Prethodni članak
U stvari, Linuks je najpopularniji operativni sistem, iako …
…иако је избор веома малог броја крајњих корисника ОС за десктоп. Како је то могуће? Е па, рећи ћу вам.
Чули сте небројено пута: ова година ће бити година Линукса за десктоп. Кад оно – ћорак. А овамо имамо факат да је Линукс давним и давно задобио срца и умове крајњих корисника. Како то?
Парадокс с Линуксом је лако објашњив. Али што се тиче неуспеха Линукса да освоји умове и срца крајњих корисника оперативног система за десктоп, ту је прича компликованија.
Али прво о парадоксу. Према најновијем Аненберговом извештају о истраживау дигиталне будућности, просечни Американац на интернету проведе 24 сата недељно. Такође, Извештај о интернет трендовима за 2018 од Мери Микер показује да је просечни одрастао грађанин у 2017-ој години проводио 5,9 сати дневно у гледању и слушању дигиталних медија.
А на чему је 95,6% свих веб-сајтова? Са изузетком „Мајкрософтових“, сви су на Линуксу. Фејсбук? На Линуксу. Гугл? На Линуксу. Јаху? На Линуксу. Нетфликс? На Линуксу. Можда ви на свом десктопу користите Виндоус, али то је, и буквално, само прозорче за услуге и базе података на Линуксу. Исто важи и за Хромбук и за његов Хром ОС заснован на Линуксу.
И кад смо код чињеница, Виндоус више није водећи оперативни систем код крајњих корисника. Јесте, тачно је да и даље доминира десктопом, али десктоп више није краљ територије крајњих корисника – по истраживању Статкаунтера, најпопуларнији оперативни систем код крајњих корисника у септембру 2018. године, са уделом од 40,85% тржишта, био је – фанфаре, молим – Андроид. Који је, наравно, заснован на Линуксу.
Обрни, окрени, Линукс је већ неко време водећи оперативни систем код крајњих корисника.
Али не и код крајњих корисника на десктопу, где још увек царује Виндоус.
А зашто? Томе има више разлога.
Прво, када се Линукс појавио, „Мајкрософт“ га је одмах сабио у нишу, тактиком чврсте руке према продавцима пи-сија. На пример, када су крајем прошле деценије нетбукови на Линуксу постали озбиљна конкуренција јевтинијим лаптоповима, „Мајкрософт“ је подигао свој Икс-Пе Хоум из мртвих и почео да га намеће произвођачима и продавцима хардвера.
Али „Мајкрософт“ као конкурент је такође мало сложенија прича. У последње време, уместо да као и до сада пуном паром ради на спречавању бесплатног оперативног система да буде присутнији на десктопу, чак се умиљава Линуксу.
Само ту је линуксашка заједница. Уз заједницу каква јесте, Линуксу да не освоји и десктоп не треба „Мајкрософт“.
Прво, иако велике линуксашке компаније – „Каноникал“, „Ред хет“ и СУСЕ – подржају десктоп Линукс, још на почетку свог постојања су донеле одлуку да новац зарађују на серверима (данас и на контејнерима и „облацима“). Дакле, највећи Линуксаши су просудили да је Линукс-десктоп мало тржиште, па и сада не чине ништа да то промене.
Друго, деобе. На десетине је, и врло различитих, Линукса за десктоп: Дебијан и дебијанчурлија, у коју спадају и Убунту и Минт; „Ред хет“-ов тим са Федором и ЦентОС-ом; Арч Линукс са изданцима Манџаром, Антергосом…Линукс „дистрибуција“ има колико хоћете.
Интерфејса, мора се признати, има нешто мање. Лично, као правоверни и вишедеценијски корисник Линукса на десктопу, волим што могу да бирам хоћу л’ ГНОМЕ или КДЕ Плазму, или Синемон, или ИксФЦЕ, или МАТЕ… или какав управљач прозорима. Ја волим, али тако широк избор већину корисника збуњује.
Исто као сви ти некомпатибилни управљачи пакетима: Debian Package Management System (DPKG), Red Hat Package Manager (RPM), Pacman, Zypper…
Кад шкоди, за очекивати је да се стане са фрагментацијом и да имамо више сарадње. Али не, не бива. И како се чини, биће још горе. На пример, следећа генерација инсталатора програма биће „контејнеризована“. Али имамо ли јединствени стандард за такав приступ? Јок. Убунту има Снеп, „Ред хет“ је развио Флетпек…
За новајлије – збуњујуће. Ајд новајлије, али слуђен је и ортак Линуса Торвалдса с роњења и главни даса за „опен сорс“ у VMware , Дирк Хондел:
„Тренутна ситуација са десетинама дистрибуција, свих са различтим правилима, свака са различитим верзијама различитих подпрограма (libraries), неке са неинсталираним а често коришћеним и скоро па обавезним подпрограмима, све са различитим алатима и форматима за паковање … програмерима поручује да оду, да се пребаце на платформе које брину о апликацијама.“
Дакле, да, 2019. ће бити година Линукса и корисника који не знају да су Линуксаши. Али „прави“ Линукс, дистро(и) за десктоп као алтернатива Виндоусу на масовном тржишту – тога ћемо се начекати све док линуксашким програмерима не буде омогућено да раде на истој страници.
Лично, бићу и даље корисник Линукс-десктопа. За мене, као напредног корисника који и пише за напредније и напредне кориснике, Линукс је најбољи од свих оперативних система. Али за већину, Линукс никада неће бити замена за Мекинтош или Виндоус.
Претходно од истог аутора: Ново! Навали народе! Стиже „даса“, DaaS Windows
Претходни чланци из серијала „Линукс у Чачку“: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
Помогли серијал „Линукс у Чачку“ са 20.000 дин, предузеће ПММ
Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: The Linux desktop: With great success comes great failure
Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу
_____________________________________________________________
Postoji nešto što se zove Total Cost of Ownership (TCO), i tu Linux ne stoji baš najbolje na desktopu, jer je trenutno teže naći osobe koje poznaju čak i najosnovniju administraciju i podešavanje radnog okruženja i mreže na Linux-u.
Za neke stvari, kao što je JS programiranje, Linux je daleko bolje rešenje od Windows-a, ali je npr. za opštinsku administraciju mnogo bolji Windows, jer su ljudi navikli da ga koriste kod kuće i mnogo je lakše naći administratore i drugo osoblje potrebno za održavanje sistema.
Na žalost, sam Microsoft komplikuje situaciju sa Windows 10 verzijom OS-a, nasilnim ažuriranjima koja prave probleme i sl., ali se to u kompanijskim mrežama rešava tako što svi korisnički računari (klijenti) izlaze na internet preko jednog Windows servera koji upravlja svim ostalim klijentima u mreži i preko kojih se kontrolišu ažuriranja i drugi parametri tih klijenata.
Uskoro će se mnoge aplikacije potrebne za kancelarijski rad biti mnogo bolje u „klaud“ verziji, tako da će biti svejedno koji OS se koristi, samo profesionalcima koji imaju posebne zahteve će biti bitan OS, jer zavise od podrške za određene programe.
Zato Apple ima toliko uspeha sa desktop i laptop računarima, jer određeni programi koje koriste profesionalci postoje samo za OS X.
A koliko god da MS smatramo bezobraznim i monopolistom, ni Apple nije ništa mnogo bolji, čak bi bio višestruko gori da ima dominaciju kakvu ima MS.
Na kraju krajeva, konkurencija je uvek poželjna, pa tako treba podržati masovnije uvođenje Linux-a po školama.
Prvo, jer se mogu koristiti i stariji računari, na kojima Windows 10 radi očajno sporo.
Drugo, zato što će deca detaljnije naučiti podešavanja i upravljanje mrežnim okruženjem.
Iako MS daje besplatno Windows i većinu svojih programa i sistemskih alata obrazovnim institucijama, većina škola nije registrovana za to, tako da i dalje koriste piratske verzije, računari su im puni virusa tako da i nastavnici i deca imaju problema sa tim računarima. Sa Linux-om bi takvih problema bilo neuporedivo manje, a deca bi mogla da nauče i osnove rada u konzoli koja postaje opet dominantna za određene primene (CLI kod pojedinih razvojnih okruženja i platformi, kao što su Angular i drugi JS okviri, Azure, itd.).
И колико кошта употреба Мајкрософтових оперативних система и програмских пакета у градској управи? Шта то запослени подешавају и администрирају на рачунарима у градској управи?
Линукс је и даље бесплатан, а највећи део посла администрације одради сам.
Najvažnija odlika GNU/Linux operativnih sistema je da su slobodni, odnosno da korisnik ima potpunu kontrolu and njim, a ne tamo neka kompanija. Državne institucije imaju obavezu da čuvaju svoj suverinitet, a to ne rade ako koriste vlasnički softver, jer u najvećem broju slučajeva vlasnički softver vrši špiunažu korisnika u korist kompanije koja ga pravi. Državne institucije bi trebale da budu obavezne da koriste samo slobodan softver, ali glavni razlog ne bi trebalo da bude cena softvera nego suverenitet nad svojim softverom, i ako je i cena lep bonus.
Dok vam bilo sta proradi osefite!
a kad su pre 10-ak godina otkrili da vecinu mail servera microsoft drzi na linuxu… tad je bilo veselo 😉