Srpsko pravosuđe: Što veći slučaj, to veća šansa za zastarelost

Piše: Milica Stojanović

U Srbiji je tokom 2015. i 2016. godine ukupno zastarelo 930 krivičnih predmeta, većina pred osnovnim sudovima koji sude za lakša krivična dela. Među predmetima kod kojih je nastupila zastarelost često se nalaze i oni najzanimljiviji javnosti – bilo po imenima optuženih, bilo po delima za koja su osumnjičeni

Ilustracija: Đorđe Matić

Krivični postupak protiv Bogoljuba Karića okončan je 2016, posle deset godina, jer je nastupila zastara krivičnog gonjenja, odnosno, prošao je zakonski rok u kome su državni organi mogli da ga osude. Istragu je započelo Okružno tužilaštvo u Beogradu (današnje Više tužilaštvo), zbog navodnog izvlačenja novca iz preduzeća Mobtel, koju su Karićeva firma BK Trade i državna firma PTT Srbija osnovali 1994. godine, s ciljem uvođenja mobilne telefonije u Srbiju.
Optužnica protiv Karića i još 15 osoba je podignuta 2010. godine, tri godine kasnije je prekvalifikovana, ali suđenje pred Višim sudom u Beogradu nikada nije počelo. Viši sud je u januaru 2016. godine doneo rešenje o obustavi postupka zbog zastarelosti.
Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, u Srbiji je tokom 2015. i 2016. godine ukupno zastarelo 930 krivičnih predmeta, među kojima je i Karićev slučaj. Od toga, pred osnovnim sudovima je zastarelo 898, a pred višim 32 predmeta.Viši sudovi vode postupke za teža krivična dela, za koja su zaprećene veće kazne. Iako su u protekle dve godine imali samo 32 zastarela slučaja, u javnosti se često mogao steći utisak da je takvih slučajeva bilo mnogo više. Jedan od razloga za to je i činjenica da su viši sudovi vodili neke od najznačajnijih sudskih postupaka, od kojih neki i jesu zastareli.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je od viših sudova prikupio podatke po kojima je od 1. januara 2015. do 1. avgusta 2017. godine zastarelo najmanje 19 predmeta vođenih zbog sedam koruptivnih krivičnih dela: primanje i davanje mita, pronevera, kršenje zakona od strane sudije i tužioca, trgovina uticajem, kao i zloupotreba službenog, odnosno, položaja odgovornog lica.
Slučajevi koji su vođeni zbog sumnje na ozbiljnu korupciju a koji su zastarevali, delimično ili potpuno, obično su obuhvatali veći broj optuženih, uglavnom za zloupotrebe položaja, pa su samim tim uključivali i finansijske istrage. Sagovornici CINS-a ocenjuju da su upravo ovo razlozi koji utiču na to da predmeti traju dugo i na kraju ne dobiju epilog. Kao problem navode i neefikasni pravosudni sistem.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran P. Ilić kaže da je jedan segment zastarevanja predmeta pitanje pravne sigurnosti osumnjičenih ljudi, ali da je drugi to što se u ovakvim slučajevima pokazuje gubljenje poverenja u pravosudne institucije, “da one nisu u dovoljnoj meri spremne, sposobne, kvalifikovane (…) čak i nezavisne i samostalne da se izbore sa tim problemima.”
Kasno pokretanja postupka = teže pribavljanje dokaza

Goran Ilić

Zastarelost krivičnog gonjenja je institut po kom, nakon određenog broja godina, policija, tužilaštva ili sudovi moraju obustaviti postupak koji vode protiv osumnjičenih. Zastarelost može nastupiti i za izdržavanje sankcija.
Prema rečima profesora Pravnog fakulteta Gorana P. Ilića, državni organi moraju da reše da li je neko izvršio određeno krivično delo „a ako oni to ne urade u određenim vremenskim okvirima onda je pitanje koliko je zakasnela pravda uopšte više i pravda”.
Lidija Komlen Nikolić, presednica Etičkog savetaUdruženja tužilaca Srbije, kaže za CINS da problem zastarevanja nije povezan samo sa funkcionisanjem tužilaštava i sudova, već i drugih državnih organa, poput policije, poreske policije i finansijskih institucija.
„Okončavanje postupaka konstatovanjem da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja sigurno ne pokazuje da je borba protiv korupcije efikasna. Pogotovu kad se imaju u vidu visoko profilisani predmeti, za koje je javnost zainteresovana“, navodi Komlen Nikolić.
Postupak protiv Stanka Subotića, koji je bio optužen za šverc cigareta tokom devedesetih godina, delimično je okončan oslobađajućim presudama a delimično odbijanjem optužbi zbog zastarelosti. Prva optužnica u ovom predmetu podignuta je 2007. godine, a menjana je 2011. i 2013. godine.
Subotić je, zajedno sa nekadašnjim direktorom Savezne uprave carina Mihaljom Kertesom i još 13 osoba, bio optužen da je tokom 1995. i 1996. u Jugoslaviju uvozio cigarete kršeći carinske propise i uz pomoć falsifikovanih carinskih isprava. Po jednoj tački optužnice državi je naneta šteta od oko 22 miliona tadašnjih nemačkih maraka.
Oktobra 2011. godine doneta je prva presuda: 13 osoba, uključujući i Subotića, je osuđeno na zatvorske kazne a dvoje je oslobođeno. U februaru 2013. godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je ovu presudu i suđenje vratio na početak, navodeći da fotokopije dokumenata ne mogu da se koriste kao dokazi.
Nova presuda Posebnog odeljenja Višeg suda doneta je 18. jula 2014. godine, kada su osumnjičeni oslobođeni jednog dela optužbi, dok je drugi deo, koji se odnosio na 1995. godinu, odbačen zbog nastupanja zastarelosti. Apelacioni sud je potvrdio ovu presudu u novembru 2015. godine.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud je kasnije, posle žalbe Tužilaštva, utvrdio da je ovom presudom, u oslobađajućem delu, zakon prekršen u korist Subotića i ostalih, pošto Apelacioni sud ponovo kao dokaze nije prihvatio fotokopije.
Optužbi je u ovom predmetu oslobođen i Mihalj Kertes, protiv koga su 2014. godine, u drugom postupku, zastarele i optužbe za iznošenje državnog novca na Kipar devedesetih godina.
Prema rečima Lidije Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca, jedan od problema koji dovodi do zastarevanja u predmetima poput ovih je i to što postupak obično započinje nakon što je protekao duži vremenski period nakon izvršenja krivičnog dela.
– Ova situacija dovodi do toga da dobar deo dokaza, koji je bio lako dostupan u kratkom vremenskom periodu nakon izvršenja je sad teže pribaviti i podrazumeva duži postupak – navela je Komlen Nikolić.

Obustavljena druga istraga protiv Karića

Bogoljub Karić     Foto: BETA

Krajem 2016. godine okončana je druga istraga protiv Bogoljuba Karića, takođe započeta 2006. godine, zbog navodnog nanošenja štete Javnom preduzeću PTT Srbija, nastale tako što je fiktivno uvećana vrednosti imovine koju je Karićev BK Trade trebalo da unese u Mobtel. Tužilaštvo za organizovani kriminal je je sumnjičilo Karića i njegove saradnike da su dobit koja je poticala od Mobtela preko privatne firme prebacivali na privatne račune. Međutim, odustali su od daljeg gonjenja navodeći da dokazi nisu potvrdili njihove sumnje.
Prema istraživanju CINS-a iz juna 2017. godine, u ovoj istrazi sedam godina nijedan dokument na stranom jeziku nije bio preveden, a gotovo svaki pokušaj pribavljanja dokumentacije trajao je mesecima ili godinama. Između 2007. i 2015. godine nije bilo nijednog saslušanja.
Tužilaštvo je u saopštenju iz decembra 2016. godine kao glavni razlog obustave istrage navelo da je novo veštačenje, iz prethodne godine, pokazalo kako BK Trade nije pribavio protivpravnu imovinsku korist. Isti dokument koji je veštačen tada, već je bio analiziran 2011. godine.
Za Karićem je od 4. februara 2006. godine bila raspisana poternica, a u Srbiju se vratio nakon što je istraga obustavljena, nekoliko dana pred doček 2017. godine. Novinarki CINS-a je o ovoj istrazi rekao:
– Politika je držala ovaj slučaj sa ciljem da nikada niko ne uđe od nas i ne dođe do suda. Ako bi pošli na sud, podigli proces i dokazali nevinost, što je sigurno da bi se desilo (…) država bi imala ogromne štete. I onda kad je otišla vlast jedna, druga, treća, šta im je ostalo? Samo je ostalo da obustave postupak, koji ionako maja meseca zastareva.

Slučaj Indeks
Jedan od dugotrajnih sudskih postupaka, koga su takođe obeležila zastarevanja protiv optuženih, jeste suđenje za takozvanu “aferu Indeks”.
Optužnica u ovom predmetu podignuta je 2007. godine, dopunjena 2008. i 2010, protiv ukupno 94 osobe, među kojima su i profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Osumnjičeni su za prodaju ispita u zamenu za novac ili skupe poklone poput viskija ili parfema.

Deset godina kasnije, presude još nema, ročišta su više puta odlagana, postupak je zbog zastarelosti ukupno obustavljen protiv vise od pola osumnjičenih, od čega protiv 18 u protekle dve i po godine. Iznošenje odbrana počelo je septembra 2009. godine, dok je u junu 2013. godine počelo čitanje pismenih dokaza.
Postupak se vodi pred Višim sudom u Smederevu, a iz Višeg tužilaštva u ovom gradu navode da su se događaji iz ovog slučaja odigrali od 2002. do 2007. godine, pa je zbog toga zastarelost nastupila u periodu od 2012. do 2017. godine.
– Zbog primene tzv. novog Zakonika o krivičnom postupku, zbog štrajka advokata 2014. godine, zbog izbora sudija porotnika, zbog čega je glavni pretres počeo iznova početkom 2015. godine, krivični postupak nije okončan i sada je u fazi izvođenja dokaza čitanjem i uvidom u prikupljene pismene dokaze – navode iz smederevskog Višeg tužilaštva u pisanom odgovoru.
Veliki broj osoba obuhvaćenih istragom takođe je jedan od problema na koje su ukazali sagovornici CINS-a, govoreći o uzrocima zastarevanja predmeta.
– Ideja da vi sada pokušate da jednim optužnim aktom obuhvatite skoro 100 imena, sama ideja da vi morate imati ne znam koliko prisutnih ljudi u toj sudnici, pa se onda problemi i sa sudnicom jave, tu apsolutno ne morate da budete krivično-procesni mag pa da vam bude jasno da je tako nešto gotovo osuđeno na zastarevanje – kaže Goran P. Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Pojedina tužilaštva nemaju podatke

CINS je podatke o zastarama tokom postupaka za koruptivna krivična dela pokušao da prikupi i od tužilaštava. Prema podacima koje su tužilaštva dostavila CINS-u, tokom nešto više od dve i po godine istrage su obustavljene protiv ukupno 35 osoba.
Ovi podaci nisu obuhvatili tužilaštva poput beogradskog Višeg, koje je navelo da ih ne poseduju jer elektronski upisnik koji koriste ”ne poznaje posebnu naznaku za predmete kod kojih je obustavljena istraga usled zastarelosti krivičnog gonjenja”.
– Ne postoje statistički podaci na nivou tužilaštva, u pogledu zastare, zato što se u više od 90% slučajeva zastara konstatuje u toku sudskog postupka – objašnjava Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca.
Prema njenim rečima, tužilaštva bi trebalo da imaju podatke o zastarelim postupcima, a ova bi evidencija bila i svojevrstan vid kontrole ažurnosti u postupanju tužilaca.

Izvor: CINS

_____________________________________________________________