La linea – rez između svetova

Представљањем поетске збирке La Linea Ане Ранђић, у среду, 21. марта 2018. у препуном Клубу Дома културе, Градска библиотека у Чачку је започела 55. Дисово пролеће и обележила Светски дан поезије.

Ауторка Ана Ранђић је дипломирала на Одсеку за српски језик и књижевност са општом књижевношћу Филолошког факултета у Београду и ради као професор у чачанској Гимназији. Поезију је објављивала у часописима за књижевност и културу „Венац“, „Арт 032“, „Повеља“, „Поља“.

Још као девојчица учествовала на Дисовом пролећу. Низ година уназад сарађивала је са Библиотеком као члан Дисовог одбора или аутор и реализатор веома успешних књижевних програма за младе.

Током веома инспиративног излагања, ауторка се осврнула на историју настанка збирке La Linea која је објављена 2017. у едицији Тамна је ноћ издавачке куће Бернар. Своје ране песме ставила је у контекст 90-их година прошлог века и помало опоре слободе младог човека из чијег је живота поезија протерана на сраман начин.

– Песме из раног периода остале су расуте све до познанства са Миленком Пајићем, прозним писцем, добитником Андрићеве награде, који је уређивао часопис Арт 032 и који је са много стрпљења прегледао моје списе и у њима први видео књигу – рекла је ауторка.

Она је открила у каквој је вези њена збирка La Linea са истоименим минималистичким цртаћем Оскара Кавандолија чији је главни лик једна оживљена линија, чувени Барум Барум.

– Овде је реч о одразу света кроз који сам пролазила кривом путањом, линијом са прекидима. На ту црту рука Аутора досликала је процеп где сам хтела мост. На месту погибије зачет је, неочекивано, девети живот; неки неспојиви резови су срасли. На тај су правац, и без моје воље, уписане тишине и речи и свакаква чудеса, у четврт до осам, још давних седамдесетих…

О збирци La Linea говорио је и гимназијски професор Владимир Димитријевић. Он је рекао да је Ана Ранђић песникиња лирске дистанце и да је показала посебан женски песнички сензибилитет.

– У овој збирци читамо какав може бити утицај медија у детињству, конкретно једног цртаног филма који је обликовао наш однос према свету и кроз који смо се припремали за апсурдност…Ово је важна књига, јер пре свега враћа поверење да моћ поезије може преобразити стварност…Поезија Ане Ранђић је озбиљна, одговорна, захтевна, поезија која вас неће лако пустити да уђете, али кад уђете, бићете обогаћени за једну племенитост тако потребну у 21. веку.

Стихове су надахнуто казивали ауторка и Душан Вукашиновић, глумац у Српском народном позоришту у Новом Саду уз гитарску пратњу Алексе Радовановића, ученика друге године Гимназије у Чачку. Програм је водила Марија Радуловић.

__________________________________________________________________