U vremenu naivaca i “Nemanjića”

Piše: Aleksandar Arsenijević

To da Srbistanci, narodi i narodnosti koji žive na ovim našim nesretnim prostorima zauzimaju zapaženo mesto u istoriji svetske naivne umetnosti, uglavnom je poznato svima koji se samo očešali o kulturu i umetnost. Međutim, u vreme ponovnog vaspostavljanja višepartijskog sistema, malo ko je mogao i da sanja da će srbistanski političari postati rodonačelnici jedne po sve nove političke teorije, a boga mi i prakse. Kako vreme prolazi primat na srbistanskoj političkoj sceni polako ali sigurno preuzimaju naivci. Likovi čiji se politički koncept u najkraće može objasniti onom narodnom-nit’ luk jeli, nit’ luk mirisali.

U prevodu, nebitno je gde smo bili, šta smo govorili, obećavali i radili juče kada smo bili vlast, bitno je šta vam govorimo i šta vam obećavamo danas kada smo zglajznuli, a radi smo da vas po svaku cenu ponovo zajašemo.

U normalnim društvima gde se na doslednost i etičke norme gleda kao na nešto što se podrazumeva politička naiva nema ama baš nikakvu perspektivu. Međutim, ne i u Srbistanu, zemlji natprirodno inteligentnog naroda. Ovde narodno pamćenje ne dobacuje od doručka do ručka, a kamo li od jednih do drugih izbora, pa je normalno da se jedni te isti likovi, naivni i nevini kao francuske sobarice decenijama smenjuju na vlasti.

I zaista kada čovek ovih dana samo letimičo preleti preko naslova u novinama ili portalima, kada sa pola uha čuje ono što narodu srbistanskom ima da poruče, recimo Ilić magistar Velimir, Dragan Šutanovac, vlasnik pašnjaka na Vračaru, predobri i prepošteni Čedica Akonkagva-Fidelinka Jovanović… ne može a da se ne zapita ko je u ovoj našoj tragičnoj priči naivac, a ko su naivčine. Tako oni što su koliko juče, poput Ilić magistra Velimira, sedeli prvo na stiroporu pored bajčetinskog mastera Tome, a onda u ministarskoj fotelji, danas  dojučerašnje pajtose, da ne trepnu i ne pocrvene, optužuju i prozivaju za ovo ili ono.

Oni s tem nisu imali veze.

Nekome ko ovu našu srbistansku farsu posmatra sa bezbedne udaljenosti sve ovo može da izgleda čudno jer ne kapira da je ovde naiva opštenarodni manir. Pa tako kada Društvu Čačani postavite konkretno i krajnje jednostavno pitanje zašto se ne oglašavaju povodom vandalskog ruženja Čačka, oni vam guraju prst u mozak i navode šta su sve radili od osnivanja do danas, ali im ne pada na pamet da odgovore na vaše pitanje. I čemu onda čuđenje što se politikanti i političarčiće ponašaju kao francuske sobarice. Naprosto svesni su oni da je, kako neko reče, Srbistan zemlja “Nemanjića”.

Da je ovde nemanje mozga dostiglo razmere epidemije.

_________________________________________________________________