Knjige koje su obeležile 2014. godinu

Pred vama je petnaest knjiga koje su prema mišljenju bloga Belgrade Edt Culture obeležile 2014. godinu. Liste najboljih knjiga su odabrane na osnovu subjektivne ocene, savremenosti tematike i lepote jezika kojima su pisane. Sastavljene su liste TOP 10 domaćih i TOP 5 stranih izdanja koja su premijerno objavljena krajem 2013. i u 2014. godini.

Prema oceni bloga knjiga priča Vladana Matijevića, Pristaništa je najbolje napisano književno delo domaćeg autora u prethodnoj godini. Sa nagradama koje je dobijao u svom književnom radu (Ninova, Meša Selimović i Andrićeva) Matijević je najnovijom knjigom priča potvrdio da je jedan od najeminentnijih domaćih pisaca. Uspeh se ogleda u lakoći opisa sadašnjeg vremena i pronicljivom smislu da kod čitalačke publike pobudi jaku emociju aktuelnim i svakodnevnim temama u kome se može pronaći svako od nas. To je osobina samo velikih pisaca.
Na drugom i trećem mestu liste se nalaze dva romana koji su odličnom naracijom, svaki na svoj način izuzetno dočarali vremenske epohe o kojima govore. Stil pisanja i način vođenja priče su potvrili da postoje veliki pisci i da ima nade za budučnost domaće savremene književnosti. To potvđuju i dva romana prvenca, autora koji se nalaze u gornjoj polovini liste. Jedina domaća spisateljica koja se našla na listi jeste Milena Marković. Na domaćoj listi su zastupljeni većinom romani, ali i dve knjige priča i jedna drama.

1. Pristaništa, Vladan Matijević
(knjiga priča, AGORA, 2014)Najnovije Matijevićeveva knjiga priča govore o današnjem vremenu u Srbiji i o običnom čoveku, često sa margine, koji se bori za opstanak. Pisao ih je, kako sam autor kaže, poslednjih desetak godina, nastajale su u pauzama između dva romana. Zbirku otvaraju četiri kratke poetske priče pod zajedničkim naslovom Grad. U njima se govori o tome kako u našem vremenu sve postaje malo: ljudski životi, sudbine i ljubavi, samo raste grad.
Objedinjenih naslovom Pristaništa, čitalački se bogatimo, pre svega, zaposedanjem dubine suštinskih uvida u socijalne, istorijske i psihološke kontekste koji čine srpsko društvo danas. Pod uslovom, naravno, da smo mi, čitaoci, taj zaliv. Osvetljavajući galeriju junaka pomerenih od stvarnosti, na prostoru zemlje u kojoj su surova vremena sankcija, izolacije i bombardovanja produžena skoro jednako surovim vremenima tranzicije i demokratske razgradnje, Matijevićeve priče pokazuju da su gustom mraku stvarnosti koji suvereno prekriva srpsku zbilju u literaturi još samo dorasli crni humor i apsurd. Moć literarne transpozicije neuhvaljivosti pulscije života u ovom cnohumornom veleslalomu pokazuje izuzetnu uverljivost u savremenoj Srbiji.
Svojevrsna zona sumraka , opisana kroz univerzum detalja, viškovima fantastike usred manjkave stvarnosti, kroz podrazumevanost znanja o unutrašnjim i spoljašnjim prostorima bića, pokazuje se kao izuzetno plodna literarna podloga, a Vladan Matijević kao pripovedač spram koga će se u dobroj meri ogledati naše vreme, prostor i jezik. 

2. Arkadija, Mileta Prodanović
(roman, ARHIPELAG, 2013.) 

Arkadija je uzbudljiv tranzicijski roman o ključnim izazovima našeg vremena u kome se pojavljuju ruski i domaći tajkuni, visoka politika i krupni kriminal, stvarnost koja prevazilazi fantastiku, korupcija kao drugo lice tranzicije; nepotkupljiva i bespoštedna slika naših dana u čudesnim i uznemirujuće stvarnim zemljama Prevalitani, Tribaliji i Rusiji.
Od fantazmagorije do političke satire, od ironije do groteske, od ubrzane potrošnje savremenosti do falsifikata istorije, od slike obaveštajnih službi do predstave tranzicijske obesti, od snažne društvene kritike do katarzičnog humora.
Prodanović vešto vodi priču suočavajući nas sa uverljivom rekonstrukcijom političkih i društvenih okolnosti u kojima nastaju nove klase i u kojima obični ljudi postaju vlasništvo dobitnika tranzicije.
Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagrade Mešu Selimović i NIN-ovu nagradu za 2013.

3.  Neoplanta – obećana zemlja, Laslo Vegel
(roman, AKADEMSKA KNJIGA, 2014.)Laslo Vegel naziva svoj roman Neoplanta – Obećana zemlja po latinskom, dakleneutralnom, nadetničkom imenu grada koji poznajemo kao Novi Sad, Ujvidek, Neusatz. Pažljivom čitaocu ove knjige brzo postaje jasno da drugačije nije ni moglo da bude: Neoplanta je najmanji zajednički nazivnik jednog složenog gradskog tkiva, kako god ga mi zasecali i proučavali, sinhronijski ili dijahronijski, tkiva koje je istovremeno beskrajno osetljivo i ranjivo i beskrajno izdržljivo; da nije takvo, zar bi pretrajalo, zar bi preživelo sve što je pregazilo preko njegove supstance?
A o tim je gaženjima u Neoplanti ponajviše reč. Vegel ispisuje posvetu Novom Sadu koja je melanholična i lirska, ali ne sentimentalna i zašećerena, zapravo je pre manovski ironična; posvetu koja, štaviše, povremeno lipti krvlju nedužnih i poludužnih žrtava svakojakih oslobodilaca koji su bahato i bučno umarširavali u ovaj grad i sa severa i sa juga i sa ostalih strana, zajahivali ga za, činilo im se, sva vremena, i još držali da im grad ima biti zahvalan na svemu što su za njega učinili (mada im tu uslugu niko nije tražio).

Teofil Pančić
Po romanu je postavljena nagrađivana predstava Neoplanta u Novosadskom pozorištu Ujvideki sinhaz u režiji Andraša Urbana.

4. Paradajz, Đorđe Miketić
(roman, GEOPOETIKA, 2014.)Ostoja, svršeni student arhitekture, napušta Nemačku u koju je s roditeljima pod nejasnim okolnostima izbegao po upisivanju studija, i vraća se u rodni Beograd. Sa najboljim drugom Urošem uređuje stan u kom je odrastao, zaljubljuje se u britku i zavodljivu galeristkinju Mašu i preko svog nekadašnjeg profesora dobija priliku da radi u struci. Nošen petooktobarskom verom u nailazeće političke i društvene promene, Ostoja je rešen da se oproba na svim ovim poljima.
Međutim, kako to samo ovaj grad ume, Beograd ga svojim neotesanim šarmom opije, a onda i iskoristi. Neodoljivi spoj topline i grubosti koji nose ulice, noći, neznanci, bliski ljudi, pa i on sam, okreće svoju drugu stranu. U sudaru sa složenom realnošću zemlje koju je jednom napustio, red i emotivna distanca koje pruža razvijeni svet Zapadne Evrope deluju primamljivo. Ali, da li je neko ko ne voli ulepšavanje prošlostispreman na ulepšavanje sadašnjosti?
Đorđe Miketić svojim prvencem predstavlja glas generacije koja je stasala dovoljno rano da živi neki obećani, bezbrižni život u izgnanstvu, ali suviše kasno da prestane da se nada istom takvom životu u svojoj zemlji. Rastrzan između ove dve mogućnosti, naš junak preispituje i dekonstruiše sve postulate i uverenja na kojima je odrastao i zasnovao svoje životne ciljeve. U ovom bolnom procesu u kom roditelji postaju ljudi, gradovi više od zgrada, a snovi manje od maštanja – jedan momak postaje čovek.

5. Najnormalniji čovek na svetu, Ivan Tokin
(roman, SAMIZDAT B92, 2014.)

Negde tačno u Beogradu, i nekako otprilike sada, živi čovek, ne više mlad, a ne baš ni zreo, u gluvom i pustom porodičnom stanu koji deli još samo s psom, za razliku od života, koji ne deli ni sa kim, mada mu je prevelik tako samom; osim starih fotografija jednog iščezlog detinjstva i porodice kakve je jednom bilo ili moglo biti, ima još samo bagaž starih grehova i sporednih ogrešenja o zakon, koja će ga dovesti do Pravnice, žene njegovih snova i možda, samo možda, njegovog života. Ako se život ne pokaže pretesnim za oboje. A tu su negde, u fokusu junakovog pogleda, jedan grad i dve reke, jedna kafana na vodi gde se dobro jede i još bolje troše ljubavne iluzije, jedan taksista i jedna devojčica, jedna policijska plavuša koja liči na Kim Gordon, i šta biste još hteli?
Tokinov prvi roman.

6. Ovo nije veselo mesto, Vladimir Arsenijević
(priče, LAGUNA, 2014.)Zbirka priča Ovo nije veselo mesto predstavlja univerzalni mozaik pripovesti o neobičnim ljudima iz raznih svetskih gradova: Nju Džerzija, Honolulua, Londona, Beograda, Tihuane i mnogih drugih.
Ovo nije veselo mesto je ujedno i jedinstveno putovanje kroz istoriju s obzirom na to da se priče u ovoj zbirci odvijaju u vremenskom rasponu od gotovo punih stotinu godina.
Šest živopisnih priča koje čine ovu zbirku predstavljaju najmlađeg dobitnika Ninove nagrade i jednog od najprevođenijih pisaca svoje generacije u punoj kreativnoj zrelosti. Ove priče iz celog sveta i čitavog jednog burnog veka literarni su dokaz da je život uvek i svuda isti, jedino su akteri različiti.

7. Zmajeubice – junački kabare, Milena Marković
(drama, LOM, 2014.)

Pisan po narudžbi JDP-a, drama Zmajeubice je deo namere pozorišta da se u nekoliko različitih projekata pozabavi stogodišnjicom Sarajevskog atentata, stvarnim početkom dvadesetog veka. Sedamnaestogodišnji dečak sa oružjem, nesuđeni pesnik čije ime predstavlja istorijski simbol i čest predmet nesporazuma, kao glavni junak novog dela pesnikinje i dramatičarke čiji opus obeležava neprestano razbijanje predrasuda.
Komad, zasnovan kao junački kabare, neka vrsta ironičnog časa istorije, priča poznatu priču o atentatu uzavrelim poetskim jezikom kojim se iskazuje ključni zahtev – zahtev za slobodom. Nije reč o istorijskoj drami, nego o savremenom komadu koji tematizuje i preispituje poziciju današnjeg mladog čoveka u odnosu na taj vrhunski zahtev – biti slobodan. Na scenu bivaju izvedene istorijske ličnosti, zaverenici-mladobosanci, ali i svet običnih ljudi i njihovog različitog odnosa prema događaju i njegovom suštinskom značenju. Koloplet likova i situacija podrazumeva osam izvođača koji igraju gotovo nekoliko desetina likova i pojava.
Po drami je postavljena istoimena predstava u JDP-u u režiji Ive Milošević.

8. Životinjsko carstvo, David Albahari
(roman, ČAROBNA KNJIGA, 2014.)Pod okriljem svemoćne JNA, Dimitrije Donkić, opskuran čovek nepoznate prošlosti, oformljuje svoju grupu, Životinjsko carstvo, čiji članovi isprva misle da je povod njihovog okupljanja samo druženje i zabava. Uskoro otkrivaju da im je jedini zadatak da pomognu pri sprovođenju brutalne odmazde nad jednim pripadnikom grupe. Pozadina studentskih protesta iz 1968. godine, to jest razračunavanje sa učesnicima demonstracija, presudno utiče kako na događaje u banjalučkoj kasarni, tako i na dramatičan epilog u Kanadi 21. veka.
David Albahari svojim novim romanom ulazi u drugačiji univerzum, ali sa istom idejom. On još uvek primećuje pojave koje nama izmiču, primoravajući nas da stvarnost posmatramo drugim očima.
Životinjsko carstvo stoga predstavlja još jednu studiju o ljudskom karakteru, jezovit prikaz stanja stvari. Roman je vrlo kompaktan, skladan, likovi su više funkcije priče nego osebujne ličnosti, što sasvim odgovara piščevoj nameri – da pripovedač ostane nepoznat, nedokučiv, nepouzdan, da priča sama sebe pripoveda.

9. Mi, izbrisani, Slobodan Vladušić
(roman, LAGUNA, 2013.)

Uključite se u potragu za čovekom i devojkom koja će vas voditi od virtuelnog sveta Metropolisa, preko Fejsbuk stranica, do mračnih ulica i stanova jednog propalog grada…
Sedeći za šankom restorana Delfin, u virtuelnom svetu programa Metropolis, M. P. upoznaje devojku pod imenom Keti Peri. Zabrinuta, ona mu spominje izvesnog Anđela Frojnda koji joj je prišao na nekoj žurci sa rečima da će joj ubiti dečka… Iste večeri, u realnom svetu, M. P. slučajno nailazi na misterioznu Fejsbuk stranicu sa pričom o devojci koja je naga izbačena na sneg iz audija u pokretu. Iako nije siguran da je priča istinita i da devojka zaista postoji, M. P. odlučuje da je potraži, vođen nejasnim razlozima koje ni sam sebi ne može da objasni.
Mi, izbrisani donosi jedinstvenu atmosferu sajber-mistike i američkog film noira, iza koje se naslućuju obrisi postoktobarske Srbije i epohe u kojoj ljude više neće ubijati, već brisati. Mi, izbrisani se može čitati i kao običan roman, jer je priča u njemu ispričana od početka do kraja. Za čitaoce i čitateljke koji su pak skloni sajber-mistici pripremljeno je iznenađenje: bonus dodaci romana koji se mogu skinuti sa sajta autora.
Nagrada Meša Selimović i u najužoj konkurenciji za Nin-ovu nagradu za 2013.

10. Bergdorf, Dejan Mak
(roman, DERETA, 2014.) 

Bergdorf – čudnovati grad duša, fascinacija i snova.
Pisac Vladan Mihajlović otkriva Bergdorf, mesto opasano šumama, smešteno s druge strane brega iza grada u kome živi, s jezerom i stenom u obliku šake koja gori. Vladan je zalutao i u gradu i u sebi. Grad je u moralnom kolapsu, pojedinac je potkupljen, snove uništava egoizam. Osim vidljivih postoje i metafizički toponimi. Nasuprot uzavreloj gradskoj košnici, u Bergdorfu vlada nestvarni mir, mistična aura duhova njegovih osnivača koja preobražava odabrane ljude – to je mesto spokoja.
Bergdorf je grad duša, oslobođen teškog balasta materijalnog, ukorenjen u legendama koje se o njemu ispredaju. Mesto u kome se ćutke i neprimetno prolazi kroz život, naseljeno glasnim čudacima, umetnicima, snevačima, političarima iz grada…

Nagrada Miroslav Dereta za 2014.

Među stranim izdanjima koja su objavljena i prevedena u 2014. godini nalaze se vodeći pisci današnjice. Tu se svakako ubrajaju Majkl Kaningem, Toni Parsons, Dejvid Grosman i Stiven King.

Novi roman Majkla Kaningema počinje neočekivanom prosvetljujućom vizijom. Njegov junak, Baret Miks, ubrzo posle još jedne svoje nesrećne ljubavi, šeta kroz Central park i iznenada na nebu vidi svetlost koja na njega ostavlja snažan utisak. Mada ne veruje u vizije i nije religiozan, Kaningemov junak ne može da porekne ono što je video i doživeo. U isto vreme stariji brat glavnog junaka Tajler, inače muzičar, pokušava da napiše baladu posvećenu svojoj bolesnoj ženi. Kaningem na uzbudljiv način prati svoje junake u paralelnoj potrazi za smislom života između ljubavi i religije, snažnih vizija i potresnih trenutaka posle izgubljene ljubavi.

Jedan od američkih kritičara napisao je da je Snežna kraljica lepa i tragična povest o ljubavi koja ponovo dokazuje da je Kaningem jedan od velikih romanopisaca svoje generacije.

2. Jedan na jedan, Toni Parsons, VB
(roman, One by one, 2014./LAGUNA, 2014.)

Napeti prvi roman u novom, eksplozivnom kriminalističkom serijalu Tonija Parsonsa.
Pre dvadeset godina sedmorica sinova bogatih povlašćenih porodica sprijateljila su se u otmenoj privatnoj školi Grnčarevo polje. Sada jedan po jedan umiru na najsvirepiji mogući način. Detektiv Maks Vulf nedavno je premešten u Odsek za ubistva londonske policijske stanice Centralni Vest end u ulici Sevil Rou broj 27. On uskoro kreće po krvavom tragu od zabačenih uličica i blistavih svetala grada preko najmračnijih uglova interneta sve do najviših centara moći.
Dok se leševi gomilaju, Maks shvata da je ruka ubice duga i sve bliža svemu i svakome do koga mu je stalo. Maks uskoro otpočinje bitku ne samo za pravdu nego i za sopstveni život…

3. Izvan vremena, Dejvid Grosman, Izrael
(roman, Falling Out of Time, 2014. /ARHIPELAG, 2014.)

Najintimnija knjiga Davida Grosmana koja kombinuje više književnih formi, to je i radio drama i pozorišno djelo koje sadrži elemente poezije. Sveukupno uzev, u pitanju je potresna prozna celina nastala nakon pogibije autorovog sina u borbama izraelske vojske i Hezbolaha…
Junaci u ovom romanu, suočeni sa smrću bližnjih, u intenzivnim monolozima i dijalozima koji imaju nesvakidašnju pesničku snagu, kao u nekom velikom oratorijumu, tragaju za smislom u životu koji im je dosuđen.

4. Izvod iz knjige rođenih – priča o Danilu Kišu, Mark Tompson, VB
(biografski roman, Birth Certificate The Story of Danilo Kiš, 2013. /CLIO, 2014.)Tokom gotovo dve decenije, Mark Tompson predano je proučavao zaostavštinu Danila Kiša i razgovarao sa njegovom porodicom, prijateljima i poštovaocima. Intimno poznavanje piščevog života i regionalne istorije čine osnovu njegovog temeljnog čitanja i razumevanja Kišovih dela i okolnosti u kojima su stvarana.
Više od odavanja priznanja jednoj važnoj figuri srpske književnosti i jugoslovneske, ili još bliže srednjoevropske kulture, ova knjiga je neobičan, subjektivan vodič kroz destruktivne putanje politike koje će, nedugo posle Kišove smrti, dovesti do izbijanja najvećeg nasilja u Evropi od Drugog svetskog rata.
Tompsonova knjiga odaje svojevrsno priznanje Kišovom eksperimentalizmu, budući i sama u svojoj formi – eksperimentalna. Komponovana je kao niz komentara na kratki Kišov autobiografski tekst pod nazivom Izvod iz  knjige rođenih.
Ovo je prva biografija i obimna kritička studija o Danilu Kišu na engleskom jeziku.

5. Gospodin Mercedes, Stiven King, SAD
(roman, Mr. Mercedes, 2014./VULKAN, 2014.)Budite spremni za nezapamćeni rat dobra i zla…
U sudbonosnoj trci s vremenom, tri nesvakidašnja heroja pokušaće da zaustave zlo koje svom silinom juri na ljudske živote. Opsednut ubijanjem, lišen savesti i na ivici razuma, on je uvek jedan korak ispred svojih progonitelja…
U gradiću ophrvanom nevoljama, u hladno praskozorje, stotine ljudi čeka u vijugavom redu pred vratima sajma zapošljavanja. Trpe hladnoću i umor pritisnuti očajanjem. Odjednom, pred njih iskrsavaju blistavi farovi mercedesa, a automobil se zaleće pravo na unezverenu masu. Za bekstvo je već prekasno. Ubica gazi ljude, vraća se unazad i ponovo juriša na njih. A onda u gustoj magli nestaje sa krvavog poprišta. Jedini trag ka zločincu je misteriozna klovnovska maska pronađena na sedištu suvozača.
Na drugom kraju grada, mesecima kasnije, penzionisanog detektiva Bila Hodžiza progoni nerešeni zločin iz prošlosti. Kada pismo ubice iz mercedesa dospe do njegovih ruku, Bil shvata da zlikovac sprema novi napad, još stravičniji od prethodnog. Dok sat otkucava, zahuktava se sve zamršenija igra mačke i miša, a Bil sa svoja dva neočekivana saveznika daje sve od sebe da razreši zagonetku i spreči katastrofu…