Organska poljoprivreda

Organska poljoprivreda se definiše kao poljoprivreda koja ne koristi mineralna đubriva i pesticide. Međutim, ona je u pravoj suštini mnogo više od toga. Naime, kako objašnjava Dušan Kovačević, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i autor studije “Savremeni koncepti održivog razvoja poljoprivrede”, organska proizvodnja predstavlja celovit sistem upravljanja proizvodnjom poljoprivrednih, prehrambenih i drugih proizvoda. Ovaj sistem predstavlja kombinaciju dobre poljoprivredne prakse, visokog stepena biološke raznolikosti (biodiverziteta), očuvanja prirodnih resursa, primenu visokih standarda dobrobiti životinja i način proizvodnje u skladu sa opredeljenjima određenih potrošača za proizvode u čijoj proizvodnji su korišćene prirodne supstance.

– Opšti principi u organskoj proizvodnji su zasnovani na upotrebi sredstava i načina koji vode ekološkoj ravnoteži prirodnih sistema. Primarni cilj je, svakako, optimizacija zdravije i proizvodnije međuzavisnosti unutar agroekosistema (zemljište, biljka, životinja, čovek). Za organsku biljnu proizvodnju neophodne su modifikacije svih agrotehničkih mera i adekvatan sortiment, kao i primena racionalnog načina obrade zemljišta, pretežno konzervacijski, čime se uveliko štedi energija. Za đubrenje se koriste isključivo organska đubriva: stajnjak, različite vrste komposta, zelenišno đubrivo, biološki azot – simbiozna i nesimbiozna azotofiksacija. Od mera nege sprovode se mehaničke i biološke, naročito u zaštiti od korova i bolesti – biopreparati. Smanjuje se zavisnost od hemijske industrije (mineralna đubriva i pesticidi). Postoji veća mogućnost za reciklažu sekundarnih sirovina poljoprivrede. Stočarska proizvodnja je sastavni deo organske poljoprivrede i treba da bude u ravnoteži sa ostalim granama poljoprivrede, obezbeđujući hranljive materije za biljnu proizvodnju i organske materije za plodnost zemljišta. Na taj način se obezbeđuje ravnoteža na relaciji zemljište – biljna proizvodnja, biljna proizvodnja – stočarska proizvodnja i stočarska proizvodnja – zemljište. Ova ravnoteža se postiže poštovanjem i primenom principa i standarda organskog stočarstva – objašnjava profesor Dušan Kovačević.

Kada je reč o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, kako upozoravaju stručnjaci, treba znati da je za prelazak sa konvencionalnog na sistem organskog ratarenja neophodno izvesno prelazno vreme.

– Kod nas u Srbiji „Zakon o organskoj poljoprivredi“ donet je juna 2006. godine i predstavlja ozbiljan pokušaj da se reguliše važna materija u ovoj oblasti proizvodnje, prijave, nadgledanja sertifikacije i prometa biološki vredne hrane i različitih proizvoda dobijenih na tim osnovama. Proizvodi koji se dobiju sistemom biološkog ratarenja imaju svoju robnu marku i ostvaruju nekoliko puta veću cenu od onih dobijenih konvencionalnim putem. To je, na neki način, kompenzacija za niže prinose od onih koji se ostvaruju gajenjem u konvencionalnim sistemima ratarenja. U Evropi u ovoj oblasti postoji međunarodna federacija pokreta za organsku popoljoprivredu (International Federation of Agricultural Movements) koja okuplja i kordinira oko 750 udruženja i organizacija iz preko 100 zemalja Sveta – ističe profesor Kovačević.

Kao nedostatke organske poljoprivredne proizvodnje stručnjaci u prvom redu navode manje prinose, povećanu zavisnost od klimatskih uslova, nedovoljnu količinu stočne hrane, veće učešće ručnog rada i potreba za radnom snagom, veću zakorovljenost i intenzivniji uticaj štetočina i bolesti.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

__________________________________________________________________