Drastično povećana članarina u Privrednoj komori Srbije
Odlukom Skupštine PKS od januara 2018. promenjen je iznos članarine koju su obavezna da plaćaju sva privredna društva u Srbiji. Odluka o visini, rokovima i načinu plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju PKS objavljena je na sajtu Privredne komore Srbije, ali najveći deo vlasnika i direktora privrednih društava po Srbiji, sa novom, znatno uvećanom članarinom, biće upoznati ovih dana kada im na potpis stigne obračun zarada za zaposlene, pošto se članarina za PKS plaća uz usplatu ličnih dohodaka u preduzećima.
– U razgovorima sa pojedinim vlasnicima preduzeća u našem gradu shvatio sam da mahom nisu upoznati sa izmenom visine članarine i prilično su bili u neverici kada sam im rekao da je članarina povećana, ne za par procenata ili za par desetina procenata, već u kategoriji srednjih preduzeća povećanje je čak za 80 puta u odnosu na iznos članarine koji je bio prošle godine. Evo primera, preduzeće koje je prošle godine plaćalo članarinu za PKS u mesečnom iznosu od 600 dinara, od januara ove godine plaćaće oko 48.000 dinara mesečno. Iznenadilo me je i saznanje da čačanska udruženja privrednika Unija 2000, Gradac, Forum privrednika, nisu svoje članstvo obavestili o drastičnom povećanju članarine za PKS, pa tako ispada da čačanski privrednici nemaju primedbe na nastalu situaciju. Svi koji su sada saznali gunđaju sebi u bradu, ali zvanične i javne reakcije nema. Kao da se privrednici plaše da dignu glas protiv ove odluke o enormnom povećanju članarine – kaže Dragan Vučetić, nekadašnji odbornik u i bivši predsednik Saveta za budžet i finansije u Skupštini Grada Čačka.
Prema Zakonu o privrednim komorama („Sl. glasnik RS“, br. 112/2015) od 1. januara 2017. godine članovi Privredne komore Srbije su svi privredni subjekti koji obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije.
Članstvo u PKS je po zakonu obavezno za sva privredna društva u Srbiji, a mesečni iznos članarine za 2018. godinu, obračunava se prema veličini pravnog lica razvrstanog na dan sačinjavanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u mikro, mala, srednja i velika preduzeća.
U prošloj godini članarina je određivana prema sledećoj skali:
Članarina u 2017.
Grupa | Poslovni prihod u 2015. | Mesečni iznos članarine |
1 | 20.000.000 – 300.000.000 RSD | 300,00 RSD |
2 | 300.000.000 – 600.000.000 RSD | 600,00 RSD |
3 | 600.000.000 – 1.000.000.000 RSD | 20.000,00 RSD |
4 | 1.000.000.000 – 2.500.000.000 RSD | 80.000,00 RSD |
5 | Preko 2.500.000.000 RSD | 185.000,00 RSD |
1. mikro pravna lica –u mesečnom iznosu od 600,00 rsd + 1/12 iznosa od 0,004% od poslovnog prihoda;2. mala pravna lica – u mesečnom iznosu od 3.600,00 rsd + 1/12 iznosa od 0,004% od poslovnog prihoda;3. srednja pravna lica– u mesečnom iznosu od 43.000,00 rsd + 1/12 iznosa od 0,004% od poslovnog prihoda;4. velika pravna lica – u mesečnom iznosu od 160.000,00 rsd + 1/12 iznosa od 0,004% od poslovnog prihoda.
– Potpuno je nejasno zbog čega je ovoliko povećana članarina za PKS kada se uzme u obzir usluga koju PKS pruža privrednim subjektima. Nepoznato je šta se preko noći toliko poboljšalo u onome što PKS pruža preduzećima, pa je opravdano da ta usluga poskupi 80 puta. Uzmimo primer mikro preduzeća koja su prethodne godine bila oslobođena plaćanja članarine za PKS, a sada im je uvedena obaveza da plate 600 dinara mesečno. A u pitanju je na hiljade takvih preduzeća. Postavlja se i pitanje šta nas čeka naredne 2019. godine. Čemu da se nadaju mikro preduzeća kojima je ekstremno teško da uopšte posluju u ovakvim uslovima u Srbiji, a svako malo im se nameću neki novi parafiskalni nameti. Na jednoj strani aktuelnoj vlasti u Srbiji puna su usta brige za privredu, stalno pričaju o reformama, o svom trudu da olakšaju poslovanje, da stvore pogodan ambijent za ekonomski razvoj, za investiranje i otvaranje novih radnih mesta, a u praksi neprekidno nameću sve veća opterećenja posrnuloj srpskoj privredi. Uzmimo za primer čačansko preduzeće koje je razvrstano u srednja pravna lica, a takvim je nekoliko u Čačku. Njihova mesečna članarina je oko 48.000, pa puta 12 meseci to je iznos jednak bruto ličnom dohotku jednog zaposlenog. Kakva je to stimulacija otvaranja novih radnih mesta kad umesto da nekoga zaposli poslodavac mora tim parama da plati godišnju članarinu komori. Saberite broj preduzeća u Srbiji u kategoriji srednjih pravnih lica pa ćete videti koliko je ljudi moglo dobiti posao umesto što pare idu na članarinu za PKS – kaže Dragan Vučetić.
Na naše naivno pitanje a ša će se desiti ako neko preduzeće ne plati ovako drastično povećanu članarinu Privrednoj komori, Vučetić kaže da sledi tužba komore po kojoj sud neverovatnom brzinom za uobičajenu sporost srpskog pravosuđa donosi izvršnu presudu sa nalogom za blokadu računa i prinudnu naplatu, pa tako članarina u tom lsučaju bude uvećana i za sudske troškove.
Naravno da niko u privredi ne zagovara gašenje PKS ili izbegavanje plaćanja članarine, ali privrednici traže povratne informacije: zašto je članarina toliko povećana, šta će dobiti za tako veliku članarinu koju moraju da plate, koji su troškovi PKS i gde je javni izveštaj o prihodima i rashodima PKS.
___________________________________________________________________
Privredna komora Srbije- privatna firma za sakupljanje reketa – po Zakonu. Organizuju kurseve KOJI SE SVI PLAĆAJU. Pa kome treba takva PKS. Beograd rupa bez dna.
Isot kao i sa mnogim sindikalnim organizacijama.
Ostaje nagradno pitanje: šta je u Srbiji normalno?
Treba da se izdržava Pink i blatoidi, da se plate sendviči i glasovi. Eto gde će ići pare.
Zakon o Privrednoj komori je donet bez javne rasprave i suprotno Ustavu Srbije koji garantuje svakom licu da ostane van svakog udruženja. Suprotan je i prirodnom zakonu da onaj ko svojim sredstvima i na svoju odgovornost obavlja neku poslovnu delatnost, mora da bude član neke institucije u kojoj nema ni osnovno pravo glasa, a koja mu nameće neke svoje usluge koje im pod ovakvim uslovima niko ne traži.Ovim Zakonom je pogaženo osnovno pravo privrednih subjekata u privatnom vlasništvu da niko ne može da prdstavlja i zastupa njihove interese bez njihove saglasnosti.Najveću štetu od ovog zakona imaju: mikro,mala i srednja preduzeća,preduzetnici i komercijalna poljoprivredna gazdinstva.
Da nevolja bude još veća, Privredna komora Srtbije je postala vlasnik imovine regionalnih komora, a regionalnim komorama ukinut status pravnog lica. Ukidanjem statusa pravnog lica ukinuta je i mogućnost stvaranja strukovnih udruženja. Komora bez regionalnih strukovnih udruženja ne može da bude predstavnik privrednika, pa se tako institucija koja treba da predstavlja interese privrede pretvara u neku vrstu paradržavne-političke organizacije.
Zakon je podelio i preduzetničko telo tako što su privredna društva obavezni članovi Komore a preduzetnici su dobrovoljni kolektivni članovi preko Opšteg udruženja preduzetnika iako i jedni i drugi rade na istom tržištu i pod istim formalno pravnim uslovima.
Mala i srednja preduzeća i preduzetnici posluju po prirodnim zakonima, to jest da niko nije obavezan da kupi njihove proizvode i usluge ukoliko njima nije zadovoljan. Ovo čini osnovni motor razvoja ovog sektora koji je u 2016 godini,“ničim izazvan“ zapošljavao oko 720.000 ljudi, a u društvenom proizvodu učestvovao sa blizu 60%.Da bi neka institucija predstavljala interese ovog dela privrede,ona mora da radi pod istim uslovima kao i prrivrednici iz ovog dela privrede.
Za Zakon o komori moglo bi da se kaže da je prirodan da ga je doneo neko ko je okupirao Srbiju,pa da bi izbegao organizovan otpor privrednika, uradio je šta je uradio.Ne postoji mogućnost da prirednici iz ovog sektora obustave svoju aktivnost zbog nepovoljnog i nepravednog ambijenta poslovanja jer to je njihov život, tako da donosilac zakona može spokojno “predstavlja i zastupa“ interese privrede po svom nahodjenju.
Ostaje još da vidimo ko je uzurpirao osnovna prava privrednih društava u privatnom vlasništvu. Dovoljno je pogledati ko su članovi Upravnog odbora PKS i odgovor se nameće sam po sebi: krupni kapital uz podršku vladajućeg sistema, to jest Vlade Srbije i Skupštine Srbije.
Vidi se da su mala,i srednja preduzeća i preduzetni u Srbiji bez osnovnih prava za predstavljanje i zastupanje njihovih interesa
Били смо 2012-те на ивици банкрота, изгледа да смо опет.
Пакују кофере и бежи из Србије…