Gimnazijalci dobijaju još dva izborna predmeta
Mali maturanti koji nameravaju da upišu gimnaziju očekuje nešto drugačiji nastavni plan i program. Kako je predvidelo Ministarstvo prosvete, učenici će prilikom upisa u prvi razred imati obavezu da pored građanskog ili veronauke izaberu i još dva izborna predmeta. Prema rečima direktora čačanske Gimanzije Ivana Ružičića, cilj novih predmeta u gimnaziji je sticanje više praktičnih iskustava, a učenici će moći da ih promene u drugoj godini ako im se ne svide.
Povezivanje gradiva iz više predmeta i sticanje praktičnih iskustava, cilj je dva nova izborna predmeta koje će prilikom upisa u gimnazije birati sami učenici. Ministasrtvo prosvete izabralo je šest izbornih paketa, škole će biti u obavezi da učenicima ponude četiri, a oni da izaberu dva.
Ponuđeni izborni paketi su: jezik,mediji i kultura, pojedinac, grupa i društvo, zdravlje i sport, obrazovanje za održivi razvoj, primenjene nauke, umetnost i dizajn.
-Mi smo uočili da učenici ne povezuju neke stvari koje mogu da se povežu iz raznih predmeta. U stvari treba da se radi na tome da na primer, kada se radi iz istorije bronzano doba, da učenici povežu da to možda ima i neke veze sa hemijom, filozofijom,sociologijom, arhitekturom, umetnošću. Iz Ministarstva prosvete je predloženo da učenici prvog razreda sledeće godine dobiju dva izborna predmeta. Biće im ponuđeno šest izbornih predmeta, svaka škola će izabrati četiri, a oni će birati dva. Ti predmeti trebalo bi da služe za to, navodi direktor Ružičić.
Izborne predmete držaće dva, tri ili četiri profesora, očekuje se povezivanje sa institucijama u gradu, a nastavnici će u kreiranju sadržaja imati punu slobodu.
–To nije zatvoreno slovo već je nama kao školama i gimnazijama, ostavljeno da mi te ciljeve ishode definišemo. Imali bi dva, tri ili četiri profesora koji bi radili na predmetu, postojala bi saradnja sa ustanovama iz grada, galerijama, gde bi zajedno radili određeni projekat, obradili neku temu i učili se da nešto praktično urade. Na taj način nadoknadili bi nedostatak praktičnosti u gimnazijama i omogućili da učenici iz škole izađu sa nekim konretnim znanjima, objašnjava Ružičić.
Koje predmete će učenicima ponuditi čačanska Gimnazija znaće se do početka juna i biće to odluka nastavničkog veća koja će biti objavljena na sajtu škole. Ukoliko ne budu zadovoljni predmetom ili se ne budu pronašli, učenici će moći da ih pomene u drugoj godini.
–Moja ideja je da ti časovi ne služe da neko dopunjuje normu časova ili da se to radi pro forme. Sredinom maja pozvaću sve kolege koje su zainteresovane da oni predlože šta će oni moći od toga da rade. Na osnovu tih predloga mi ćemo napraviti ta četiri paketa koje ćemo ponuditi učenicima. Neću ja to raditi. Ako se pravilno shvati cela ideja, može se gimnazijsko obrazovanje učiniti mnogo dinamičnijim i zanimljivijim, jer većina tih programa trebalo bi da se drži van škole, kaže Ivan Ružičić, direktor Gimnazije.
Novi izborni predmeti povećaće nedeljni fond časova i opterećnje učenika. Kako kažu u čačanskoj Gimnaziji, danas učenici prvih razreda imaju sedam časova jedan do dva dana nedeljno, a sa ovim novim izbornim predmetima sedam časova imaće najmanje tri puta nedeljno. Dobra vest za učenike prvih razreda, biće i znatno veći broj mesta za upis. Umesto po četiri odeljenja na prirodno matematičkom i društveno jezičkom smeru, ove godine planira se upis po pet odeljenja.
Отворте бре школе ученика у привреди које су некада постојале.Докле бре експериментишете са туђим животима.
Nisam znao da je ŠUP zatvoren!
A ovu decu ubiše u pojam, što im više predmeta naturaju i što se više sekiraju za njihovo buduće znanje, rezultati su sve pogubniji.
Zna se koji su predmeti osnovni, a koji sporedni i svi ti sporedni bi trebali da budu u grupama izbornih predmeta.
Šta će deci po 13-14-15 predmeta, neka biologiju uči onaj ko će sutra studirati medicinu ili nešto slično, kao i hemiju, a oni koji će na tehniku i prirodne nauke neka uče malo više fizike i matematike.
Ne, kod nas se sekiraju da deca ne ostanu glupa, pa će na kraju imati 20 predmeta u godini, a znanje na kraju školovanja će biti još lošije.
I KO nam odlučuje o svemu tome? Političari koji jedva znaju da se potpišu, sposobni su za 5 poslova samo kad treba da prime 5 plata i naknada, ali kad treba da urade jedan jedini posao, pokažu da su nesposobni.
A deci nameću dvocifren broj predmeta!
Gimnazija treba da bude priprema za fakultet. Ko posle 8 godina osnovne škole ne zna šta će da studira, ne treba ni da studira, u SAD talentovana deca upisuju fakultet sa 14-15 godina, a kod nas i najveći genije sa 15 godina mora tek u srednju školu!
Da bi bili spremni da kao polu robovi rade kod mangupa iz EUrope.Robovi su imali obavezan obrok i krov nad glavom ovi danasnjimoderni robovi nemaju tu srecu.