Poruka generalnog sekretara UN
Povodom sutrašnjeg svetskog Dana žena, svetskoj javnosti svojim saopštenjem obratio se generalni sekretar UN, Antonio Gutereš.
Nalazimo se u trenutku od presudnog značaja za prava žena. Više nego ikada ranije, ukazuje se na istorijske i sistemske nejednakosti koje su omogućavale represiju i diskriminaciju. Od Latinske Amerike preko Evrope do Azije, na društvenim mrežama, na filmskim setovima, u fabričkim halama, na ulicama, žene pozivaju na trajne promene i nultu toleranciju prema seksualnim napadima, uznemiravanju, kao i svim oblicima diskriminacije.
Ostvarivanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojčica je posao koji do danas nije dovršen i koji predstavlja najveći izazov našeg sveta u oblasti ljudskih prava.
Aktivizam i zagovaranje generacijâ žena doneli su rezultate. Više devojčica nego ikada ranije pohađa školu; više žena obavlja plaćene poslove i zauzima visoke pozicije u privatnom sektoru, akademskoj sferi, politici i međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije. Rodna ravnopravnost je utemeljena u bezbrojnim zakonima, a štetne prakse, poput sakaćenja ženskih genitalija i dečijih brakova, u mnogim državama su zabranjene.
Međutim, i dalje treba da otklonimo ozbiljne prepreke ako želimo da prevaziđemo istorijsku neravnotežu moći koja leži u osnovi diskriminacije i eksploatacije.
Više od jedne milijarde žena u svetu nije zakonom zaštićeno od seksualnog nasilja u porodici. Na svetskom nivou, rodni jaz u zaradama iznosi 23 odsto, a dostiže i 40 odsto u ruralnim područjima, dok se neplaćeni rad koji mnoge žene obavljaju ne prepoznaje. Zastupljenost žena u nacionalnim parlamentima je, u proseku, niža od jedne četvrtine, a u upravnim odborima čak i niža. Ako ne udružimo snage, u narednoj deceniji će milioni devojčica biti podvrgnuti sakaćenju genitalija.
Čak i tamo gde zakoni postoje, često se ne poštuju, a žene koje zatraže pravnu zaštitu često nailaze na sumnju, osudu i omalovažavanje. Danas znamo da su seksualno uznemiravanje i zlostavljanje bili sveprisutni na radnom mestu, u javnom prostoru i kod kuće, i to u državama koje se ponose svojim rezultatima u oblasti rodne ravnopravnosti.
Ujedinjene nacije treba da budu primer celom svetu.
Svestan sam da nije uvek bilo tako. Od stupanja na funkciju prošle godine, pokrenuo sam promene u Sedištu UN, u našim mirovnim misijama, kao i u našim kancelarijama u celom svetu.
Po prvi put, ostvarili smo rodni paritet u mom timu najviših rukovodilaca, a rešen sam da to postignemo i u celoj organizaciji. U potpunosti sam posvećen načelu nulte tolerancije prema seksualnom uznemiravanju i doneo sam planove za unapređenje izveštavanja i odgovornosti. Neposredno sarađujemo sa državama širom sveta na sprečavanju i rešavanju problema seksualne eksploatacije i zlostavljanja od strane pripadnika mirovnih misija, kao i na pružanju podrške žrtvama.
Svi mi u Ujedinjenim nacijama smo uz žene iz celog sveta u njihovoj borbi protiv nepravde sa kojom se suočavaju – bilo da je reč o ženama iz ruralnih područja izloženim diskriminaciji u zaradama, ženama iz gradova koje se organizuju da bi ostvarile promene, ženama izbeglicama u riziku od eksploatacije i zlostavljanja, ili ženama izloženim višestrukoj diskriminaciji: udovicama, ženama iz autohtonih zajednica, ženama sa invaliditetom i ženama koje se ne uklapaju u rodne norme.
Osnaživanje žena je u centru Agende održivog razvoja do 2030. godine. Napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja podrazumeva napredak za sve žene, gde god da žive. Inicijativa Spotlight, pokrenuta sa Evropskom unijom, usmeriće sredstva u iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama, što je preduslov za ravnopravnost i osnaživanje.
Da budem jasan: to nije usluga ženama. Rodna ravnopravnost je pitanje ljudskih prava, ali je ujedno i u interesu svih nas: muškaraca i dečaka, žena i devojčica. Rodna neravnopravnost i diskriminacija žena škode svima nama.
Imamo obilje dokaza da ulaganje u žene predstavlja najdelotvorniji put ka prosperitetu zajednica, preduzeća, pa čak i država. Zahvaljujući učešću žena, mirovni ugovori postaju čvršći, društva vitalnija, a privreda zdravija. Tamo gde su žene diskriminisane, često nailazimo na prakse i verovanja koja su štetna za sve. S druge strane, svi imaju koristi od roditeljskog odsustva za oca i zakonâ o sprečavanju nasilja u porodici i o jednakoj zaradi.
U ovom suštinski važnom trenutku za prava žena, vreme je da muškarci stanu uz žene, da ih saslušaju i da uče od njih. Transparentnost i odgovornost su neophodne da bi žene u potpunosti ostvarile svoj potencijal i povele ka boljitku sve nas, u našim zajednicama, društvima i privredama.
Ponosan sam što učestvujem u ovom pokretu i nadam se da će njegova poruka nastaviti da odzvanja u Ujedinjenim nacijama i širom sveta.
_____________________________________________________________________________
Ете Ти тужни усамљени робови свакодневно добијају све више равноправности са смрдљивим мужјацима, који нису способни да их издржавају са породом те морају оне да издржавају свој пород ако се не одлуче да га убију у пренаталном добу. Тако оне јаднице годишње убију у Србистану 220,000 и словима двеста дваесхиљада деце, док се на све стране једу говна о повећању права жена и повећању наталитета. СРЕЋАН ВАМ ПРАЗНИК СРБСКЕ МАЈКЕ.
Empatija prijatelju prema tvojoj frustraciji 🙂 dok smo mi muskarci bili obicni balkanci nase zene su cenili u svetu cim smo postali europejci one imaju status moldavki i rumunki 😀
Deder pričvrlji nešto, zagorelost očigledno teško pogađa mozak. Pusti žene da se bave svojim jajnicima i matericom, vodi ti računa o svojim jajima. Rak testisa je opaka bolest
Ako nađeš izvorni podatak za tih 220 000 dece, tražiću da te ovde postave za urednika!
Taj i slični podaci su se vrteli u nekim paušalnim „istraživanjima“ o broju dece koja su mogla biti rođena u periodu od 10 godina, a onda je neko proturio tu informaciju da se radi o godišnjem broju abortusa, iako nigde ne postoje tačni podaci koliko se u Srbiji uradi abortusa godišnje. Ovaj podatak je tačan isto kao i onaj da svaka treća žena u Srbiji trpi maltretiranje u porodici i dobija batine svaki dan – i svima je taj podatak u redu kad treba da pljunu po Srbiji, ali kad ih zapitate koliko znaju takvih slučajeva u svom okruženju, ostanu bez teksta.
Ista priča kao za Šotu, koju nijedan orkestar više neće ili ne sme da svira na svadbama, jer se primila laž o albanskoj verziji nastanka te pesme, koja veze sa istinom nema.
Pesmu napisao Aleksandrić 70-ih godina, a u Prištini je decenijama postojalo srpsko kulutrno-umetničiko društvo „Šota“, i da ne davim dalje.
Ali, kako da objasniš ljudima koji su „pročitali na internetu“…
A što se tiče prava žena… ako se ponašamo kao ljudska bića i poštujemo moralna načela i pisane zakone, neće imati potrebe da se slavi taj 8. mart na način na koji se danas slavi.
Treba se na taj dan samo setiti kakav su tretman nekada žene imale u društvu i na radnom mestu i kako su bile plaćene u odnosu na muškarce, ali treba gledati sadašnjost i budućnost i boriti se da nam svima bude bolje.
A tog 8. marta imaju potrebu da se nešto posebno iskažu samo oni koji osećaju neku krivicu za ostalih 364 dana.
Хе хе Шота и тестиси. Што би рекла моја покојна наставница књижевности промашена тема момци. Еве данас у новинчугама Четрес иљада деце мање се родило у неком периоду. За овог што сумља у податак о броју абортуса, он вероватно има исправне податке јер му се жене из његове околине исповедају у његовој исповедаоници. Прочитајте мало радове нашег уваженог проф.и демографа пок. Марка Младеновића који се још прошлог века седамдесетих година бавио проблематиком демографског уништавања СЕРБА путем закона о породици. Написао осамдесетих најбољи закон о породици који је кратко био на снази. Наравно није се свидео варварима.