Linux kao rešenje

U današnje vreme tehnologija je postala sastavni deo svakog od nas. Ljudi su postali tehnološka bića. Zavisni od tehnologije, okruženi tehnologijom, i sami smo postali deo tehnologije, taman koliko je tehnologija postala deo nas. Kao što se nekada pod nepismenošću smatralo nepoznavanje alfabeta, nemogućnost pisanja i čitanja, tako se, danas, pod nepismenošču smatra nepoznavanje osnovnih tehnoloških, pre svega, kompjuterskih principa. Osnovno poznavanje rada na računaru, snalaženje na internetu, korišćenje dostupnih, elektronskih, podataka u realnom životu, danas, podrazumeva osnovnu pismenost. Ko ne ume da pliva u tim vodama, s pravom se smatra nepismenim, po današnjim merilima.

Sve u svemu, današnja pismenost podrazumeva snalaženje u operativnim sistemima. Na svu sreću, nema ih mnogo. Moglo bi se reći da postoje četiri, najzastupljenija, operativna sistema. Operativni sistem je, najprostije rečeno, softversko okruženje stvoreno da upravlja hardverom. Tačnije, vrhovni program koji objedinjuje u funkcionalnu celinu rad fizičkih delova kompjutera i kompjuterskih periferija i uže profilisanih potprograma zaduženih za pojedinačne operacije. Najpoznatiji i najrasprostranjeniji operativni sistem je Majkrosoftov Windows. Osim Windowsa, tu su i IOS, vezan za Apple proizvode, Android, zastupljen na smart telefonima i tablet računarima i Linux, kao alternativa, pa, skoro svim prethodno nabrojanim operativnim sistemima, u slučajevima gde hardver to dozvoljava.

Tokom moje lične istorije bavljenja operativnim sistemima, susretao sam se sa različitim situacijama. Najlakše i najjednostavnije je raditi sa novim računarima, čije su komponente sposobne da podrže bilo koji operativni sistem. Međutim, ekonomska situacija u našoj zemlji, najčešće, ne dopušta većini korisnika da nabavljaju nove, a samim tim i skupe računare i računarske komponente. To dovodi do situacije da je većina ljudi primorana da koristi već zastarele računare, koji, uglavnom, ne podržavaju novije, a samim tim i zahtevnije, operativne sisteme i softverske pakete. U takvim slučajevima logičan izbor spada na neku od ranijih verzija Windows-a, ali zbog nedostatka podrške za ranije verzije i zbog činjenice da sve verzije Windows-a u značajnoj meri koriste hardverske resurse, već ostarelih, računara, kao i nesposobnosti takvog spoja softvera i hardvera da se nosi sa sve zahtevnijim aplikacijama, novim formatima i svim tim, prilično, krupnim promenama koje su vezane za napredak tehnologije, takvi računari ostaju, u najvećoj meri, neupotrebljivi. Tu na scenu, veoma uspešno, stupa Linux.

Postoji mnogo verzija Linux-a, a osnovne prednosti tog operativnog sistema, u odnosu na Windows, ogledaju se u tome što je Linux, pre svega, besplatan softver. Još jedna velika prednost podrazumeva da Linux koristi značajno manje hardverskih resursa, što dovodi do toga da i stari računari, sasvim pristojno, funkcionišu na Linuxu. Dodatak je i činjenica da za Linux virusi gotovo da ne postoje. Vremenom je Linux i izgledom i funkcionalnošću dosta napredovao, tako da prosečnom korisniku Windows-a ne treba mnogo vremena da se navikne na Linux okruženje. Takođe, kompatibilnost sa Windows formatima je gotovo apsolutna. Za prosečnog korisnika kome ne treba više od rada u osnovnim aplikacijama uz, potpuno funkcionalno, korišćenje interneta, Linux zadovoljava sve potrebe. Dakle, ukoliko imate stariji računar, koji jedva da funkcioniše, prelazak na neku od lakših verzija Linuxa predstavlja odlično rešenje, koje će, u tren oka, jedan neupotrebljiv uređaj pretvoriti u više nego funkcionalan kompjuter.

Najveći i najzastupljeniji operativni sistemi, kakvi su Windows i IOS, vremenom se, sve više i sve brže, pretvaraju u korisničke servise. Korisnički servisi podrazumevaju da njihovo korišćenje više neće biti besplatno, kako smo navikli, već će se svaka funkcija periodično plaćati. U takvoj situaciji Linux operativni sistemi imaju više nego svetlu budućnost, jer predstavljaju, dostojnu, zamenu za operativne sisteme na koje smo do sada navikli. Dakle, ukoliko ne želite da bijete bitke sa licencama, registracijama, antivirusnim softverom, koji se, takođe, plaća, beskrajnim apdejtovima operativnih sistema, koji često donose i nestabilnosti u radu, a pri svemu tome niste preterano zahtevni kao korisnik, neka od verzija Linux-a predstavlja pravo rešenja za vas. Takođe, neke lakše verzije Linux-a, kao što su Ubuntu ili Lubuntu, će bez problema od vašeg zastarelog i neupotrebljivog hardvera napraviti sasvim funkcionalne računare.

Rastko Radičević

________________________________________________________