Prethodni članak
Mladi čačanski fotograf razbija predrasude
U čačanskom Domu kulture do nedavno je bila postavljena izložba fotografija “Fuck Your Standards“ mladog čačanskog fotografa Martina Stamenkovića (17) za koga je Srbija i svet čula 2016. godine kada dobio je zlatnu medalju u kategoriji umetničkih fotografa do 21 godine na Svetskoj izložbi mladih autora u Luksemburgu, održanoj pod pokroviteljstvom Međunarodne asocijacije umetničkih fotografa. Titula najboljeg na svetu pripala mu je za fotografiju “Brat“. Potom je usledila reklama za Telenor, što je bio podstrek da nastavi da se intenzivnije bavi fotografijom.
Kao i svaki mladi čovek, malo iz buntovnosti a malo iz želje za stvaranjem nekog boljeg sveta, nastajale su fotografije svrstane u opus “Fuck Your Standards“ a na kojima se nalaze odbačeni i drugačiji ljudi.
-Odlučio sam se za taj pravac jer sam sretao suviše ljudi koji su odbačeni, pa sam doša na ideju da kroz fotografiju pokažem svoje emocije kao odgovor na to. Svako se osećao odbačen na neki način u svom segmentu, a neko je odbačen u svim segmentima ako živi u malim zatucanim sredinama kao što je ovde. Vremenom sam upoznavao sve više ljudi koji su na neki svoj način depresivni zato što izgledaju kako izgledaju, zato što jesu to što jesu, a odbačeni su od sredine, omalovažavani, maltretirani, zlostavljani… To je u meni probudilo neki bunt da iskažem još više svoje emocije, da budem takav kakav jesam, da izgledam kako hoću i da se ponašam i izgledam baš kako hoću. Oni su probudili neku snagu u meni, inat, bunt, i krenuo sam da pokazujem ljude, priču koja stoji iza njegovog izgleda, ponašanja, gojaznosti, anoreksije, starosti, pripadnosti LGBT populaciji… To me nekako fasciniralo i pokrenulo da stvorim nešto što će sve da objedini, sve te odbačenosti, neuobičajenosti kod nas, i da sklopim sve te tabu teme u jednu temu, i da ljudi kada vide fotografije dobiju infarkt. I to je poenta. Izašlo je to tako, standardi, standardi, norme, jebeš te standarde i dođosmo do toga. Bio sam u dilemi da li da izložbu nazovem Rođeni ovako ili Fuck Your Standards. Ipak sam se odlučio za nešto što je zvučno, objašnjava Martin Stamenković.
Na izložbi u čačanskom Domu kulture bilo je izloženo 38 fotografija, koje su nastajale mesecima i mesecima, a ljudi su, malo čudno za Čačak, rado pristajali da prikažu sebe takvi kakvi jesu.
–Oni koji su samouvereni, koji vole sebe kakvi jesu lako su pristajali na to. Ako neko uživa u tome da ima 300 kg svi treba da budemo srećni zbog njega. Svako uživa u nečemu. Svi smo bili oduševljeni prvim fotografijama koje su nastajale, a u kojima su učestvovali moja najbolja drugarica Bojana i dva druga. Bilo je veliki broj komentara, i pozitivnih i negativnih. Bilo mi je drago zbog toga, posebno jer sam podstakao veliki broj ljudi da pokažu svoju gojaznost, strije, da budu ono što jesu. Fotografije su uticale tako da smo se svi promenili na bolje. Svi su sigurniji u sebe, kada im neko nešto kaže, dobaci, umeju da odgovore. Svako je počeo da ceni i da voli sebe i da bude mnogo bolji prema ostalima. Ako voliš sebe volećeš i druge. Drago mi je što sam unapredio sebe i druge i možda naterao još nekoga da razmisli i da promeni mišljenje. U tome je i poenta, da stalno preispitujete sebe i neke svoje stavove koji će dovesti do toga da razumemo druge, priča Martin koji kaže da je u svet fotografije ušao sasvim slučajno.
– Ne volim sport, teretanu, nisam voleo da sviram instrumente, da pevam…Tražio sam sebe, i pored botanike, vremenom sam počeo da slikam. Verovatno sam se trudio da uslikam cvet, da zabeležim i to pokažem na najbolji način. Išlo je malo pomalo, razvijalo se i došlo je do čuvene fotografije brata, a potom sam otišao u Foto klub. Sve se spojilo i povezalo, i desilo se to što se desilo, priča je ovog mladog Čačanina.
Iako bi svako pomislio da su ove fotografije nastale skupom opremom, to u ovom slučaju nije tako. Nastale su sa jednim ne tako skupim aparatom i dva objektiva.
–Ne bolujem od skupe opreme jer je bitna poruka, da se prepozna pravi trenutak. Postojeća oprema mi sve završava. A počeo sam sa telefonom. To govori da tehnika nije ključna u ovom poslu, kaže Martin.
Na pitanje kako je raditi u Čačku kaže da nije lako, da se susretao sa dobacivanjima ali da se na njih ne obazire.
– Hodajuća sam provokacija i uživam u tome. Veliki broj ljuidi me ne voli, sklanjaju se ili čujem Bože oprosti. Ali samo se nasmejem. Ono što pokušavam da uradim 90 odsto ljudi prihvati, ali zbog sredine se ponašaju tako kako se ponašaju. I to je ta ustaljena norma, ne želim ja da budem prvi koji će nešto menjati, plašimo se osude. Mislim da je poenta ostaviti neki trag u životu. Voleo bih da svi budu to što jesu, poruka je mladog čačanskog fotografa.
Izložba koju su videli Čačani, uskoro će doći do publike širom Srbije, a sve zahvaljujući internetu i društvenim mrežama. Pozivi su stigli sa svih strana a brojni ljudi nude pomoć u organizaciji izložbe. Do tada, pratite Martina na INSTAGRAMU.
Sjajno …
Grad Cacak je izgubio gradski duh, postao je palanka. Svako ima pravo da zivi onako kako smatra da treba
Nekada se znalo šta je umetnička fotografija.
Znali su i oni koji su želeli potomcima da ostave foto album sa porodičnim fotografijama.
Ovo danas… što si blesaviji i što više „kršiš pravila“, to si kao veći umetnik.
Ali, to je tako samo u trenutku, bitno je koliko će tih „fotografija“ i „fotografa“ biti poznato za 50 ili 100 godina.
Slazem se.Ove slike neukusa se danas cene,ali trenutno.Svaka cast slikaru sto ce zaraditi pare i zna se vec gde potrositi.
Tanko! Znam tu nagrađenu fotku – stvarno je bila dobra.
Želim ti još mnogo takvih fotografija, ali beži od ovoga što te je okupiralo.
Sve ovo je već viđeno, još pre 60-70 godina, a i tada je bilo – ništa!
Umetnost je nešto veličanstveno, a umetnik je pronalazač lepote u stvarnosti,
ili njen izumitelj kada je u zbilji nema.
Bravo
Slika brata ti je bila tako dobra , a ovo sad, sto zoves umetnoscu, meni deluje kao da si svoj plamičak kreativnosti potrosio i da je ovo ocajnicki pokusaj da uspeh na neki nacin ponovis. Bzv.Razocarao si me, a bila sam mislila da zaista imas talenta. Al izgleda da u tvom slučaju jedna lasta ipak ne čini proleće.
„Hodajuća sam provokacija i uživam u tome.“
Stvarno si se izgubio.
Jeftin pokusaj kopije Erwin Olaf-a.
Nadji svoj put.
Svako izražava sebe na svojstven način. Nešto ti je lepo, može biti odvratno,fantastično, tragično i td. Ko voli nek izvoli. Provokativno vidi se kroz komentare.