Više se bavimo lečenjem, nego sprečavanjem nastanka bolesti

Kardiovaskularne i maligne bolesti su vodeći uzrok umiranja u Srbiji, preventivne mere u pojedinim zemljama pokazale su da se smrtnost od tih bolesti može smanjiti, ali Srbija se i dalje više bavi lečenjem nego sprečavanjem nastanka bolesti, rečeno je u ponedeljak na skupu “ Prevencija u funkciji zaštite zdravlja“ koji je održan u SANU.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da je važna podrška SANU, Medicinskog fakulteta o značaju prevencije mnogih bolesti.

„Ovu podršku treba da iskoristimo u najboljem svetlu da mobilišemo što veći broj ljudi da izađu na preventivne preglede i da odradimo šta je do nas, da spasemo ljudske živote“, rekao je Lončar na skupu.

On je pojasnio značaj preventivnih pregleda, koliko je važno da se bolest otkrije na vreme kada su mnogo veće šanse za izlečenje i život bez ikakvih posledica.

Predsednik SANU Vladimir Kostić kaže da se Akademija poslednje dve i po godine aktivno uključila i da pokušava da progovori o ključnim problemima javnog zdravstva u Srbiji.

Akademik Ljubiša Rakić naglasio je da je prevencija efikasnija od lečenja, ali da taj koncept u Srbiji nije doživeo apsolutnu primenu.

„U praksi, lečenje još uvek zauzima dominantno mesto u odnosu na prevenciju“, rekao je Rakić.

Profesor Tatjana Pekmezović iz Instituta za epidemiolgiju kao primere uspešne prevencije navela je Japan i Finsku.

Japan je uspeo da smanji smrtnost od moždanog udara fokusom na smanjenje unosa soli u organizam, balansiranom ishranom i uvođenjem strogog režima rada i odmora.

Finci su smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti uspeli da ostvare fokusiranjem na tri faktora prevencije – povišen krvni pritisak, pušenje, holesterol.

Profesorka Darija Kisić Tepavčević podsetila je da je u Srbiji najveća stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti i da svaka druga osoba koja umre ima taj zdravstveni problem.

Odmah iza kardiovaskularnih su maligne bolesti, gde svaki peti u Srbiji umre od nekog karcinoma.

Ona je pojasnila da su faktori rizika koji mogu dovesti do tih zdravstvenih problema a na koje se može uticati – gojaznost, pušenje, povišen pritisak, alkohol, fizička neaktivnost, neadekvatan unos voća i povrća, povišen holesterol.