Dva puta kretala od nule i oba puta uspela

Životna priča preduzetnice Zorice Selaković, vlasnice radionice za izradu torti i kolača „Desert“ iz Čačka, koja je dva puta počinjala od nule i oba puta uspela, može da posluži kao inspiracija svima da istraju u poslu, uprkos nedaćama koje ih snađu.

S talentom za pravljenje poslastica Zorica je 1990. započela sopstveni biznis, koji joj je bio dodatni izvor zarade uz posao konobara u ugostiteljskoj firmi „Morava“. Bila je prva u bivšoj Jugoslaviji za koju je otvorena nova šifra delatnosti za proizvodnju domaćih sitnih kolača i torti. Osim napornog rada, za uspeh joj je trebalo i mnogo dovitljivosti.

– Pravila sam kolače iz hobija kod kuće i malo-pomalo počela da ih mesim za prijateljice. Onda sam u podrumu kuće otvorila radionicu. Do mušterija sam dolazila po preporuci. Jednog dana spakovala sam kolače na pet kartonskih tacnica i ponudila ih piljari na prodaju.

Odbili su me tvrdeći da to niko neće da kupi, jer tada domaće kolače niko nije prodavao. Ubedila sam prodavačicu da ih stavi pored kase, da ljudi vide, pa kako bude. Onda sam deci iz komšiluka dala pare i slala ih da kupe moje kolače. Posle dva sata iz piljare su zvali da pitaju imam li još kolača. I ja im vratim one iste. Tako je sve počelo – priseća se Zorica preduzetničkih početaka.

Posao se polako širio, a prvi radnici su joj bile izbeglice iz Bosne, među kojima je bilo lekara, novinara, inženjera, reditelja.

Recepti iz 18. veka

TORTE KOJE SU JELI OBRENOVIĆI

U Zoričinoj radionici mese se sve vrste domaćih torti i kolača, koje prodaje i u Beogradu. Kolači koji izađu iz Zoričine radionice rade se po domaćoj recepturi, a neke od torti koje ona pravi jeli su i srpski vladari:

– Iz Narodnog muzeja u Čačku dobila sam nekoliko recepata za torte koji potiču iz 18. veka. Po tim receptima pravljene su torte koje su jeli naši kraljevi iz dinastije Obrenovića.

– U jednom trenutku sam imala čak 50 radnika. Posle 17 godina rada, kad je sve bilo kako treba, đavo je došao po svoje. Muž se zaljubio u moju radnicu i posle 30 godina razveli smo se. Emotivno povređena, na sudu sam donela glupu odluku i mužu sam ostavila proizvodnju u nadi da će nastaviti posao s našim ćerkama. I onda sam ponovo krenula od nule. Uz pomoć prijatelja i bivše firme nabavila sam neku opremu i 2. januara 2008. bila sam spremna da počnem iz početka. Na vratima su se pojavili svi moji radnici i pitali gde da se raspreme. Bez njihove podrške ne bih ponovo uspela – priča Zorica.

Dodaje da je posle nekoliko meseci na kredit kupila lokal, u kome sa savremenom opremom pravi sve vrste domaćih torti i kolača, koje isporučuje širom zemlje. Priznaje da je put do uspeha bio trnovit:

– Mnogo je važnije imati cilj koji želite da postignete, volju, ljubav i upornost. Ne treba odustati na prvoj prepreci, ali treba biti spreman na 1.000 izazova.

RADE ČAK I UNUCI

U radionici „Desert“ posla ima i za petoro unuka, po čijim crtežima omiljenih likova iz crtaća nastaju torte za dečje rođendane:

– Uradimo tortu i ako promašimo nešto na nekom liku iz crtanog filma, oni odmah reaguju. Imaju svoju uniformu i na masi za obavijanje torti vežbaju i iskazuju svoju maštu. Na taj način vide da je lepo i slatko jesti torte, ali da nije tako slatko praviti ih.

Slavica Tomčić, Kurir