Otvaranje „Morave“ najavljivano je na desetine puta, iako je čitav projekat zaustavljen još 2012. godine nakon izgradnje putničkog terminala. Od tada ni jedan državni zvaničnik nije prošao kroz Kraljevo, a da nije izjavio kako aerodrom „evo samo što nije“.
Aerodrom, međutim, i dan danas koristi isključivo vojska, dok terminal površine 3.000 kvadrata stoji „zamandaljen“.
Nade da će centralna Srbija dobiti uskoro vazdušnu luku razvejala je pre mesec dana, prilikom posete Kraljevu, premijerka Ana Brnabić izjavivši kako aerodrom „Morava“ nije prioritet.
Po njenim rečima, pažnja države će na „Moravu“ biti usmerena tek nakon izgradnje koridora Preljina – Požega, koja je planirana za kraj 2019. godine.
Da stvar bude gora, po mišljenju ekonomista, izgradnja ovog ili bilo kog trećeg aerodroma pored beogradskog i niškog, niti je bila, niti je u ovom momentu ekonomski opravdana.
Zidanje Skadra na “Moravi”
Priča o konverziji vojnog aerodroma Lađevci u vojno – civilni aerodrom koji dobija ime „Morava“ počela je u septembru 2010. godine.
Iako se u tada važećoj Strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji decidno kaže da „Republika Srbija nema potencijale za više od dva aerodroma“ Vlada Srbije 2010. godine usvaja Investicioni program za osposobljavanje aerodroma „Morava“ za transport putnika i stvari.
Iz izveštaja o realizaciji ovog investicionog programa, koji je portal Pressek dobio na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, vidi se da je već prve godine u radove na „Moravi“ utrošeno nešto preko 112 miliona dinara.
Sledeće, 2011. godine, u prvu fazu izgradnje pristanišne zgrade, platforme sa rubnim stazama i druge radove iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 694 miliona dinara. Te godine na aerodrom „Morava“ sleteo je prvi civilni avion dovozeći tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra odbrane Dragana Šutanovca. Palo je tada i obećanje da će već sledeće godine aerodrom biti u funkciji za civilne letove.
U 2012. u „Moravu“ je utrošeno novih 248 miliona dinara.
U aprilu iste godine usvojen je Sporazum o donaciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske za finansiranje Projekta za rekonstrukciju dela aerodroma „Morava“ u Kraljevu. Po tom sporazumu Turska je trebalo da donira 10 miliona evra, a Ministarstvo odbrane bi sa odabranom turskom firmom zaključilo ugovor o građenju po sistemu „ključ u ruke“. „Najveći zajednički projekat Turske i Srbije“ zapeo je, međutim, već na prvom koraku.
Ambasada Republike Srbije u Ankari dostavila je dokumentaciju koju je turska strana pripremila za potrebe izvođača radova, na turskom jeziku, suprotno članu 15. Sporazuma.
Turska strana je izvršila pretkvalifikaciju turskih firmi i izabrala četiri firme.
Jedini prilog na engleskom jeziku je aproksimativna procena verdnosti investicije po cenama u Republici Turskoj, koja iznosi 25 miliona evra, bez izrade projektne dokumentacije, navodi se u Izveštaju o realizaciji investicionog programa.
Sve u svemu, po proceni turske strane, donacija od 10 miliona evra nije dovoljna za realizaciju predviđenih radova.
Čak i da je Srbija obezbedila dodatnih 15 miliona evra izvođač bi morao da bude biran po Zakonu o javnim nabavkama, te bi ideja da unapred izabrana turska firma izvodi radove ne bi bila izvodljiva.
„Pored navedenog, procena Uprave za infrastrukturu je da bi investiciona vrednost predmetnih radova, koje bi izvodila srpska firma izabrana na osnovu Zakona o javnim nabavkama, iznosila oko 10 miliona evra“, navodi se u izveštaju.
Narednih godina prilikom poseta turskih zvaničnika više puta se moglo čuti da oni od ovog posla nisu odustali, ali se od lepih reči i „uveravanja o prijateljstvu“ nije dalje otišlo.
Politika donela, politika odnela
U novembru 2013. godine Vlada Srbije usvaja izveštaj o realizaciji Investicionog programa za osposobljavanje aerodroma „Morava“ za transport putnika i stvari.
U njemu se između ostalog navodi da je, umesto prvobitno planiranih 2,3 milijarde dinara, za osposobljavanje aedroma neophodno 3,8 milijardi odnosno 34 miliona evra.
Ministarstvo odbrane, koje je u periodu od 2010. do 2013. godine, uložilo najveći deo sredstava, ukupno 815 miliona dinara, nakon tog perioda više nije dalo ni dinar.
U zaključku koji je donet u novembru 2013. godine navodi se da je Vlada Srbije saglasana da se „druga faza radova na osposobljavanju Aerodroma Morava“ za avio prevoz putnika i stvari, koji obuhvata radove neophodne za proširenje kapaciteta aerodroma za kodnu oznaku 4„E“, realizuje u skladu sa raspoloživim sredstvima“, te da će se o realizaciji te druge faze „odlučivati posebnim zaključkom“.
Da li je taj dokument ikada usvojen nije poznato. Portal Pressek uputio je u februaru Vladi Srbije zahtev za dostupnost informacija od javnog značaja kojim je tražen ovaj dokument, ali nije dobio odgovor.
Ako je suditi po novinskim napisima od 2013. godine, pa sve do danas, na „Moravu“ su stizala samo obećanja.
Prema poslednjem, koje je dala ministarka Zorana Mihajlović, civilni avioni sa „Morave“ je trebalo da polete u prvoj polovini ove godine.
Da čitav posao nije rađen kako treba priznao je 2014. godine Zoran Ilić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukuture, koji je predvodio radnu grupu za izradu Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Po njegovim rečima, koraci koji su preduzimani tokom konverzije vojnog aerodroma Lađevci u civilni možda nisu bili najpravilniji, jer je najpre napravljen putnički terminal, koji može odmah da se stavi u pogon, iako stanje poletno-sletne staze nije zadovoljavajuće.
U aerodrom koji je trebalo da podigne privredu centralne Srbije nije ulagala samo država.
Pre nego što je gradnja počela iz lokalnih budžeta Kragujevca, Čačka, Kraljeva, Kruševca, Novog Pazara, Lučana finansirana je delimično izrada ekonomsko-saobraćajne studije o opravdanosti konverzije vojnog aerodroma„Lađevci” u vazdušnu luku mešovite, vojno-civilne namene.
Po rečima Veroljuba Stevanovića, tadašnjeg gradonačelnika Kragujevca, opštine su učestvovale samo u izradi ovog dokumenta, dok je sve ostalo bilo državni projekat.
„Morava je trebalo da bude osposobljena za civilne letove, a što je još značajnije za prevoz robe. To bi svakako za ovaj deo Srbije imalo izuzetan značaj i u privrednom i u turističkom smislu. Taj areodrom je blizu i Kragujevcu i Čačku, Kruševcu, Novom Pazaru, pa ni Užice nije daleko. To je svakako bila bolja priča nego što su Ponikve. Na kraju krajeva činjenica je da je koncentracija stanovništva u ovom delu Srbije veća nego na jugu Srbije“ kaže Stevanović za Pressek.
Ipak, politika je najpre odlučila da tu bude aerodrom, a onda da ne bude, zaključuje Stevanović.
Da je u pitanju politička, a ne realna ekonomski opravdana priča smatra i Miroslav Prokopijević, profesor ekonomije.
„Beogradski aerodrom ima pet miliona putnika i to je neka pristojna brojka, jer omogućava da bude profitabilan. Niški aerodrom ima 300 hiljada, što je nedovoljno da bi bio profitabilan i ne može da se izdržava samostalno komercijalno. Priča o još jednom trećem, koji bi bio udaljen samo stotinak kilometara od Niškog je potpuna besmislica i to je neko spickao pare bez ikakvog ozbiljnog elaborata“, kaže Prokopijević.
Sličnog mišljenja je i Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
„Koliko god da bi to doprinelo razvoju turizma i pokretanju nekih drugih regiona koji tangiraju Čačak, Kragujevac, pitanje je da li bi to imalo više pozitivnih ili negativnih efekata. Sigurno da bi kratkoročno, inicijalno bila veća šteta nego korist. Imajući u vidu da beogradski aerodrom radi punim kapacitetom, da aerodrom u Nišu radi polovičnim kapacitetom u ovom trenutku otvaranje trećeg aerodroma ne bi bilo isplativo. Dugoročno ulaganje u infrastrukturu, ako nisu u pitanju velika ulaganja, sigurno bi imala neki efekat pogotovo imajući u vidu da bi tu radile „low cost” kompanije i neki manji avioni. Ipak, da bi se donela konačna odluka mora da se uradi ozbiljno istraživanje tržišta“, objašnjava Veselinović.
Očigledno da je Miroslav Prokopijević u pravu kada kaže da „mi još nismo došli do racionalnog stanja u kome pre nego što nešto uradimo napravimo ozboljnu analizu“, te će se po svemu sudeći na posletku ispostaviti da je 1,1 milijarda dinara građana Srbije uložena u „Moravu“ zapravo uludo potrošena.
Lokacija Aerodroma „Morava“
Aerodrom “Morava“ smešten je praktično na tromeđi između tri najveća grada u centralnoj Srbiji. Od Kraljeva je udaljen 15, a od Čačka 25, a od Kragujevca 45 kilometara. U krugu manjem od 100 kilometara su još i Kruševac, Jagodina i Užice.
Nalazi se između sela Lađevaci u Tavnik u neposrednoj blizini evropskog puta E671 – na deonici Pojate – Preljina, popularno nazvanoj Moravski koridor. Početak radova na ovom koridoru, takođe je najavljivan na desetine puta, a u pitanju je saobraćajnica koja bi trebalo da poveže koridore 10 i 11.
Ovaj aerodrom je takođe svega nekoliko kilometara udaljen od magistralnog puta koji spaja Mrčajevce i Kragujevac. U blizini su još i pruga Kraljevo – Čačak i Lapovo – Kraljevo.
Danas
„Da čitav posao nije rađen kako treba priznao je 2014. godine Zoran Ilić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukuture, koji je predvodio radnu grupu za izradu Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Po njegovim rečima, koraci koji su preduzimani tokom konverzije vojnog aerodroma Lađevci u civilni možda nisu bili najpravilniji, jer je najpre napravljen putnički terminal, koji može odmah da se stavi u pogon, iako stanje poletno-sletne staze nije zadovoljavajuće.“
Reci pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukuture, koji je predvodio radnu grupu za izradu Zakona o vazdušnom saobraćaju. Jadna zemljop ko te gazi, ko je isplivao da odlucuje o sudbinama ljudi, o budzetima, o drzavnim poslovima. Pih!!!
Da li znate koliko ljudi iz Srbije ide u Tuzlu na aeredrom?
Avionska putovanja su buducnost. Mozda u sadasnje vreme ne postoji opravdan interes, ali kroz koju godinu svakako.
Napraviće oni još jedan kod Beograda, neka se sav novac i dalje sliva u prestonicu! Sve ostalo nije prioritet!
„Pre nego što je gradnja počela iz lokalnih budžeta Kragujevca, Čačka, Kraljeva, Kruševca, Novog Pazara, Lučana finansirana je delimično izrada ekonomsko-saobraćajne studije o opravdanosti konverzije vojnog aerodroma„Lađevci” u vazdušnu luku mešovite, vojno-civilne namene.“
Ovo je tačno, Sve su „zakuvali“ tadašnji čelnici opština: Verko Stevanović, Rade Jović iz Kraljwva, Sulejman Ugljanin iz Novog Pazara, Slobodasn Jolović iz Lučana i Vwljo Stanojević iz Čačka.
Da li je to dobro ili ne vreme će da pokaže, ali dosta više da je sve ekonomski opravdano samo u Beogradu. Ideja o kargo-centru je odlična ali država treba da to podrži. Kad-tad će to doći na pavo mesto.
Neverovatan porast broja putnika u vazdusnom saobracaju. Neverovatan napor i trud da se Morava ne otvori. Legenda kaze da ce se Morava otvoriti.
Aerodrom Morava, u centru plodne moravske doline, pored buduceg auto-puta Preljina-Pojate, omogućio bi brz transport poljoprivrednih proizvoda do bilo tacke u zapadnoj Evropi, evropskom delu Rusije, Bliskog Istoka ili Severne Afrike za samo 3 sata. Po mnogo vecim cenama, isporuceno kao sveze.
Pakovanje svezih malina od 125 gr u supermarketu na Tenerifima (Spanija) kosta 4,40 eura. Cacanska sljiva po 2 eura. Ubrano tog dana ili dan pre, stiglo cargo avionom.