Bog se ne igra kockicama

Dileme sa bogovima nikada ne prestaje. Na Božić više nego ikada postavlja se pitanje da li je sav naš poznati svet neko stvorio ili se radi o prirodnoj evoluciji koja je trajala milijardama godina.

Pored rasta i razgranavanja Darvinove teorije o čovekovoj evoluciji u svim oblastima nauke, nametnulo se u modernoj filozofiji još nekoliko razloga za sumnju u postojanje vrhovnog boga. To su – zamena natprirodnih prirodnim objašnjenjima sveta; neusklađenost mnogih religija; slabost njihovih argumenata, objašnjenja i apologije; pa onda smanjenje role Boga; činjenica da se vera praktikuje ograničeno, u familijama; kompletan neuspeh u testiranju natprirodnih fenomene; nesigurnost religija i duhovnih verovanja; neubedljivost religija sa protokom vremena; pa na kraju i ukupan nedostatak čvrstih dokaza za Božje prisustvo.

To pitanje ostaje jedno od temeljnih u našoj civilizaciji. Da nije lako na njega odgovoriti, svedoče Albert Ajnštajn, Isak Njutn, Mihajlo Pupin i Blez Paskal, svaki na svoj osebujan način, često i protiv službenog stava crkve, ipak, smatrao je da nauka i religija nisu suprotstavljeni… Ova sjajna naučna četvorka samo je znala ono što je znao i čovek u pećinama praistorije – da postoje moćne sile koje treba ispitati, a dok se to ne uradi, čovek treba da je ponizan i dobar, ali istovremeno i strašno hrabar da pita i istražuje. To je često izražavao i pokojni patrijarh Pavle, koji je svojom slobodom i pitanjima išao i protiv neke pretpostavljene crkvene “glavne” linije. Naime, voleo je da ističe “vaspitaj čeda moja, da budu mudra poput zmije, a bezazleni poput goluba”. Jesu to osobine hrišćanina, ali su to i osobine naučnika, koji ponizno i u skromnosti uporno radi, ali istovremeno postavlja najhrabrija pitanja. Da je tako, više nego očigledno svedoče Đordano Bruno, Nikola Kopernik ili Nikola Tesla. Prva dvojica su istovremeno bili direktno i duboko vezani za crkvu, ali su postavljali pitanja koja su išla protiv “jedino ispravnog” stava institucije. Bruno je to platio životom, a Kopernik je živeo u “unutrašnjoj tamnici”. Mnogo bolje nije prošao ni Nikola Tesla, sa čijom su se genijalnošću poigravali tajkuni.

Ideja na lomači

Zna se da je 17. februara 1600. godine italijanski filozof i astronom Đordano Bruno javno spaljen na lomači, zbog svoje teorije da je svemir beskonačan, a priroda je “Bog u stvarima”, jer se to nije uklapalo u učenje crkve. Pobegao je iz manastira u Ženevi (tamo je danas CERN, koji istražuje “božju česticu” i Veliki prasak od pre 14,5 milijardi godina) i otišao u Pariz. Priklonio se heliocentričnom sistemu Nikole Kopernika. U Veneciji ga je uhapsila inkvizicija i kao najtežeg zločinca živog spalila na lomači.

Bila mu je ponuđena sloboda „Kazniti dakle brata Đordana blago i bez prolivanja krvi“, ako se odrekne svojih stavova. Odgovorio je „Sa većim strahom vi meni izričete presudu nego što je ja primam“. Njegov prethodnik u istoj crkvi, poljski astronom školovan na Jagelonskom univerzitetu i onima u Bolonji i Padovi Nikola Kopernik (1473 – 1543) ustanovio je heliocentričnu, sunčanu teoriju (Zemlja se okreće oko svoje osi i oko Sunca) nasuprot službenoj da se nebo, tj svemir okreće oko Zemlje. Kopernikanski obrt.

Bio je brojnim vezama upućen na crkvu, u Varmiji, poljskoj crkvenoj kneževini, a onda je do kraja života bio sveštenik u Frauenburgu. Tu je napravio zvezdarnicu, Kopernikov toranj, i pratio nebeska gibanja, te napisao bukvar astronoma “De revolutionibus orbium coelestium” o kretanju nebeskih sfera u šest knjiga, objavljen u Nirnbergu 1543. Uticao je na najvažnija otkrića Keplera i Njutona. Kada su država i crkva ošto ustali protiv njegovog učenja, Kopernik tu temu više nije pokretao, ali od nje nije odustajao. Znali su to njegovi prijatelji koje je pozdravljao sa ˝Ipak se okreće˝. Između 1616. knjige su mu stavljene na indeks zabranjenih, sve do 1822. godine.

Galileo Galilej (1564 – 1642) bio je italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof, čija su istraživanja postavila temelje modernoj fizici. Na univerzitetu u Pizi je predavao matematiku od 1592. do 1610. Bio je filozof i matematičar kod velikog toskanskog vojvode od 1610. pa do kraja svog života. Teološki savetnici inkvizicije osudili su ga 1616. godine zbog toga što je zastupao novu astronomiju, Kopernikov heliocentrični sistem. Inkvizicija ga je pozvala u Rim. Ispitivan je 21. juna 1633. pa je narednog dana pročitao demanti te je “samo” osuđen na tamnicu. Posle državno-crkvenog sledio mu je do kraja života kućni zatvor. Galilej je napravio durbin sa uvećanjem od 10 puta, pomoću koga je gledao udaljene brodove dok jednog dana nije taj durbin okrenuo ka nebu. Tako je nastao teleskop kojim je otkrio Jupiterove satelite. Zaključio je da je Aristotel doneo krive zaključke te da je u pravu Kopernik. Slep i ostavljen od svih, napustio je svet u svojoj kući 1642. Legenda kaže da je na samrti poručio „Eppur si muove“ (Ipak, se okreće!), iako se javno bio odrekao heliocentričnog sistema.

Tri i po veka kasnije 1992. godine Vatikan se izvinio zbog načina na koji je postupano sa Galilejem.

Teslin slučaj

U neku ruku Nikola Tesla (1856 – 1943) je bio moderni Kopernik, sa čvrstim vezama u crkvi (otac Milutin Tesla bio je sveštenik u Smiljanu i Gospiću). Nikada ništa nije rekao što bi naškodilo crkvi, ali je stalno pomerao granice “razgovarajući sa Marsom” i vasionom na svoj način, a „Umro je svetac nauke“, objavio je Njujork tajms, posle sahrane Tesle.

Zanimljivo da je Isak Njutn rođen na Božić, 25. decembra 1642. (umro je 1727). Svakodnevno je čitao Sveto pismo, o kome je napisao oko milion reči tumačeći sadržaje. Posthumno je izašla Njutnova knjiga “Opservacije o proročanstvima Knjige proroka Danila i Apokalipse Svetog Jovana”.

Mihajlo Pupin (1858 – 1935) stvorio je dela važna za razvoj telegrafije i telefonije, a o svojoj religioznosti je govorio “Ne, ja ne verujem da postoji Bog. No, ja znam da On postoji.”

Biolog Čarls Darvin (1809-1882) imao je razumevanja za vernike govoreći: “Nemogućnost shvatanja da je ovaj veliki i čudesni univerzum, sa nama kao svesnim bićima, nastao slučajem, čini mi se glavni argument za postojanje Boga.“ Njegov moderni kolega Stiven Hoking (73), kosmolog i astrofizičar, to izražava ovako: „Ono što sam uradio je da pokažem da je moguće da zbog načina na koji je univerzum nastao on bude determinisan zakonima nauke. U tom slučaju, nije potrebno da se obraćamo Bogu za objašnjenje kako je Univerzum nastao…Ovo ne dokazuje da Bog ne postoji, nego samo da on nije neophodan.“

Astrofizičar i promoter nauke Karl Sagan (1934-1996) izrazio je verovatno dominantno moderno shvatanje pišući da je „nauka ne samo kompatibilna sa duhovnošću, ona je dubok izvor duhovnosti. Kada prepoznajemo svoje mesto u beskraju svetlosnih godina, i prolaznosti vremena, kada shvatimo zamršenost, lepotu i suptilnost života, tada je ogromno osećanje, da se oduševljenje i poniznost kombinuju, sigurno duhovno … Shvatanje da se nauka i duhovnost međusobno isključuju nije dobro ni jednom ni drugom.“

Biohemičar i pisac naučne fantastike Isak Asimov (1920-1992) definisao je svoju poziciju: „Emotivno, ja sam ateista. Ja nemam dokaza da Bog ne postoji. Ali ja tako nesumnjivo verujem u to da ne želim da gubim svoje vreme.“

Albert Ajnštajn (1879-1955) sebe je opisao kao “agnostika i neateistu“. Verner fon Braun (1912-1977), raketni naučnik, kreator astronautike u nacističkoj Nemačkoj (tvorac raketa V-1 I V-2), kasnije istaknuti stručnjak u mnogim NASA programima, smatrao je da je „teško razumeti naučnike koji ne priznaje prisustvo superiornog bića iza racionalnog postojanja univerzuma.“ Ser Artur Klark (1917-2008), pisac naučne fantastike, bio je jasan „Što više razumete značaj evolucije, više se udaljavate od pozicije agnostika ka ateizmu. Kompleksne, statistički neverovatnije stvari su po svojoj prirodi teže objašnjive nego jednostavne, statistički verovatne stvari…“

Kako je nastao svemir, planeta Zemlja i čovek do danas postoje dva suprotstavljena odgovora – evolucijom ili stvaranjem. Uglavnom se u školama i fakultetima uči evoluciona teorija dok crkve i njima sklon sistem školovanja govore nešto drugo. Naravno da ime onih koji se zaklinju u Bibliju, ali veruju drugačije. Dominantno mišljenje je da je evolucija dokazana, a da stvaranje sveta od strane Boga predstavlja mit. Ne analizira se posebno što evolucija traje milijardama godina, a svet je po crkvi nastao pre oko 6.000 godina.

Verovatnoća

Evolucije kao teorija se menja nizom novih, bogatih verzija, ali su uvek u nekoj vrsti utakmice sa onima koji njihovo učenje smatraju dogmom u koju ni njeni „sveštenici“ više ne veruju, ali je brane zato što joj je jedina “alternative” Bogu koji je stvorio svet.

Ajnštajn je govorio da nema onoga gore ko svima na Zemlji upravlja da bi onda ispravio sam sebe i druge tvrdeći “Bog se ne igra kockicama”, nema slučajnosti. Zato nije čudno što mnogi naučnici pre i posle Ajnštajna mole svevišnjeg a posle ga negiraju. Ako pesnici imaju “licenciu poeticu”, sigurno je da i naučnici imaju svoj svet slobode, pa nekada može doći do nesporazuma kojih zapravo nema. Oni koji su navikli da postavljaju teze koje često liče na naučnu fantastiku žele sve da ispitaju. Bez izuzetka.

Petronijević i Knežević

Branislav Petronijević (1875 – 1954) je rođen u selu Sovljak, pokraj Uba, rodnog mesta još jednog filozofa – Božidara Kneževića (1862-1905). Njih dvojica su najveći filozofi sa ovih prostora. Petronijević je bio naučnik, metafizičar, matematičar i paleontolog na Beogradskom univerzitetu, inače, nemački đak evropskog i svetskog renomea, koji je napisao “Principe metafizike”, baveći se krajnjim pojmovima sveopšteg postojanja. Knežević u svojim delima izlaže sintetičku filozofiju prirode, odnosno kosmologiju, ontologiju, antropologiju, etiku i estetiku. Težište je na uverenju da je istorija najviša filozofija. “Što je uzvišeniji duh, njemu sve više treba Bog, i sve više samo jedan Bog”, smatrao je Knežević. Petronijević se sa tim nikako nije slagao, pa je pokušao da teoretski “razori” takvo učenje.

Stavovi

„Misao o neophodnosti Boga je toliko sveta, toliko dirljiva, toliko premudra, i toliko ona služi na čast čoveku“. Fjodor Mihailovič Dostojevski.

“Ne mogu da shvatim kako čovek može da gleda nebo i da kaže da nema Boga”, čudio se Abraham Linkoln. “Dve stvari mi kažu da ima Boga – zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni”. Imanuel Kant.

“Problem 19. veka: umro je Bog. Problem 20. veka: umro je čovek”. Erih From.

Autor: Boro Soleša, Danas