Svašta čovek sanja
Piše: Aleksandra Ćurčić
Svašta čovek sanja kad ima temperaturu.
Budim se u velikom i svetlom stanu.Pozdravljaju me maltezer i pekinezer. Odem u kupatilo i u ogledalu umesto plavuše sa velikim nosem i malim ustima vidim plavušu sa prćastim nosićem i velikim ustima.
Uključim veliki plazma tv koji zauzima pola zida u dnevnoj sobi i dok pijuckam espreso udobno smeštena u stilsku fotelju gledam jutarnji program na „Pinku“.
Dea i Sarapa su baš duhoviti ! Budim decu i vozim ih u školu . Idem kod frizera pa na kafu sa prijateljicom. Pričamo o tome ko će sledeći da ispadne iz „Zadruge“.
Javlja mi se muž i kaže da će kasniti sa službenog puta jer mora da svrati do ministarstva. Pokupim decu iz škole , žale mi se kako su neki učenici ljubomorni na njih , kažem da ne obraćaju pažnju , ko im je kriv kad imaju nesposobne roditelje. Posle ručka vozim ih na tenis pa na časove klavira. Za to vreme idem u šoping pa na kolače sa suprugom suprugovog poslovnog partnera. Kada se vratimo kući opustim se uz knjigu Sanje Marinković i slatko zaspim uz pošalice zanimljivih zadrugara. Svo vreme osećam neverovatnu lakoću u glavi prouzrokovanu odsustvom misli.
Probudim se, srce lupa kao ludo. Ležim na svim starom krevetu, nos je i dalje impozantan, nema kučića, samo se papagaj dere od rane zore.
Moja noćna mora je srpski san. Ružičasti svet ljudi bez morala i bez mozga.
__________________________________________________________
bravooo!
Браво, Александра, браво!
Свашта човек доживљава на јави.Крећем утај град после осам рачунам док прођу ови што раде од осам па кад прође гужва ја ионако не радим доста се радило.Оћеш ђавола пола девет скоро ће девет они се тек буде стружу шофершајбне журе ко муве без главе оће изгину да стигну на посо ваљда од осам или дест ко зна од које сатнице раде подбулиг очију од буљења у телефизију, отеклих вратова једва стоје на ногама поред кола.Деде и бабае воде децу у вртиће и школе,пред школом стају тахи возила из којих лењо излазе ђаци са слушалицама у уветима и телевоном у рукама,ученице тресу цигару на третоар.Таксисти безобразно паркирани на улицама испред зграда док стигну наручиоци који успут везују гардеробу да не спадне са њих.Пертле ником везане на ципелама.Преносе из јавниг кућа треба укинути и легализовати јавне куће широм државе
Jedan od boljih komentara koji sam procitao na ovom portalu u prethodnih par meseci.
Ja sanjala kako od penzije mogu da platim sve troškove, da kupim lekove, da odem u banju i na more, da dam unucima… probudim se, uključim TV kad ono novinar počinje vesti rečenicom „Predsednik AV…“, promenim kanal o ponovo „Predsednik AV… Prpmenim kanal i ponovo čuvena rečenica… I tako danima…I shvatim po ko zna koji put da našim snovima na putu stoji AV i SNS!