Prethodni članak
Razgovori ugodni na FTN i u „linuksaškom“ preduzeću PMM
Ајмо по старешинству, при чему образовање сматрам старијим од привреде. Да почнемо с оним шта је рекао декан ФТН, проф. др Небојша Митровић.
С тим да се нећу се извињавати на истицању личног доживљаја, јер што рече један француски писац, поштен човек увек пише у првом лицу једнине. Оно информативни портал није роман, али… Декан ме је одушевио. Прво зато што је разговор заказао у суботу у 15,30. Врло, врло поштујем људе, ма које струке и стручности били, који не маре за радно време и радне дане када је у питању посао, јер то показује да су му предани и да га воле.
Друго, због отворености:
„Ама знам ја да Мајкрософт има и овде своје агенте. Двојицу чак, и то у настави. Али нису нешто насртљиви, а и што би били, јер програме које препоручују, ми, као државна установа, ионако добијамо од Министарства просвете, науке и технолошког развоја – бесплатно. Годишње Мајкрософту, јер смо као партнери, плаћамо само неких 300 (три стотине) евра. А што се тиче програма Мајкрософт 365, ту још нисмо одлучили…„
С то мало речи декан је рекао много. Поразговарали смо и на друге теме, али о Линуксу, и другим оперативним системима, предложио је да се обратим стручнијима од „мене физичара“, проф. др Живадину Мицићу с Катедре за информационе технологије, аутору „Оперативни системи кроз ИТ“, и Александру Воштићу са исте катедре, где је сарадник у настави предмета Информационе технологије и системи.
До др Мицића је мало теже доћи – професор је и у Крагујевцу где и живи, а у Чачак долази једном недељно, па ћу разговор с њим заказати накнадно. Али млади Воштић се одмах одазвао и, још више од декана, улепша ми дан кад рече да се у оквиру Информационих технологија и система „90% предаје Линукс, а 10% Виндоус, БСД итд. Такође се потенцира рад у терминалу…“
Рече Воштић још доста тога, али овде морам да направим једну дигресију која је истовремено и предлог чачанским ТВ кућама.
Тамо негде 2003. године, РТС је почела са емитовањем, по мом мишљењу, своје најбоље продукције свих времена: серијала директних преноса универзитетских предавања под насловом „Екс катедра„. То ремек дело праве, образовне телевизије је рађено са репортажним колима и четири камере – и као директни пренос! – што значи да је било сложено за реализацију и да му се пандан не може остварити у условима у којима раде чачанске ТВ. Али зашто нека овдашња ТВ не би снимила и накнадно емитовала, за почетак, једно предавање др Мицића или Воштића о Линуксу? Гледаност гарантујем. И „Екс катедра“ је била гледан програм – пратили су га и родитељи и публика без факултетског образовања, да виде како им деца уче „науке“, али је после четири-пет директних преноса одлучено да „Екс катедра“ иде као „одложено емитовање„, да би је убрзо и укинули. Када сам у редакцији Образовно-научног програма питао зашто, на шта сам имао право јер сам учествовао у реализацији, одговор нисам добио, али ми чачанска веза од горе рече, а што је требало да ми одмах буде јасно, „гадна су времена, човече, ко зна шта професор може да лупи…“
Оно и Линукс је на неки начин субверзиван, подрива монопол производа мегакорпорације која свуда има своје агенте (који омогуће нешто бесплатних програма, али када се ђаци и студенти на њих свикну – ето вечитих муштерија), али ту су и друге теме и предмети. Уосталом, Чачак има три државне високошколске установе, не би био проблем шта снимати, а желимо да нам град постане универзитетски центар, па…Ајде мало да и телевизијом пропагирамо то настојање и циљ.
Какогод, Чачак је, најпре кроз наставу на Факултету техничких наука, употреби супериорног оперативног система (на којем ради 498 од 500 најјачих суперкомпјутера на свету) давао и даје свој допринос. Истражићемо шта се у том погледу ради и у основним и средњим школама и на Високој техничкој школи струковних студија. И да ли се прати привреда. Јер, ако је судити по оном што чух у ПММ-у, ми смо на добром путу да постанемо Линукс-велесила, бар у оквиру Србије. О личном искуству с Линуксом једног радника ПММ-а ће бити речи у следећем наставку серијала „Линукс у Чачку„, а сада, уместо да препричавам шта питах и чух, речима директора Ненада Мајсторовића и на задовољство читалаца који воле техничке детаље, у виду писаног одговора:
Наша искуства са Линуксом
ПММ д.о.о је основано 2000 године. Примарна делатност фирме од почетка пословање је програмирање пословних апликација из области књиговодства, велепродаје, малопродаје, производње, угоститељства.
Касније се делатности проширују на продају, конфигурисање, сервис рачунара и рачунарских компоненти, као и на администрацију оперативних система.
Последњих десет година база података коју користе наше пословне апликације је PostgreSQL релациона база података која је Open Source па је њено природно окружење оперативни систем Линукс, који је такође базиран на софтверу отвореног кода. У том смислу смо код појединих корисника који су као сервере користили Виндоус оперативне системе урадили миграцију сервера базе података на Линукс дистрибуцију (Дебијан) и добили боље перфомансе базе података у радном окружењу.
Користећи могућности виртуализације (Proxmox VE-Debian и Wmware ESXi) на једном физичком серверу смо добили могућност да направимо више виртуалних сервера базираних на Линуксу, који имају своју намену по врсти посла који обављају и захваљујући природи Линукса могу бити потпуно подешени баш за ту врсту посла. На пример, сервер базе података PostgreSQL, мејл сервер Зимбра, Хттп сервер Apache, OpenVpn сервер…
У току је миграција десктоп апликација на Питон (Python) програмски језик, који је постао саставни део Линукс дистрибуција и крајњи циљ је софтверски производ који ће моћи да ради и на Линуксу и на Виндоусу и у њиховом хетерогеном окружењу. Наше је да кориснику предочимо све предности и мане, а слобода избора могућих решења је на њему. Уосталом ова слобода избора је уграђена у саму Линукс филозофију.
Предности и мане Линукса из нашег скромног искуства са пословним корисницима су:
Предности:
1. Цена – бесплатан.
2. Робустност и отпорност на спајвер, вирусе, тројанце и црве, и друге злонамерне програме.
3. Идеалан ОС за програмере и ИТ администраторе, подржава већину модерних програмских језика данашњице.
4. Нема сталног ресетовања услед надоградње ОС-а и багова који настају услед тога (погледајте данашње верзије Виндоуса 10)). Приликом ажурирања софтвера Линукс генерално не захтева рестарт.
Мане:
1. Данас, већина хардверских производа има подршку и за овај оперативни систем. Међутим, постоје и они произвођачи хардвера који не дају драјвере за овај оперативни систем.
2. Многи сматрају да је лакоћа коришћења оперативног система на страни Виндоуса. Овде се изгледа јавља и највећи отпор код корисника код којих се Линукс инсталира на њиховим радним станицама, он не види предности Линукса на серверу, али му је комфор у раду најбитнији. Или је све то код нас ствар навике, посебно што већина корисника раније није имала никакав додир са Линукс окружењем. Сличан пример: Libre Office је потпуно бесплатан канцеларијски пакет, функционалан у сваком погледу, али запослени који треба да га користи инсистира код директора фирме да му се купи Microsoft Office пакет јер само на њему може да ради.
3. Мали број ИТ администратора за Линуx и фирми које се тим баве.
Тако каже комшија из Немањине. Текст му нисам мењао, само сам га упристојио да (већим делом) буде на српском писму. Што је посебно питање: могућности и ограничења писања о ИТ-у и ГНУ/Линуксу на ћирилици. Али о том – потом.
Као и о обећању првих материјалних доприноса: декан рече да ће, „кад смо већ могли за играче ‘даме'“, видећемо да за месец-два Линуксаши добију свој простор на ФТН, да се тамо окупе на пар сати, док ће ПММ дати нешто новца и опреме. Што би се рекло, кренуло. А и ред је. Јер, на пример, ако се чачанске ТВ куће оглуше на горе изнесен предлог, од чега платити три камере и сниматеља, расветљивача, монтажера и реализатора снимка предавања о Линуксу што бисмо га „окачили“ на Јутјуб и, наравно, Озон прес.
Александар Јовановић / Ћирилизовано за Озон прес
Претходни чланци из серијала „Линукс у Чачку“:
- Linuks u Čačku – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku/
- Linuks u Čačku: Zašto ti šalini koriste Linuks – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku-zasto-ti-salini-koriste-linuks/
- Linuks u Čačku (pačvork) – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/linuks-u-cacku-pacvork/
- Linux kao rešenje – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/linux-kao-resenje/
- Igor Ljubunčić: Budućnost je stara – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/igor-ljubuncic-buducnost-je-stara/
- Za ovce je Tor – Ozonpress :: internet portal — https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/za-ovce-je-tor/
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ ИТ ЛИНУКС ОЗОН ЧАЧАК
__________________________________________________________________
Potpuno podrzavam koriscenje LINUX a za potrebe kako knjigovodstvenih tako i drugih programa .Od pre 15 godina iskljucivo radim programe na LINUX okruzenju .Problem je sto se LINUX ne forsira u osnovnoj skoli zbog monopola MS a bas bi bilo pogodno jer je uveden programski jezik Python.Kad se na fakultetima sporadicno pojavi LINUX to je vec kasno za navikavanje .Za sada su u pitanju korisnici entuzijasti sto je nedovoljno ozbiljnije programerske kuce koriste macOS.U svakom slucaju inicijativa je odlicna i dace rezultate
„Problem je sto se LINUX ne forsira u osnovnoj skoli zbog monopola MS…“
Мислим да си у праву. Видећемо у разговорима са професорима информатике и другим педагозима. Али тај чланак ће мало да попричека, јер захтева доста истраживачког рада, а ја нисам у, како да кажем, најбољој физичкој кондицији.
У сваком случају, хвала Ти што си ме подстакао да том питању обратим више пажње него што сам намеравао.
Неопходно је повећати број корисника Линукс оперативних система.
Е људи моји оће ли тај ваш синус да оправи онај вијадукт кога ене нашминкаше ко кокош и налегоше на јајца ваљаде ће сад уместо да доноси златна јајца да изводи златне пилиће. Иначе није он толко попустио чини ми се колко су попустили његови стараоци.
Да видиш да би могао, баш тај, како га ти зовеш, синус, да, опет како ти кажеш, оправи онај вијадукт.
Windows 7 – 15 000 динара
Windows 10 – 18 000 динара
Windows 2012 – 118 000 динара
Сваки рачунар који набаве је скупљи за неки од ових износа. И тако, 100 по 150, па се накупи.
A koje to programe uvaženi dekan pominje da se dobijaju za tih tričavih 300 evra godišnje?
Ono što nama ovde u Beogradu pravi problem je što neki profesori očekuju da im seminarski rad pošaljemo u Word formatu, a preko tog sistema dobijamo sve što nam uglavnom i ne treba, ali Word i Excel ne dobijamo!
A u administraciji takođe sve krekovani MS Office programi!
Tako i mi moramo da koristmo piratski Microsoft Office, jer većina alternativa ima problem da sačuva sadržaj u Office formatima i da se taj sadržaj otvori u Office programu zadržavajući izgled dokumenta.
Ne vidim da su nešto mnogo ni recimo na MIT-u ludi za Linuksom, većina koristi Apple računare, dakle drugi igrač na tržištu koji pokušava da nametne svoju varijantu monopola.
Problem sa Linux distribucijama je u tome što posle nekoliko godina promene određene stvari bez pitanja korisnika (npr. Office paket koji dolazi uz distribuciju), promene način ažuriranja i druge važne stvari, i onda korisnik treba da ima maltene završen kurs za administratora da bi mogao da reši sve te probleme, ako se pojave.
Kod Apple i Microsoft OS-a sve radi bez tih peripetija, osim ponekad, kao kod ovog novog Windows 10 gde su ga zeznuli do koske, ali su valjda počeli da ispravljaju neke stvari.
I na kraju, nije tačno da je Linux „otporan“ na te crve, viruse i druge zloće, inače ne bi ni postjao antivirus za Linux. To što tih zlonamernih programa ima dosta manje na Linuksu ne znači da je korisnik savršeno bezbedan, čak ta samouverenost može da bude pogubna, posebno u poslovnom okruženju.
„Problem sa Linux distribucijama je u tome što posle nekoliko godina promene određene stvari bez pitanja korisnika (npr. Office paket koji dolazi uz distribuciju), promene način ažuriranja i druge važne stvari.“
А „Мајкрософт“ вас пита шта да промени? Уосталом, има твораца дистроа који питају, посетите форум ЕМ-Икс Линукса (MX LINUX), на пример.
И да ли је неки проблем деинсталирати „пакет који долази уз дистрибуцију“ и инсталирати онај који вам је по вољи? Мени, рецимо, не треба никакав office пакет пошто за писање користим WORDGRINDER, па Либреофис офис одмах уклоним и из ризнице преузмем Вордграјндер.
Нисте у праву ни за начин ажурирања – одакле Вам то?
Све у свему, рекао бих да сте некад пробали Линукс, али да га нисте дуго користили.