Spomenik za heroje

На данашњи дан, наше колеге, истински хероји и професионалци Војске Србије, изгубили су животе у трагичном паду хеликоптера.
Омер, Небојша, Иван и Милован, те кобне ноћи нису одбили наређење, полетели су свесни ризика и опасности у које их шаљу надређени и тако одлетели у смрт.

Од оних који су их у смрт послали за тај херојски чин нису добили ништа осим покушаја да се одговорност свали на мртва уста.

Напротив, о бруци која је уследила, лакрдијашком приступу истрази, те нарученим новинским текстовима у неким медијима, не треба посебно говорити, све је речено оним, пилот је био пијан. Тако нешто не смемо и нећемо да заборавимо!

Војни синдикат Србије, одавно је предложио да се настрадалим колегама, који су понос Војске Србије, подигне споменик.

Споменик да нас, њихове колеге, подсети како се часно и одговорно служи свом народу, а све оне који мисле да је власт привилегија, а не одговорност, на њихово нечињење и небригу за припаднике Војске Србије. На свесно и намерно кршење закона, прописа и процедура, на бахатост која је довела до смрти седам људи и губитка значајне летилице за наше ваздухопловство, за шта нико до данас није одговарао. За тужиоце ту није било елемената кривичног дела, питамо се како је то могуће. Питамо се докле ће животи војника у Србији бити безвредни. Да је тако, подсећа и чињеница да се држава чак није удостојила да осигура људе чији су животи сваког дана угрожени и који су те своје животе заветовали тој истој држави и њеном народу.

Кроз историју је увек било тако, зато је славни Војвода Мишић својевремено предложио да се на Теразијама подигне споменик српском волу и српском војнику. Нама остаје питање и обавеза да размислимо и одлучимо да ли ћемо дозволити да тако остане и убудуће.

Нека им је вечна слава!

________________________________________________________________