Zaštita životne sredine od zagađenja iz poljoprivrede

Mere zaštite životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje, pre svega zemljišta i voda, obuhvataju čitav niz mera. Kada je reč o zaštiti voda od uticaja poljoprivredne proizvodnje, Dušan Kovačević, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i autor studije “Savremeni koncepti održivog razvoja poljoprivrede”, navodi da tretman otpadnih voda nastalih prilikom navodnjavanja, ali i svih ostalih otpadnih voda iz poljoprivrede, sprečava oštećenja i cvetanje zatvorenih vodenih akumulacija i jezera.

– U cilju racionalne primene vode u poljoprivredi treba vršiti izbor useva i sorti tolerantnih na sušu, a agrotehniku prilagoditi tako da se gubici vode smanje na minimum. Razvijanje tehnologije gajenja bilja zasnovanih na ekološkim konceptima kao što je organska poljoprivreda. U aridnim područjima treba izbegavati gajenje okopavina ili proizvodnju najintenzivnijeg tipa gde se troši velika količina vode. Treba sprečiti uništavanje zelenog priobalnog pojasa oko jezera i ostalih vodotokova radi održive ravnoteže biljnog i životinjskog sveta, smanjiti upotrebu neobnovljivih resursa do ekonomske isplativosti i profitabilnosti – navodi profesor Kovačević.

U okviru mera koje je neophodno sprovesti u cilju zaštite vazduha od negativnih posledica poljoprivredne proizvodnje, profesor Kovačević kaže da pre svega treba voditi računa o smanjenju sagorevanja organskih ostataka, pokretanju čestica prašine sa golog zemljišta, ispuštanju aerosola pesticida u atmosferu i imisiji azotnih oksida. Kada je reč o zaštiti zemljišta on ističe da zdravo i kvalitetno zemljište predstavlja ključnu komponentu održive poljoprivrede.

– Da bi ono to zaista i bilo, mora se zaštititi od svih oblika erozije, smanjiti stalni pritisak na zemljište u smislu fizičkog gubljenja iz sfere poljoprivrede ili namene za životnu sredinu. Posebno je važno ograničiti primenu sintetičkih pesticida kad god je to moguće, a u cilju zaštite od zaslanjivanja treba primeniti racionalan način navodnjavanja. Da bi zemljište bilo održivo, u poljoprivredi i za druge namene, potrebno je redukovati obradu zemljišta, nastojati da se zemljište drži pod vegetacijom, održavati nivo organske materije i humusa sa ciljem očuvanja njegove strukture i smanjiti nepotrebno gaženje po zemljištu. Primena agrohemikalija u poljoprivredi (mineralnih đubriva, pesticida i drugih hemijskih sredstava), stvorila je nove probleme sa kojima se čovečanstvo, a naročito razvijene zemlje suočavaju u sve oštrijoj formi. Prekomerna primena navedenih agrohemikalija može da prouzrokuje najrazličitije poremećaje u biološkoj ravnoteži agroekosistema i šire. Ovo može dovesti, i dovodi, do ugrožavanja zdravlja ljudi i životinja, bilo posrednim ili neposrednim putem – ističe profesor Dušan Kovačević.

Nesporna je činjenica da je primena mineralnih đubriva omogućila veliko unapređenje biljne proizvodnje, međutim, pokazalo se da mineralna hraniva imaju veoma širok spektar dejstva na životnu sredinu, s tim da mogu uticati pozitivno i negativno na osobine zemljišta, vazduha i vode.

– Nepravilnom primenom mineralnih đubriva može se uticati na pH reakciju, strukturu i biogenost zemljišta ili eventualno nakupljanje štetnih materija u zemljištu i biljkama. S druge strane, neka od hraniva u vodi mogu da podstiču eutrofikaciju površinskih voda ili da zagađuju podzemne vode. U vazduhu, njihovom preteranom primenom, može doći do promene njegovog sastava, povećanja sadržaja štetnih materija i oštećenja ozonskog omotača. Balastne materije u mineralnim đubrivima, kao što je fosfor, mogu, takođe, da opterećuju zemljište, a time i druge ekosisteme. Od biljnih hraniva sa stanovišta uticaja na kvalitet životne sredine od najvećeg značaja su azot, fosfor i kalijum koji se najviše primenjuju u poljoprivredi. Zbog toga se treba držati osnovnih načela dobre poljoprivredne prakse prilikom njihove upotrebe – upozorava Dušan Kovačević, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i autor studije “Savremeni koncepti održivog razvoja poljoprivrede”.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________________________