Reciklaža otpada od poljoprivredne mehanizacije

Skladištenje otpadnih ulja mora biti tako izvedeno da ono ne može da curi iz posuda, niti da u posude može dospeti atmosferska voda. Da bi se mineralno motorno, hidrauličko i transmisiono ulje moglo predati na reciklažu, ne sme se mešati sa sintetičkim uljima, sa gorivima, niti sa bilo kakvim drugim otpadnim tečnostima. Staro mineralno ulje se pravilno može iskoristiti kao sirovina za izradu novog ulja, što je preporučljiv način rada zbog mogućnosti višekratne reciklaže. Efikasnost postupka rerafinacije može biti i 70 do ­80 odsto. Najveći procenat predaje rabljenog ulja na rerafinaciju od ukupne količine sakupljenog ulja imaju Italija 83, Nemačka 61 , Danska 42 i Francuska 35 odsto. Osim toga, prerađeno ulje se može koristiti i kao izvor toplotne energije, kontrolisanim sagorevanjem u namenskim gorionicima koje omogućavaju potpuno sagorevanje i imaju zadovoljavajuću emisiju produkata sagorevanja. Sagoreva se samo staro ulje ili njegova mešavina sa gorivima (koinsineracija) i tom prilikom se sirovina trajno uništava.

Reciklaža antifriza ili njegovo posebno odlaganje kao potencijalno opasnog otpada se ne primenjuje. Recikliranje antifriza se zasniva na filtriranju ili destilaciji. Posle odstranjivanja kiselih jedinjenja, metala, kamenca i korozije, bazni antifriz se oplemenjuje dodavanjem aditiva, kojim će mu se obezbediti potrebne karakteristike za ponovnu upotrebu (antikorozivnost, sprečavanje penušanja, sprečavanje formiranja kamenca…).

Sva tri osnovna sastojka akumulatora (olovo, kiselina i kućište) po pravilu se recikliraju u celini. Olovo se koristi u fabrici akumulatora za izradu novih ploča u akumulatorima, kućište se lomi i drobi radi izrade granulata za izradu novih kućišta. Kiselina se neutrališe u odgovarajućem pogonu, takođe u fabrici akumulatora. Ostaju jedino relativno male količine nusprodukta prerade olova.

Osnovni načini iskorišćavanja istrošenih pneumatika kao sekundarne sirovine predstavljaju:

– Kontrolisano spaljivanje na visokim temperaturama, npr. u cementarama gde se može dobiti određena količina toplotne energije (približno trećina od energije uložene za izradu pneumatika);

– Korišćenje celih pneumatika u razne svrhe (ne za mobilnu mehanizaciju): niskogradnja, železnica i sl; sečenje na manje komade, nakon čega se izdvaja metal. Tako dobijen materijal može se koristiti u različite svrhe (putevi, različiti proizvodi, ispune i sl.);

– Devulkanizacija, nakon čega se guma ponovo može vulkanizovati za upotrebu u različitim proizvodima, ali cena i niži kvalitet proizvoda razlog su za malu primenu ovog postupka;

– Protektiranje pneumatika drumskih vozila, ali ne i pneumatika poljoprivredne mehanizacije, jer se se takav postupak obnove ne primenjuje.

Plastična ambalaža se posle upotrebe može iskorititi na sledeća dva osnovna načina:

– U energetske svrhe (kontrolisanim spaljivanjem), u svrhu smanjivanja količine i obima ambalažnog otpada i delimičnog ili potpunog odstranjivanja opasnih karakteristika;

– Za reciklažu, kao prerada plastičnog otpada za prvobitnu namenu (topljenjem ili hemijskom obradom);

Ostale otpadne materije koje potiču od održavanja poljoprivredne mehanizacije (stari prečistači, ambalaža, otpatci koji sadrže azbest i sl.), ako se ne mogu iskoristiti u drugu svrhu (npr. opet kao ambalaža), deponuju se sa ostalim čvrstim otpadom na deponije ili spaljuju. Mnoge od tih materija predstavljaju iskoristive sekundarne sirovine (plastična i metalna ambalaža), ili opasan otpad (prazna ambalaža opasnih materija, azbestni materijali, neoceđeni prečistači za ulje…). Iako je zakonom određeno da se sa takvim materijama postupa na poseban način, može se reći da uslovi za primenu zakonskih odredbi nisu stvoreni.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_________________________________________________________________