и нова власт Минхена је тај изговор употребила када су се вратили под „Мајкрософт“ и његов Виндоус.
Корисници? Исто важи и за њих: учи. Библиотека је за радознале умове. Истина има и оних других, али њима би се могао оставити какав мини-„прозорчић“ систем. Нешто као азил.
Знам да се велика већина вас неће сложити с овим ставом. А и што би. Линуксаши су линуксаши зато што другачије мисле. Која питања је код вас подстакло искуство др Трифуновића. И знате ли одговор(е)?
Интернет и портали су места за вишесмерну комуникацију. Кажите шта мислите, размена мишљења није разметање, још мање губљење времена.
И за крај, да начнемо још једну тему, омиљене дистрибуције, предложићу свог фаворита: MX Linux
Разлози:
– Ем-Икс је претрпан програмима, али ако сте радознали, ни то му није мана.
– Брз је као гуја, а поуздан као…Дебијан, на коме је и заснован.
– Форум ове дистрибуције је без премца (знам, пратим их бар 30-так): помоћ добијате у року од пар минута, често и од самих аутора, а слободни сте и да уз елементарно објашњење тражите уврштавање неког новог програма или верзије програма у репозиторијум. Оба која сам тражио, постављена су истог дана.
– По мени, Ем-Икс је у оригиналном издању један од најружнијих дистроа. Али, пошто му је радно окружење, ИксФЦЕ (XFCE), можете га направити да личи на шта год желите.
Нпр:
изворни изглед…
…мој рад од пет минута, колико сматрам да је за шминку дистроа довољно…
Толико до недеље. Јављајте се.
______________________________________________________________
Više puta sam sa Bigdanom razgovarao na temu Linux. Želim da u potpunosti pređem na Linux, alu trenutno nemam dobrog sagovornika. Kako migu direktno da Vas kontaktiram? Mogu li preko Bogdana?
Za ono što radim do sada nisam našao dobru podršku da bih prešao na Linux. Zato neoptužujte propale pionirske pokušaje. Funkcija biblioteke nije da uči korisnike Linux! Ako ste Vi tako dobri u tome, molim za pomoć svima koji bi probali ovaj OS!
„Не оптужујем пропале пионирске покушаје“
Али немам намеру да даље појашњавам што рекох.
Наравно да ћу вам, колико умем, помоћи око Линукса. Моја адреса је: cirilizovano@yandex.com
Поздрав
Da li je moguce da jos uvek objavljujete tekstove pisane na ovaj nacin? Kursic, guja…
Pretpostavljam da ovo pise neko ko nije radio ni u jednoj ozbiljnoj kompaniji i pri tome ima ~20 godina, pa moze da procenjuje da je 18 sati dovoljno da bi osobe od 55 godina(dakle ne rade u firmama samo ljudi do 35 godina koji brze i lakse mogu da savladaju nove stvari) bile osposbljene za rad na linuxu. Racuna li se da taj kurs nesto kosta? Gde je trosak odsustvovanja sa posla 18h… Na kraju bude jefitnije platiti licencu nego imati sve troskove oko uvodjenja linuxa.
Zar ne mislite da bi privatne firme koje imaju par stotina racunara(samo u Cacku ih ima nekoliko) vec uradile da je toliko jefitnije biti na linux-u?
Циско, рекох ли раније, надимак ти је „знаковит“, што би рекла бивша браћа.
Имам 60 година, и радијо сам и у СИСТЕМИМА а не само у фирмама, рецимо РТС и ЈНА.
Али не на пословима везаним за рачунарство, већ на оргазизационо-продуцентским задацима.
У опис мог занимања спада и писање, па о ЛИнуксу пишем не као информатичар, него пропагандиста (да се не лажемо) ОС-а далеко супериорнијег од овог за који сте дресиранин и ви „цискаши“.
А тема цене обуке и недостатка стручних линуксашких кадрова је толико значајна да на на таква питања одговор ћу тражити…рецимо на ФТН, нећу их давати сам.
Тренутно истражујем термин „аутоматон“, који важи и за вас прозораше и цискаше. Стога, опрости на кратком одговору.
Funkcija, radnika u biblioteci je da nauci da radi sa alatom koji mu se pruzi. Ukoliko nije upoznat sa alatom, prodje kratku obuku. Nakon toga radi, a sve primedbe ostavi za svoju kucu ili pak trazi posao u kome postoji alat sa kojim je familijaran.
Apsolutno se slazem sa misljenjem od Cisco. Evo npr ja radim u stranoj nemackoj kompaniji o radio sam u inostranstvu, svugde smo koristili Windows. Jednostavno stupanj razvoja u odnusu na linux za obicne korisnike je na mnogo visem nivou. Komentar gospodina iz biblioteke je apsolutno jasan i tacan. Pre svega svaka cast njemu sto je uopste to i pokusao.
Postoji odredjeni tip korisnika i poslova za koje je linux bolja opcija, za obicnog korisnika, inzenjere koji crtaju, dizajniraju, obradjuju muziku itd… Linux jednostavno to nije.
Sa druge strane, druga strana medalje, posto je linux open source, ako bi operativni sistem pao i napravio stetu u poslovanju jedne firme ko bi bio odgovoran za to? Ko bi to nadoknadio? Mislis da kompanije koji se bave nekom drugom delatnoscu od racunarske tehnike, a kompjuter im je samo sredstvo mogu to da priuste? Ne, druze, softver nije samo program, vec i podrska!
I da me ne bi okarakterisali kao prozorasa, ja sam korisnik izvornog linuxa, ne debijana ! Linux koristim za programiranje i povezivanje sa elektronskom periferijom u industriji, ne zato sto volim linux, vec zato sto takvih resenja nije bilo na trzistu pa smo morali da razvijemo nase sa minimalnim ulaganjima. I taj sistem je za to dobar. Sto se tice aplikacija za crtanje, obradu itd koristim windows jer one ne mogu da se pokrenu iz linuxa(ne pricaj mi o wine jer on je daleko od svemoguc i pre svega nije stabilan). Sto se tice serijala tekstova o linuxu, mislim da vise treba obratiti paznju na to sta su njegove prednosti. A ne na to vi koji koristite windows ste glupi i na licni osecaj autora jer se on oseca prosveceno koriscenjem istog. Dakle vise sustina, nego forma i osecaj koriscenja operativnog sistema. Jer na kraju vecina nas pali komp da bi nesto zavrsila na njemu, nacrtao crtez, kompajlirao program, obradio fotografiju u photoshop, lightroom, dizajnirao proizvod, pripremio stampu… a ne zbog toga da bi se divio operativnom sistemu i prilagodjavao user interface.
Ovom narodu je bitno objasniti u poslovnom, biznis smislu, da razlikuju bitno od nebitnog, da shvate kako se zaradjuje novac negde u svetu. Eto o tome bih ja napisao tekst i preneo iskustva iz inostranstva da shvatite cime se ljudi bave, kako pristupaju problemima, kako se unapredjuju, kako razlucuju sta je bitno i kako se odnose prema kupcima i kako hvataju poslovne prilike. Sve ostalo sto mi pricamo su gluposti. Mi treba da pricamo o fundamentu, ne o nekim detaljima. Hvala
„I da me ne bi okarakterisali kao prozorasa, ja sam korisnik izvornog linuxa, ne debijana !“
Причаћемо даље ако успете да нам објасните шта је то „изворни Линукс“.
Одала вас је та реченица.Ни пришли Ви нисте ма којојо дистрибуцији ГНУ / Линукса. Или јесте, али са апсолутним неразумевањем.
@Engineer na engleskom dao si jos detaljniji opis nego ja, ali ukratko to je to.
@Aleksandar Jovanovic tesko da moze da se diskutuje sa tobom jer mislis da si pametniji od drugih korisnika jer koristis Linux :), uz to delujes bahato i nekulturno u svom obracanju.
Ne znam gde si me sta pitao jer sam procitao clanak kad mi je iskocio i dao komentar, ovde koliko vidim nema email obavestenje na odgovor tako da vise nisam ni gledao.
Inace je Cisco IOS potekao iz Linuxa(nesto slicno vazi i za JunOS, RouterOS…) tako da mozda izbacis termin ciskas, samo zadrsi prozoras :P.
p.s. ne volim da se „merim: na internetu, ali sam prilicno siguran da sam Linux koristio mnogo mnogo pre tebe tako da mogu realno da procenim sve mane i prednosti nekog sistema, a uz to nisam ostrascen ;).
Да ли су бахатост и нетолерантност према глупости иста ствар?
И не рече, не одговори шта је „изворни Линукс“.
Ако мислиш на Циско ИОС, како је то изворни Линукс ако је проистекао из Линукса?
И шта је по теби Линукс? Оперативни систем? Линукс није ОС, већ „шкољка“ – основа која повезује и омогућава рад скупине засебних програма – основа за један од стотина оперативних система (дистрибуција) под заједничким називом ГНУ/Линукс.
Линукс користим тек пет година и уопште не мислим да сам мајстор за исти.Како онда пишем о њему? Може ми се, научио сам доста, а и користим аналогије са медијима за које имам „мајсторско писмо“, филм и ТВ.Најбитније ми је шта ГНУ/Линукс даје као техничка основа за метамедиј – интернет. Схваташ ли о чему говорим?
Ако не разумеш, прочитај претходне чланке из серијала и буди уредан у праћењу будућих.
Али пре свега – интернет литературу о овом благу од програмерства.
Ја пратим неких стотинак извора. Ако те интересује који су и како успевам све то да читам без много напора, јави се на cirilizovano@yandex.com.
„Linux koristim za programiranje i povezivanje sa elektronskom periferijom u industriji“
Ма није ваљда? А зашто не користите неки Мајкрософтов оперативни систем кад се и на тим платформама налази мноштво програмских језика и компајлера?
Прави разлог је што би било каква индустријска електроника повезана на било какав Windows била поприлично непоуздана у раду.
čemu ova svadja?
Ovaj MX, ima li podrsku za L2TP i VPN?
Знаш ли правило на линуксашким форумима да се не пита пре него што се изгугла?
Ево ти, за почетак: VPN | MX Community — https://mxlinux.org/wiki/networking/vpn
Дакле, има.
Sve ima, pitanje je da li radi kako treba i da li je stabilno.
Е, то не знам.
Та додатна приватност ме не интересује. Што рекао један професор с овдашњег ФТН, познаник, „Ако оћеш приватност, закопај рачунар три метра испод земље. А и тада….“
Уосталом, зар се не питаш зашто је ТОР, производ Ратне морнарице САД, постао „слободан“?
Јавност је најбоља заштита. Кријући се, само навлачиш пажњу на себе.
Е видиш сад, човек те лепо пита у вези једног одређеног детаља и користи веома прецизно питање, и добије неку критику.
Затим пита да ли је то стабилно и да ли ради како треба, уместо одговора добије неку мешавину научне фантастике и крими новеле са Википедије.
Зашто се тако односиш према људима који нису заинтересовани за супротстављање и конфликт, већ само траже неку корисну информацију коју могу да употребе?
Не знам за тај ем-икс али случајно знам да Убунту 18.04 32-бита сасвим лепо и стабилно ради оно што је човек питао на почетку, а да Минт има проблем у том делу, вероватно се неке библиотеке разликују.
Ово опет није одговор на постављено питање, а до одговора се може доћи једино ако неко има времена да инсталира тај ем-икс и онда проба да ли му одговара.
Мани се америчке ратне морнарице, опет идеш у погрешном смеру.
Не знају сви енглески довољно добро, напиши људима кратко упутство (или преведи неко постојеће) како да инсталирају и подесе тај ем-икс, можда га неко и инсталира.
Знам за случај да је човек добио отказ зато што је у једном великом државном бирократском систему (Фонд ПИО) предложио уштеду тако што би се инсталирао Линукс и тадашњи пакет Опен Офис, јер је уочио да се скоро сви рачунари користе за обраду тексте, писање докумената и попуњавање већ направљених образаца.
И дуго није могао да нађе посао због тога, а све у време ДС-а и сличних.
Тако је и са овом малом библиотеком, амерички Мајкрософт мора да узме паре.
Тако функционишу сви колонијални апарати, лоповлук и искоришћавање представљају као сарадњу и партнерство.
Ако има више људи који користе Линукс, онда ће Линукс лакше наћи свој пут у државним институцијама.
Као у Француској, и делом у Канади.
О, Сутлијо приде с циметом
Тебе је уживање читати, умеш да пишеш. Ајд срочи нешто о свом искуству с пингвинима па да то објавимо у виду чланка. (Ја нисам члан редакције „Озона“, али као уредник овог серијала имам право на овакав позив)
Ако пристанеш, онда ћу, у виду коментара, ја лепо тебе да напљујем.
Овако ме мрзи да одговарам, јер сматрам да је очигледно шта бих рекао.
А то је, пре свега, да вас „бунтисте“, сматрам још ништавнијом расом од прозораша.
С поштовањем,
Александар, пингвинистички расиста
Свашта човек може да прочита.
Одакле та потреба за конфликтом?
ФДУ
Факултет ДРАМСКИХ уметности.
А најбоља дефиниција драме: двоје се воле а трећи им смета.
Рецимо као линуксаши прозорашима и јабучарима.
У реду?
Шта је ту у реду?
„У реду“ у смислу „јеси ли схватио?“.
Ал’ ти си схватио све ионако, што је природно за „убунташе“(што си и ти, без обзира што си на Синемон минту – ако правилно закључујем из твог надимка. Која је разлика између „прозора“ и ОС-а који ти намеће претраживач? размисли мало о томе.).
Опрости што се јављам са закашњењем, није ми било добро.Не због болесног срца, него зато што сам препио више него што сад смем.
Прва ствар коју је потребно урадити је да се људима објасни и покаже да постоји оперативни систем који је бесплатан и стабилан, за разлику од Мајкрософтових подвала и отимања пара.
Важно је да људи схвате да је Линукс бољи.
Друга ствар је да се повећа популација људи који користе Линукс. По повећању популације је очекивано да се код људи у употреби на рачунарима појаве различите дистрибуције Линукс оперативног система.
Тек након што се повећа популација корисника и дође до тачке у којој постоји разноврсност инсталираних оперативних система се може давати предност некој од дистрибуција.
Сада није остварен ни предуслов за прву наведену ствар, захваљујући твојој потреби да се свађаш.
Лепа реч и гвоздена врата отвара, али ти то не знаш, навалио си главом кроз зид.
Још једном ти кажем да се бавиш лепим стварима.
Опусти се мало, постоји и зезање.
И претера брате: ја крив што у чачку нема више Линуксаша?
Из квантитета се не рађа обавезно и квалитет. У сваком случају, ја (дословно) немам времена да чекам – интересује ме стваралачки и пословни квалитет садашњих и будућих корисника Линукса, а не њихов број.
Него заборавих да те питам: Ти користиш Линукс Минт Синемон? Није ти мрско да ти творци тог за око заиста лепог ОС-а намећу који ћеш претраживач да користиш е да би што више утерали кинте од претраживача који их плаћа (мислим да је то Дад дак гоу)?
Ако је моја претпоставка тачна, такав избор доста говори о кориснику, тј. да је с њим водити расправу губљење времена.
Надам се да нисам у праву.
Ниси у праву.
У употреби имам неколико Линукс оперативних система.
Приметио сам да се корисници Мајкрософтових оперативних система најлакше сналазе са Линукс Минтом, и да тај оперативни систем најлакше прихватају након „буђења“.
После годину две почну сами да експериментишу.
Мој став је да се на било који начин повећа број корисника који имају инсталиран БИЛО КАКАВ Линукс на својим рачунарима.
Прочитај шта пише Шошана Зубоф на тему информационог капитализма, па ћеш се сложити да је и најгори Линукс бољи од најбољег Виндоуза.
И ја радим триплбут: сад су три дебијанчурлије: Антикс, Ем-Икс и Бунсен лабс.
Драго ми је што нисам у праву за тебе и Синемон (цимет).
А та бајка о Минту и Убунтуу потиче још из времена кад је Дебијан заиста било захтевнији посао да се инсталира. Сада је то једноставна ствар и нема разлога за тим „клепи кинту“ дистроима.
Ови моји су у духу изворног Дебијана – професионално урађени, али без лукративних намера њихових твораца.
Што се тиче твог предлога: хвала! Већ ово ми се допада…Политика Online – Амерички технолошки тероризам — http://www.politika.rs/scc/clanak/285156/Americki-tehnoloski-terorizam