Karate klub Nemanja nastavlja da živi
Pre nepuna tri meseca Karate klub „Nemanja“ je ostao bez svog vođe, trenera, prijatelja i roditelja, Zorane Kojić. Da ih je uputila na pravi borbeni i istrajni duh, dokaz je i to što su njeni naslednici nastavili da vode ovaj klub i nisu dozvolili da prekinu nešto što su godinama zajedno sa Zoranom gradili.
Klub je zvanično preuzela Marija Paunović koja je nastavila tradiciju da žena bude na čelu kluba. Ona je inače nosilac crnog pojasa, takmičar ovog kluba koja već dugi niz godina u svoj klub donosi mnoge svetske, evropske i balkanske medalje.
Pored nje, treninge vodi i Branko Nikolić, takođe momak koji je kao i Marija svoje prve korake u karateu napravio sa Zoranom.
Prvi veliki korak, od kada je Zoka nastradala, bio je upravo proteklog vikenda na seminaru u Vrnjačkoj banji, koji je bio pod vođstvom braće Jorga. Seminar je okupio veliki broj instruktora, trenera, sudija i takmičara iz cele Srbije.
Seminar je bio i prilika da se Marija i Branko licenciraju za trenera i sudije, što su uspešno uradili.
U subotu je održana i svečana dodela nagrada najboljima za prethodnu takmičarsku godinu, gde su „Nemanjići“ sa čak pet pehara.
Posthumno je nagrađena Zorana Kojić i to sa dva pehara, kao nacionalni trener i kao najuspešnija veteranka, pošto se poslednjih godina vratila u takmičarske vode.
Kao najbolja veteranka do 60 godina, proglašena je Dragana Jakovljević, kojoj je ovo već tradicija kao najuspešnijoj.
Dragan Božić, najuspešniji stariji senior i ovog puta je bio ubedljivo najbolji i osvojio je prvo mesto.
Kao najbolja mlađa seniorka nagrađena je Marija Paunović, koja je zauzela drugo mesto.
Nagrađeni članovi „Nemanje“, kažu da je jako teško bilo biti prisutan na takvom skupu, a ne videti svog trenera kraj sebe.
„Kada su prozivali Zoranino ime, nema ko nije pustio suzu u toj sali i mislim da je to dovoljan dokaz da se vidi koliko je bila poštovana u svetu karatea i generalno kao čovek“, kaže Dragana.
„Mi moramo nastaviti tamo gde je ona stala i sama je tako uradila kada je zadesila velika nesreća u životu“, dodaje Dragan.
„Ova nagrada i zapravo sve nagrade donete iz Banje su u čast naše Zorice. Izvlačila je maksimum iz nas uvek i mislim da to i dalje radi. Ne znamo odakle nam snaga da ponovo obučemo kimono, izađemo u salu i krenemo sa treningom, a da tu nije ona, tako da verujem da nam ona šalje svoju snagu gde god da je sada, sigurno je da je sa svojim Nemanjom“, završava Marija.
Nemanjići nastavljaju dalje, već početkom marta idu na takmičenje, a kako svi zajedno kažu, svaki nastup, medalja i pomen kluba „Nemanja“ biće u čast Zorane i Nemanje.