Kako su izgledali vicevi tokom Drugog svetskog rata?

List “Bodljikavo prase” počeo je da izlazi nakon okupacije u Beogradu 1941. godine.

Po svom formatu, rubrikama, opremi i prelomu podsećao je na „Ošišanog ježa”, čiji je pandan trebao da bude. Međutim, „Bodljikavo prase” služilo je okupatoru i izlazilo je pod strogom cenzurom, ali se ne može reći da je bilo bez srpskoga smisla za humor, navodi se na sajtu Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”.

U opisu se dalje navodi da je ovaj šaljivi pronedićevski list nastojao da utiče na čitaoce satirom i karikaturom, nastojeći da se antifašistička koalicija u svetu i partizanski pokret u Jugoslaviji predstave kao prosti instrumenti za širenje sovjetskog komunizma. “Zato nije nimalo čudno što je Staljin lik koji je najčešće prikazivan na ovim karikaturama. List je prestao da izlazi 1944”, ističe se na sajtu.

Predstavljamo vam viceve objavljene u broju od 10. januara 1942. godine:

Učitelj: – Vaš je sin vrlo slab u geografiji.

Otac: – Ne mari ništa. I onako nemamo para za putovanje.

***

– Gospodine doktore, molim vas da mi date nešto za umirenje živaca, užasno sam rastrojen.

– Pa od čega vam je to došlo?

– Putovao sam ceo dan i celu noć okrenut leđima lokomotivi, a to ne mogu da podnesem.

– Zašto niste zamolili nekog putnika da promenite mesto?

– Pa nije bilo nikoga u kupeju.

***

Znaš li da je jedan nemački naučnik napravio mehaničkog čoveka, koji se pokoravao svim njegovim naredbama.

– I moja je žena isto to učinila.

***

– Da bi čovek bio odličan književnik treba da zna da pati.

– Nažalost ista je stvar potrebna i čitaocu.

***

– Jesi li čuo da je uhvaćen u Čikagu najveći hotelski lopov?

– A koji je on hotel imao?

***

– Zašto si tako promukla, draga?

– Bila sam kod prijateljice na čaju.

***

– Šta vi sami sebi krpite čarape. Zar to ne radi gospođa?

– Pa ovo nisu moje čarape, već moje žene.

***

Činovnik Nikola voleo je da pijucka i to šljivovicu. Jednog dana premeste ga u drugo nadleštvo i kad se javio na dužnost, šef ga pita:

– Gospodine Nikola, meni je javljeno da vi mnogo pijete i da ste skoro uvek u polutreznom stanju. Ja li to istina?

– Istina je, gospodine šefe! odgovori mu Nikola bez razmišljanja.

– A zašto?

– Zato što nemam računa da se istreznim.

– Kako da nemate računa?

– Gospodine šefe, ako se istreznim, treba mi dvadeset banki da se ponovo napijem, a gde su meni tolike pare?

– ?

– Ovako dosipam i održavam redovno stanje, objasni Nikola.

***

– Pozajmi mi sto dinara.

– Nemam novaca pri sebi.

– A kod kuće?

– Hvala na pitanju, svi su zdravi!

***

Gospodin Joca sreo se sa svojim prijateljem gospodinom Perom.

– Moje saučešće, dragi prijatelju.

– Kako? Zašto?

– Moja žena je kupila srebrnu lisicu.

– Pa?

– Pre pola sata je otišla u posetu kod tvoje žene.

Danas