Srbin selektor fudbalske reprezentacije Angole

– Oni su po temperamentu afrički Srbi, a nismo ni mi krenuli grlom u angolske jagode – kaže Srđan Vasiljević, šef struke nacionalnog tima Angole.

Beogradski decembar 2017, srpski trio i koferi u rukama, s kartama u jednom smeru čekiranim na Luandu… Motiv Srđana Vasiljevića, sada već šefa struke nacionalnog tima Angole, Saše Nikolića i Miroslava Maksimovića beše fudbalski, a zalogaj ni malo naivan! Trebalo je “samo preuzeti” nacionalni tim Angole, i to nakon buma koji je sa Ugandom napravio Milutin Sredojević! Tražio se uspeh, u jednačini sa 11 nepoznatih!

– Tačno tako, ali nismo krenuli grlom u angolske jagode. Dobro smo se spremili, naravno bavili skautingom i znali da će nam na trenerskom voleju biti jedan Bastos, centralni bek Lacija, Đalma Santos koji igra sa Aleksandrom Prijovićem u PAOK-u, Žoakim Adao iz Hartsa, Ari Oatel, koji je igrač Sportinga iz Lisabona, mislim trenutno na pozajmici u Rio Aveu, i da ne licitiram… Imena, nisu uopšte tako nepoznata, a trebalo je izvršiti i trijažu u nacionalnom prvenstvu Angole – kaže  šef stručnog štaba Angole, Srđan Vasiljević, nekadašnji prvi čovek omladinske škole Crvene zvezde, koji već sada može da se pohvali da je nepunih mesec dana nakon preuzimanja vruće stolice, uspeo da dođe do četvrt finala Kupa afričkih nacija.
– Nismo prošli Nigeriju, a mogli smo, mnogo, mnogo više… Igrali smo u najtežoj Grupi D, bez primljenog gola na prve tri utakmice, prvo sa Burkinom Faso (0:0), zatim savladali Kamerun minimalcem, i na kraju opet bez golova završili utakmicu sa Kongom. Tada je naišla Nigerija, s kojom ne samo da smo igrali egal, nego smo i vodili do zaustavnog vremena, kada smo u 92. minutu naše (1:0), pretvorili u po njih povoljnije (1:1).  U produžetcima smo izgubili sa (2:1). Tako je to u fudbalu – kaže Srđan Vasiljević, a kako je uspeo da sastavi tim, i na šta je pazio prilikom selektovanja tima priča u nastavku.

– Nema tu naročite filozofije, jer verujte da je moj trenerski ukus diktirao selektovanje fudbalera iz nacionalne lige, pa tek onda prelazak na evropske pulene. Jednostavno, teže je osloniti se na igrače koji moraju dugo da putuju, ili imaju previše obaveza u klubovima. Zato sam dobro izučio šta to tereni u celoj Angoli, ne samo u Luandi imaju da podare.

Prvi čovek nacionalne selekcije Angole zamenio je na klupi Brazilca, Beta Bjanija, a njegovo zapažanje i prvi utisci najblaže rečeno u prvi mah deluju neverovatno. Srđan Vasiljević jednostavno za Mozzart Sport kaže: ”Oni su po temperamentu afrički Srbi”…

– Koliko su po temperamentu slični nama, vi ne možete ni da zamislite, a šta mislite o fudbalskom delu medalje? Imaju i oni svoj Partizan i Crvenu zvezdu. Pazite, tu je jedan vojni tim, Premiero de Avgusto, šampion poslednjih sezona, nazovimo ga njihovim Partizanom, i Petrol koji ima najviše titula, što bi bio pandan našoj Crvenoj zvezdi. Da sve bude interesantnije, tu su i policijski Inter iz Luande, Progreso, kao i Kabul Skorp. Sve su to jaki timovi, a fudbal, to odgovorno tvrdim nikako nije ni lošiji ni bolji od našeg. U nekim stvarima, voleo bih da budemo kao oni, jer kada vam kažem da su napravili nacionalni stadion od 50.000 mesta, pod imenom “11. novembar”, da li je potrebno više razgovarati o ulaganjima Angole u fudbal.

Srđan Vasiljević, idealna je ličnost za kladioničku analizu prilika u Angoli, koja bi uskoro mogla da se nađe u MOZZART ponudi. 
– Ima, tu svašta, jer su im jake ekipe. Ne mislim samo na Primeiro de Avgusto i Petrol, nego i na Progreso, i Inter iz Luande, kao i na Kabul Skorp. Svi ovi klubovi umeju da pobeđuju, tako da nije greška verovati u njihove pobede, ali to ume i da omane. Neverovatno zvuči, ali Primeiro je nedavno izgubio od Akademike, tj tima koji je novajlija u ligi. Ako u Angoli postoji neki fudbalski zakon, onda mogu da kažem da se on odnosi na čest dolazak 2-3 gola po utakmici. Umeju oni da se raspucaju – kaže Srđan Vasiljević, pa zaključuje fudbalsku priču, na liniji Beograd – Luanda.

– Nismo mi, odnosno moj trio, nije srpska novotarija u Angoli i Luandi. Gojko Zec je uzeo tri titule sa Petrolom, da je Dušan Kondić trenirao Avgusto, a Ljubomir Ristovski, pre tri do četiri godine Kabul Skorp. Sve su to fudbalske priče koje su nas kvalifikovale za ova mesta, a kako sam počeo… Iskustvo mi ne nedostaje. Sve mora da se koristi, pitanje je šta bi bilo da u dva navrata nisam igrao za Borac iz Čačka za koga me vežu divne uspomene. Istina, počeo sam u Zvezdi, ali Borac i grad na Moravi su mi u fudbalskom srcu. Baš zbog kaljenja tamo sam uspeo da stignem do Dinama iz Bukurešta, Kairata, Vasterloa, Lida, pa i do stručnog štaba naše i selekcije Angole. Ništa nije slučajno, jer fudbal je čudo”, zaključio je Vasiljević svoj raport za Mozzart Sport.

Izvor: MozzartSport  Piše: Miloš Milić
Foto: MN Press, Srđan Vasiljević, privatna arhiva

______________________________________________________________________