Ekološka poljoprivreda

Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je nesumnjivo uticala na unapređenje proizvodnje hrane na globalnom nivou, ali se istovremeno negativo odrazila na životnu sredinu, zbog čega se poslednjih godina sve više insistira na ekološkoj poljoprivredi, koju poljoprivredni stručnjaci nazivaju i multifunkcionalnom poljoprivrednom proizvodnjom.

– Potreba za što zdravijom sredinom i brojne negativnosti koje su prouzrokovane sadašnjom konvencionalnom poljoprivredom, dovele su do brojnih alternativnih pravaca budućeg razvoja poljoprivrede među kojima su integralna poljoprivreda i tzv. ekološka, odnosno organska poljoprivreda. Integralna poljoprivredna proizvodnja predstavlja poboljšanu konvencionalnu poljoprivredu sa restriktivnom primenom đubriva i pesticida, dozvoljeno gajenje genetski modifikovanih organizama, dozvoljeni neki biostimulatori, selekcija stoke visoke performance – dozvoljen embriotransfer i određena hemoterapija. Za sisteme slobodnog gazdovanja, industrijskog ratarenja i gajenja useva u monokulturi karakterističan je visok stepen specijalizacije, mehanizacije i hemizacije. U ovim sistemima biljne proizvodnje, zbog čovekovih aktivnosti, često dolazi do nepoželjnih pojava, do razmnožavanja štetočina, parazita, korova i do zagađivanja agroekosistema. Sa buđenjem ekološke svesti kod potrošača se sve izraženije javlja zahtev za proizvodnjom kvalitetne hrane, bez ostataka pesticida i drugih štetnih materija, uz naglašeno korišćenje obnovljivih sirovina i energije i očuvanje prirodnih resursa i životne sredine – objašnjava Dušan Kovačević, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i autor studije “Savremeni koncepti održivog razvoja poljoprivrede”.

Najveće interesovanje za organsku poljoprivredu je u najrazvijenijim zemljama.

– U zemljama sa razvijenom poljoprivredom nije problem proizvesti dovoljno proizvoda konvencionalnim putem, kako po količini, tako i po kvalitetu. Najčešći problem je upravo taj višak koji obara cenu proizvoda na tržištu. Zato mnoge države moraju da subvencionišu svoje farmere kako bi im omogućili određeni deo zarade. Pored toga, ne treba zanemariti i sve veće ekološke probleme u tim državama izazvane primenom agrohemikalija (đubriva i pesticida) u poljoprivredi, što je imalo odraza na kvalitet životne sredine. U razvijenim zemljama sveta danas postoji čitav niz pravnih i zakonskih regulativa za očuvanje životne sredine, a takođe i propisa i standarda vezanih za kvalitet proizvoda koji su dobijeni konvencionalnim putem. Traženi su izlazi i pronađeni u skretanju poljoprivredne proizvodnje ka nekim alternativama koji su farmerima pružali dodatne mogućnosti, a da pri tom ne vrše pritisak na tržište klasičnih proizvoda. Jedan od takvih izlaza je i organska poljoprivreda, potpuno zasnovana na ekološkim principima i na odsustvu primene agrohemikalija (pesticida, đubriva hormona, GMO, itd.) – kaže profesor Kovačević.

Negativnosti prouzrokovane konvencionalnom poljoprivrednom proizvodnjom direktno su odredile pravac budućeg razvoja poljoprivrede, koji se pre svega zasniva na potpunom odsustvu hemije, a jedan od tih pravaca predstavlja takozvana organska poljoprivreda.

– Organska proizvodnja predstavlja celovit sistem upravljanja proizvodnjom poljoprivrednih, prehrambenih i drugih proizvoda, koji kombinuje dobru poljoprivrednu praksu, visok stepen biološke raznolikosti (biodiverziteta), očuvanje prirodnih resursa, primenu visokih standarda dobrobiti životinja i način proizvodnje u skladu sa opredeljenjima određenih potrošača za proizvode u čijoj proizvodnji su korišćene prirodne supstance. Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sredinama razvija organska proizvodnja, specifična za različite regione – objašnjava profesor Dušan Kovačević.

U okviru pospešivanja organske poljoprivredne proizvodnje u razvijenim zemljama donet je čitav niz pravnih i zakonskih akata, koji za cilj imaju očuvanje životne sredine. Na drugoj strani, zakonom je regulisana i standardizacija poljoprivrednih proizvoda nastalih u okviru konvencionalne poljoprivredne proizvodnje.

– Takav je slučaj i u Srbiji sa donošenjem Zakona o organskoj poljoprivredi 2010. godine kao i Zakona o zaštiti životne sredine. Zasnovan je na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme i na upravljačkoj praksi koja uspostavlja, održava i unapređuje ekološku harmoniju. Opšti principi u organskoj proizvodnji su zasnovani na upotrebi sredstava i načina koji vode ekološkoj ravnoteži prirodnih sistema. Primarni cilj je svakako optimizacija zdravije i proizvodnije međuzavisnosti unutar agroekosistema (zemljište, biljka, životinja, čovek) – zaključuje Dušan Kovačević, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i autor studije “Savremeni koncepti održivog razvoja poljoprivrede”.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_____________________________________________________________