Priča o čačanskoj porodici Gugl

BIO sam Gugl i pre „Gugla“! Ovako se Nenad Gugl (36), profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji šali na svoj račun. Njegovi prijatelji tvrde da kao „prezimenjak“ najčuvenijeg internet pretraživača, barata mnoštvom informacija i da je pun korisnih saveta, pa ne čudi što je mnogima sigurniji izvor podataka od samog „Gugla“ ili enciklopedije. Nenad, pak, samo skromno kaže: „Trudim se da radom, poslom i svakodnevnim učenjem tom prezimenu dam sadržaj.“

Nenad Gugl u Čačku

Ne spori Nenad da je njegovo prezime često „glavna tema“ brojnih anegdota. Kad se predstavi imenom i prezimenom, ima, kaže, onih koji misle da je posredi šala ili da mu je prezime u stvari nadimak.

– Koleginica u Gimnaziji je dugo mislila da mi je Gugl nadimak pa je, u zbornici, jednom drugim kolegama rekla: „Što ga tako oslovljavate kad čovek ima svoje ime i prezime“ – priča nam Nenad. – A, kad se predstavim učenicima, obično neko dobaci: „Vidi ga, promenio prezime.“ Odeljenje kojem sam bio razredni starešina rešilo je jednom da se našali, pa su na čas svi došli u majicama na kojima je na engleskom pisalo „ask Google“. Svima je u početku interesantno, dok se ne naviknu.

BUĐENjE UZ „GUGL„

OD svih anegdota zbog prezimena, najdraža mi je ona sa suprugom Draganom – otkriva nam Nenad. – Kad sam joj se predstavio, nasmejala se i rekla mi: – Ništa neobično, ionako se uz „Gugl“ budim svako jutro! Sada je i ona Gugl, a imamo i dva mala Gugla – sina i ćerku.

Da profesor Gugl, na najbolji način „opravdava“ svoje prezime govore njegova dela. Poznat je motivacioni govornik i od onih je pedagoga koji čine sve kako bi na časovima razbudili omladinu i njihova interesovanja. Pobornik je i modernih tehnologija u učionicama i jedan od pokretača portala „predavanja.com“, na kom profesori drže video-predavanja iz školskog gradiva. Ovom načinu obrazovanja pridružuju se i stariji koji su spremni da uče i usavršavaju se, prateći onlajn lekcije.

– Zabluda je da su mladi danas zaluđeni samo internetom – tvrdi profesor Gugl. – Srednjoškolci su, znam to sa časova, otvoreni za nova saznanja, ne beže od diskusija i žude za ozbiljnim, „dubokim“ temama. Važno je samo da se obrade i predoče im se na njima blizak i razumljiv način.

U šali, profesoru kažemo da je očigledno koliko je spreman na „guglanje“ sa svima koji su željni učenja i obrazovanja.

– A šta „Gugl“ kaže o prezimenu Gugl? – pitamo ga.

– Pretraživač mi nije bio potreban jer imam porodično predanje – odgovara Nenad i otkriva nam neverovatnu priču o privrženosti, odanosti i ljubavi porodice Gugl prema Srbiji. – Čukundeda Antoan Gugl iz Flandrije je došao u Srbiju. Bio je saobraćajni inženjer i, u to vreme, radio je na osavremenjavanju čuvene linije „Orijent ekspresa“ kroz Srbiju. Ovde je upoznao moju čukunbabu Milicu, venčali su se i dobili sina Kamila. Kamil je, takođe, bio saobraćajni inženjer, pesnik, aktivan član Radikalne stranke Nikole Pašića.

Kada se Kamil oženio Darinkom, primio je pravoslavlje, a ona je bila iz Čakova u Rumuniji, mesta rođenja Dositeja Obradovića. Darinka i Kamil su živeli u Kruševcu i imali su sina Predraga.

– Početkom Prvog svetskog rata, Kamil je, u Kruševcu, preminuo od tuberkuloze – nastavlja Nenad. – Prabaka Darinka i moj deda Predrag, tada dvogodišnjak, zarobljeni su i odvedeni u logor Nežider u Mađarskoj. Preživeli su sve strahote i vratili se u Srbiju. Prabaka Desanka je bila dama na dvoru kralja Aleksandra Karađorđevića, a Predrag se školovao, postao oficir, oženio se i dobio dvoje dece – Darinku i Radmila, mog oca.

Na početku Drugog svetskog rata, Predrag je zarobljen u Makedoniji.

– Prilikom razvrstavanja vojnika i oficira po veri i naciji, Nemci su, zbog prezimena, dedu Predraga pitali je li germanskog porekla, a on je rekao da je Srbin i stao je na srpsku stranu – ponosno govori Nenad. – Odveden je u logor, po drugi put. Posle rata ostao je u Minhenu jer je bio antikomunista, a baka je sa mojim ocem i tetkom živela u Beogradu sve do 1956. godine. Tada su Amerikanci odobrili kredit Jugoslaviji uz uslov da porodicama političkih emigranata dozvole da se isele i spoje sa svojim najmilijima.

Tako su u Minhenu, Radmilo i Darinka Gugl, prvi put posle 1941. ponovo videli oca Predraga.

– Tata je sa 17 godina došao u Nemačku – priča Predrag. – Živeo je i školovao se u Minhenu. Ali je želeo da se oženi isključivo Srpkinjom. U jednom klubu u kom se okupljala emigracija, 1977. godine na Badnje veče, upoznao je moju majku Dobrilu koja je iz Čačka put Nemačke krenula tražeći posao… Venčali su se, a u Minhenu smo rođeni i moja braća Nebojša i Nemanja i ja.

Ali, želja Radmila Gugla bila je da se vrati u Srbiju.

– Ostvarila mu se 1986. godine – kaže Nenad. – Tada smo se trajno vratili u Srbiju. Roditelji su napravili kuću u Čačku i nas trojica smo odrasli tamo, na Moravi, u Srbiji…

PISAC TRILERA

OSIM što je profesor srpskog jezika, Nenad Gugl je i pisac. Nedavno je objavio roman „Umro sam u petak“ čija je nedavna promocija u SKC bila vrlo posećena i zapažena.

– Roman je psihološko-filozofski triler o čoveku kakav jeste i kakav bi mogao da bude – kaže naš sagovornik. – Želja mi je da pokrene preispitavanje stavova čitalaca i da im pomogne da izgrade nove. Napet je, ispripovedan na savremen način, slojevit, i kako mi rekoše – čita se u dahu.

Novosti