Prethodni članak
Potražnja za stručnjacima za Linux i programe otvorenog koda veća nego ikad
С обзиром да има факултет техничких наука и Високу школу техничких струковних студија, Чачак је један од ретких градова у Србији који има образовне капацитете да спремно дочека – или већ сада одговори – на тренд запажен у САД о коме говори доњи чланак, да су стручњаци за Линукс све траженији…
The Linux Foundation и Dice.com-ов 2018 Open Source Jobs Report кажу да је потражња за стручњацима за програме отвореног кода већа него икада.
Да ли и ви хоћете tech job? Ако је одговор „да“, онда је прави тренутак да се ратосиљате Виндоуса и окренете Линуксу и програмима отвореног кода. По подацима Фондације „Линукс“ и „Дајс„-овом Извештају о потражњи за стручњацима за отворени код за 2018-ту годину, 87% менаџера има проблема са проналажењем талената за отворени код, чије је запошљавање приоритет 83% послодаваца.
„Потражња за талентованима за технологију отвореног кода је у великом порасту, пошто Линукс и други програми отвореног кода доминирају развојем софтвера. Охрабрујуће је што су компаније сваким даном све свесније да је технологија отвореног кода прави начин да поспеше своје пословање. Наша фондација и наши чланови, као и читава заједница отвореног кода, усрдно се труде да обезбеде начине за обучавање и сертификацију свим заинтересованима“, каже извршни директор Фондације „Линукс“ Џим Землин.
Што видим и по свом искуству. Посетим бар десетак ИТ сајмова годишње и, било да је то манифестација углавном или у потпуности посвећена отвореном коду, као што је Open Source Summit, или је CES, последњих година је уочљива једна те иста чињеница, да компаније не само да су жељне, него су гладне стручњака за отворени код и Линукс. На неким изложбама, поготову о технологијама „облака“, као што је OpenStack Summit, буквално свака компанија јури за „опенкодовцима“.
Споменута најновија анкета је показала да су линуксаши опет најтраженији: гања их 80% менаџера за запошљавање. Немате баш знања и сведочанства за такве послове? Не берите бригу. Ако имате бар некаквог линуксашког знања и искуства, 55% послодаваца је спремно да плати за ваше обучавање и сертификацију за стручњака за Линукс – на пример, за entry-level CompTIA Linux+, све доmid-level Linux Professional Institute (LPI) и LPIC- 3: Linux Enterprise Professional Certification и high-end Red Hat Certified Engineer (RHCE). А 2017. године било је 47%, 2016. само 34% таквих послодаваца. Другим речима, када су компаније спремне да плате за обучавање и сертификацију, онда је јасно да немају и да су жељне одређеног профила запослених.
Вечита расправа о дипломи спроћу искуства траје и овде. Али, по Foote Partners–у, основна диплома значи, у просеку, плату у старту већу за 7,6% од плате „искуствених“ радника.
И добро, познавање Линукса јесте постало кључни услов за улазак у ову индустрију, али и друге технологије отвореног кода постају све популарније. На пример, container. Потражња за „контејнерашима“ је доживела прави бум: 2017. године само 27% послодаваца је тражило стручњаке те феле, а сада за њима јурца 57% менаџера.
Други по потражњи су стручњаци за cloud технологију – тражи их 64% компанија. „Безбедњаке“ и „вебовце“ 49%, „умреживаче“ 46%.
А 34% менаџера за запошљавање трага за професионалцима који знају шта је лиценцирање и усклађеност отвореног кода. Прошле године – 29%.
„Дајс“ тврди да најређи специјалисти за отворени код често могу да сами одреде висину плате. Штавише, менаџери су склони да „премосте“ ограничења која им у том погледу намеће компанија. Сада их преко 70% користи подстицаје као што су више плаћеног одмора, флексибилно радно време или рад од куће.
Али, за „опенсорсере“, није све у новцу и „бенефитима“. Само 13% анкетираних каже да су им паре и други ћар најбитнији мотив: 65% је изјавило да им је најважнија могућност рада са и на најновијим технологијама; 64% – слобода коју подразумева отворени код; 62% је „признало“ да имају страст за open source-ом.
Узаврело тржиште „опенсорсера“ не показује знаке смиривања. Зашто? Због све веће потребе за DevOps и све веће употребе технологија заснованих на „облаку“, као што су контејнери и њихово усклађивање.
Још нешто? Преузмите, отвореног је приступа, The full 2018 Open Source Jobs Report.
Претходни чланци из серијала “Линукс у Чачку”: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8
Предузеће ПММ са 20.000 динара помогло серијал
Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извори: Linux and open-source jobs are in more demand than ever | ZDNet и Ћирилизовано
За Озон Прес приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу
___________________________________________________________
Da spremno docekamo buducnost ako nas i ostane na ovim prostorima. Svake godine 90% generacije gimnazijalaca se iseli iz Cacka, slicno i u ekonomskoj. Ne mislim da je autor teksta kriv za ovo, ali se jako plasim sta ce biti sa nama kad nam toliko obrazovnog kadra odlazi…
Прељинац, не брукај своје место.
Каквих 90%? Мало је и ово што одлази па мораш да машти пушташ на вољу?
И јеси ли уопште видео, схватио да је аутор текста странац и да се чланак односи на САД?
А да трендови одатле захвате и нас, кад-тад, то је теби, чини ми се, недоступно разумевању.
Свака част твојој учитељици и наставнику информатике. Како ли те научише да пишеш и уђеш на интернет, мученици? Предложи их за Децембарску награду следеће године, заслужили су је више од Кола.
Pa i treba da odlaze. Sta to ovaj grad nudi IT-jevcima? I ovo malo firmi sto ima u Cacku nudi bedne plate, pa u prosecnoj firmi u Cacku pocetna plata programera je 25000. Uporedite to sa Beogradom a da ne pominjem inostranstvo. Ne da odlaze iz Cacka nego i iz Beograda. Nema buducnosti ovde.
А шта програмирају ти програмери за 25000 динара месечно? Има ли можда део исплате у готовини?
Evo ja sam iz Gimnazije i 90% moje generacije ne zivi u Cacku i sta cemo sad? Tako da Preljanac je rekao istinu i to se desava svake godine.
Pritom radim u Beogradu kao programer, a Linux koristim duze nego autor, a nikog nisam uvredio zbog toga do sad, a po autoru bih trebalo. Cilj tekstova o linuxu ne bi trebalo da bude vredjanje ostalih ljudi koji su i udostojili da procitaju ovaj tekst(valjda treba biti zahvalan na tome prvo?). Ako je to tesko, onda niste za novinara.
Pregledah serijal ovih teksova i da se zakljuciti da je autor veliki ljubitelj imperijalistickih zavera (nadam se da ne pije koka kolu). Ovom serijalu fali tehnicka/strucna strana. Nije dovoljno da neko(ili pak firma) predje na njega jer eto, Ameri su izmislili Majkrosoft, to je lose. Linux nije „prijateljski“ i nije za svakog i mislim da ne trebaju svi da budu programeri, sta cemo sa ostalim strukama. Ne podlezite trenutnim trendovima.
„Evo ja sam iz Gimnazije i 90% moje generacije ne zivi u Cacku i sta cemo sad?“
А подаци, статистички подаци? Или теби и Прељинцу да верујемо на реч?
Ево и ја сам завршио Гимназију и живео доста година у Београду па сам сад у Чачку као и доста мојих вршњака. 30%, %50% или 90%, то се не бих усудио да кажем, да се фрљам процентима.
Како те, леба ти, увреди Стивен Џ. Вон-Николс, аутор овог чланка? Ја сам само преводилац и приређивач, што није исто што и аутор. Дакле, пре критиковања би требало да се мало медијски описмениш. Што такође није „вређање“ него констатација чињенице.
А то што с презрењем гледаш на „теорије завере“, шта да ти радим, веруј и даље да смо под окупацијом и демократуром ради нашег а не добра неоимперијалиста, као и да ратови – уосталом читава историја – настају спонтано, а не по плану који неко треба да скује на основу претходног договора/завере.
Техничких детаља ће бити, у чланцима посебне намене. Рецимо у идућем, о Линуксу у Јавном предузећу за грејање „Чачак“. Али ови први текстови… треба да привуку и читаоце незаинтересоване за технички аспект. Уосталом, Линукс је за многе од нас привлачан због филозофског, политичког, економског, безбедносног и образовног елемента, а не техничких преимућстава над другим оперативним системима.
И нисам новинар, него продуцент. Али ни као такав се нисам прилагођавао гледаоцима него стандардима професије и капацитетима ТВ као културно-образовног средства. Ретко је који програм што сам га радио имао масовну гледаност – научио сам да не марим за гледаоце/читаоце који сматрају да су ме (тачније нас, сваки медијски производ је резултат рада више људи) „удостојили“ своје пажње. Мој циљ је увек био, а и сада је, да се искористи то што преносим(о). Што уме мањина – већина је за оно што већ зна, па воли да јој се потврди да је учена и информисана.
Итд. Одужих. Више него што ти исказана памет завређује.
Нису то теорије завере него свакодневна пракса.
Ова серија чланака, или је то можда само намера преводиоца, сугерише нам да нисмо под ничијом контролом ако користимо Линукс, за разлику од „прозора“, да смо независни, да имамо контролу над својим рачунаром, над својим подацима?
То јесте делимично тачно, мада зависи од дистрибуције. Ето, Андроид је базиран на Линуксу, па га Гугл злоупотребљава само тако за прикупљање личних података, а и почео је да га наплаћује компанијама.
Међутим, стално се меша „опен сорс“ и бесплатан софтвер, што везе нема једно са другим, осим што су неки „опен сорс“ програми и бесплатни. Пример је управо поменути Андроид.
Како је кренуло, испашће на крају да је Мајкрософт највећи и најискренији поборник отвореног кода и бесплатних алата и технологија за развој софтвера (.net core, Visual Studio Code, Visual Studio Community, TypeScript, итд.).
Програмери више воле платформе отвореног кода, јер се брже унапређују и прилагођавају потребама развоја технологије, а они који развијају те платформе углавном ослушкују програмерску заједницу уместо да терају инат.
Али, то није проблем док су млади, али кад их стигну године и дође до замора, праћење технологије постане мучење и само себи циљ. Онда пожеле да су добро научили C или C++ па да могу лепо да програмирају до пензије без учења у мучења на сваких 6 месеци.
Прочитајте чланак „За овце је Тор“ – https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/za-ovce-je-tor/
Погледајте и потпис испод њега, као и коментаре у којима се спорим са љубитељима Убунтуа (нико није заговарао Федору, реаговао бих исто)па ће Вам бити јасно колико сте треснули кад ме оптужисте да заговарам „да нисмо под ничијом контролом ако користимо Линукс, за разлику од „прозора“…“ У сваком случају, јасно је да чланак о безбедности Линукса треба објавити што пре.
Где сте видели да мешам „опен сорс“ и бесплатан софтвер? Зар треба увек, кад употребим неки од та два израза, да објашњавам разлику? На шта би текст онда личио?
Не разумем се у програмерство и програмирање па могу само да верујем или не верујем да су су тврдње из два последња пасуса тачне. А Ви ми, извините на искрености, са претходним изјавама нењ улисте поверење.
Пажљивије читајте. Не баш као линије с кодовима, али довољно пажљиво да заиста схватите шта сте прочитали.
Мајкрософт ништа добро није урадио нити ће урадити.
Фондација Гејтс је главни поборник мандаторне употребе вакцина, али и смањења светске популације, и при томе имају и подршку УН. За Србију планирају не више од 1 400 000 људи. И то је истина која се може пронаћи у документима УН.
Најгори Линукс је бољи од било ког прозор-белаја!