Sumrak ispušenih lula

Piše: Aleksandar Arsenijević

U situaciji kada se politika, kao u Srbistanu, svede na otimačinu, više i niže lične interese i dilove onda je sasvim prirodno da stranke i partije izgube kredibilitet. U situaciji kada se više ne zna šta je levica a šta desnica, šta konzervatizam, a šta liberalizam, ko su republikanci a ko monarhisti, normalno je da ideologija više nema nikakav značaj, pa stoga ne čudi što većina Srbistanaca na dan izbora sebi nađe neku bolju zanimaciju.

Doduše s koca i konopca skupljeni radikalni naprednjaci slove za stranku koja propoveda nekakve proevropske ideje, ali oni su već šest godina vlast. A Srbistanaci, u nadi da će se nakako ovajditi, po pravilu glasaju za vlast, bilo da je reč o Miloševiću, Tadiću ili gospodaru Vučiću.

Ako se tome doda i patološka opsednutost naroda srbistanskog vođama i Mesijama jasno je zašto se svo ovo vreme gospodar Vučić, iza koga se udobno ušuškalo i kuso i repato, iz petnih žila trudio da između svog lika i dela i naprednjačke družine uspostavi znak jednakosti. Svestan da se okružio likovima, za koje bi narod rekao, od zla oca i još gore majke, čiji kapaciteti i kredibilitet ne dobacuju do mesne zajednice na Vrškoj čuki.

Mada je fakat da su političke stranke, osim naravno vladajuće, u ovom trenutku i ovakvom okruženju ispušena lula, ovih dana ipak po ko zna koji put slušamo bajke o opozicionom jedinstvu i ukrupnjavanju. A plasiraju ih, možeš misliti, oni isti što su do sada prokockali sve prilike da od Srbistana načine Srbiju. Oni kojima gospodar Vučić i SNS više nisu glavni izborni protivnici, već su to sada nevažeći listići.

Slične priče proturaju se i u našoj kapitalnoj kasabi koja svakim danom nezadrživo sve više stremi ka selendri, a zagovaraju ih bivši naprednjaci i Veljovi novosrbijanci što su se koliko juče za sve se pitali i uz to bezgranično bahatili. A sve su glasniji i oni što su pred poslednje lokalne izbore  promovisani kao naprednjački kandidata za čačkonačelnika, pa im se onda iznebuha to izjalovilo.

U komšiluku koncept Lokanog fronta pod motom: Bez straha; Bez stranaka; Bez lidera; Bez kompromisa; okuplja sve više pristalica. Inicijativa ne davimo Beograd na prestoničkim izborima, bez kampanje i zvučnih imena, dobija daleko više glasova  od demokrata i radikala.

A u Čačku, nekada svojevrsnom epicentru otpora svakoj vlasti?

Kako sada stvari stoje izbor se sveo na SNS, na jednoj, i Veljove novosrbijanace, bivše naprednjake i svakojake političke prišipetlje na drugoj strani?

Koliko još vremena treba da prođe pa da Čačani ukapiraju da se pita ne pravi od nekih stvari?

________________________________________________________________