Kamata na nedozvoljen minus i do 72 odsto

DA je dug rđav drug, jasno je kad se pogleda tabela s kamatnim stopama na dozvoljeni i nedozvoljeni minus u našim bankama. Drakonske kamate mnoge podsećaju na zelenaške, jer ko uđe u minus i iz njega ne izlazi godinu, na ovaj „luksuz“ mora da plati bankarima skoro celu platu. Iako je dinar poslednjih nekoliko godina više nego stabilan, desetinama naših banaka ne pada na pamet da snize kamate na minus, koji u proseku iznosi oko 30 odsto godišnje.

Kada preračunamo, na svaku hiljadu dinara dozvoljenog minusa banci godišnje ostavljamo bar trista dinara kamate. A na svaku hiljadu nedozvoljenog minusa, bankari na nama sa lakoćom zarade i po sedam stotina dinara! Upravo toliko, neverovatnih 72,6 odsto iznosi kamata na nedozvoljeni minus u Sosijete ženeral banci. Kada je reč o ceni korišćenja dozvoljenog minusa, najviša je u Eurobanci – 36,36 odsto.

Nije tajna da su kamate na dozvoljene minuse tolike da su sasvim dovoljne za isplatu zarada zaposlenima u banci, pa čak i da zarade i da se bukvalno uopšte ne bave svojim poslom. U Srbiji ukupno 4,9 miliona građana ima otvoren bar jedan tekući račun u banci. Oni su, prema podacima Kreditnog biroa, trenutno u dozvoljenom minusu u iznosu od 46 milijardi dinara, što je oko 390 miliona evra. Za to „zadovoljstvo“ građani bankama godišnje, u proseku, plaćaju čak 13,6 milijadi dinara na ime kamate, što je oko 115 miliona evra!

Dozvoljeni minusi su najbrži oblik pozajmice, koji može da dobije svaki bankarski klijent sa redovnim primanjima, bilo da je reč o plati ili penziji. Odobrava se brzo, najčešće u visini mesečnog priliva na račun, na rok od godinu dana. Međutim, ono što je najlakše uvek je najskuplje – prosečna godišnja kamatna stopa za korišćenje prekoračenja po tekućem računu je čak 29,46 odsto, pokazuju januarski podaci Narodne banke Srbije. Poređenja radi, prosečna cena keš kredita odobrenog na 12 meseci znosi 8,71 odsto na godišnjem nivou.

Zamišljen da se od njega „zahvati“ samo malo sredstava, kako bi se premostio jaz od jedne do druge plate ili penzije, dozvoljeni minus se pretvorio u jednokratnu pozajmicu – ko u njega jednom uđe, teško iz duga izlazi, pa se rešenja uglavnom pronalaze u refinansirajućim kreditima.

Dodatni problem nastaje kada se klijent zaduži i preko dozvoljenog minusa. To se – navode bankari – najčešće dešava kada kasni uplata zarade, ili kada neplanirano „prođe“ izdati ček, ili rata nekog drugog kredita. Tada se račun „zacrveni“, a kamata skoči i na već pomenutih 72,6 odsto.

Na kraju, kada se sabere koliko bankari zarade, nije ni čudo što sa malo motiva rade sa privredom. Zašto ne smišljaju programe za nju, jer – što bi se zamarali kada se iz džepa građana najbolje prihoduje. 

U „CRVENOM“ 242.272 RAČUNA

Prema podacima Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije, trenutno su „u docnji“ 242.272 tekuća računa. To su oni s kojih je utrošeno više od iznosa dozvoljenog minusa, pa iz „crvenog“ ne mogu da izađu duže od dva meseca. Njihov dug je dostigao gotovo pet milijardi dinara, što je oko 40 miliona evra…

Novosti