Otpad od poljoprivredne mehanizacije
U otpad koji nastaje prilikom eksploatacije i održavanja poljoprivredne mehanizacije svrstavaju se: otpadne tečnosti (prerađena motorna, kočiona, ulja koja se koriste u hidrauličkim sklopovima i antifriz), potrošni delovi (gume, akumulatori, filteri i razni metalni i nemetalni delovi…) i prateći otpad, poput otpadne vode nastale prilikom pranja mehanizacije, razni radionički otpad i ambalaža…)
U prerađenim uljima sadržan je veliki procenat veoma toksičnih i kancerogenih supstanci, što ih čini opasnim otpadom, tim pre što su u tečnom stanju i lako mogu prodreti u tlo i vodu. Prečistači za ulje, ukoliko su sa metalnim kućištem (tzv. „spin-on“), nakon skidanja mogu u sebi sadržati i do pola litre ulja, pa da bi se mogli tretirati kao običan čvrst otpad, potrebno je ocediti zaostalo ulje iz njih.
Antifriz (na bazi etilen-glikola) je otrovan ako se proguta (utiče na centralni nervni sistem), a zbog slatkog ukusa može biti privlačan deci ili životinjama. Nekorišćeni antifriz je ipak biorazgradiv i vremenom će se etilen-glikol, ako dospe u tlo, razložiti na ugljenik i vodu. Međutim, u korišćenom antifrizu se, osim etilen-glikola, mogu nalaziti i tragovi teških metala i drugih supstanci (npr. olovo, kadmijum, bakar, hrom, benzen i antikorozivni aditivi), koje ga čine opasnim otpadom. Ako dospe u kanalizaciju, zemlju ili vodu, antifriz može biti smrtonosan za biljni i životinjski svet.
Mada se istrošeni pneumatici ne tretiraju kao opasan otpad, njihove dimenzije i oblik zahteva skladištenje na velikom prostoru. Skladištenje isluženih pneumatika mora biti takvo da se izbegnu potencijalne opasnosti od požara, kao i mogućnost da dođe do zadržavanja vode u njima, jer bi to moglo predstavljati podlogu za razvoj neželjenih insekata (komaraca npr.). Na drugoj strani olovni akumulatori sadrže rastvor sumporne kiseline što ih svrstava u izuzetno opasan otpad.
Plastični otpad po pravilu potiče od ambalaže i zbog slabe razgradljivosti plastičnih materijala brzo se nagomilava na deponijama. Sa druge strane, nerazgradljivost plastičnih masa je prednost u smislu da zbog toga plastika direktno ne zagađuje zemljište i vodu. Nemetalni otpatci koji se svrstavaju u opasni otpad su i elementi koji sadrže azbest, poput zaptivnih materijala i frikcione obloge kočnica i spojnica. Iako je upotreba azbesta za navedenu svrhu smanjena u poslednjim godinama, u postojećim agregatima, a i na tržištu se još uvek mogu naći kompozitni vlaknasti materijali sa azbestnim vlaknima.
Otpadne vode nastaju na lokacijama na kojima se vrši održavanje i reparacija poljoprivredne mehanizacije. Ovde se takođe mogu ubrojati i otpadne vode koje nastaju pranjem sredstava mehanizacije, korišćenim za manipulaciju sredstvima za zaštitu bilja. Izlivanje ovakvih voda u prirodne vodene resurse (direktno ili preko kanalizacije) ili u zemljište, bez prethodnog tretmana, predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode, te umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.
Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
___________________________________________________________________