Stvarno nenormalna Srbija

Piše: Milan Ćulibrk, NIN

Šta može biti normalno u zemlji u kojoj normalan rad parlamenta opstruiše vlast, a država, koja je smanjila plate i penzije, sa 9,5 miliona evra časti nemačku firmu čiji je godišnji prihod za osam milijardi evra veći od srpskog BDP-a

Osećam se normalno, kao iz topa je ispalila Dubravka Filipovski, poslanica SNS-a, bivša potpredsednica NS Velimira Ilića, nakon što ni za njen, niti za bilo koji drugi od oko 300 amandmana vladajuće koalicije, nije glasao skoro niko. Stvarno, da li je normalno da se poslanici vladajuće koalicije osećaju normalno kada shvate da ih ne podržavaju ni kolege iz „rođene“ stranke? Mada, šta još može biti normalno u zemlji u kojoj normalan rad parlamenta opstruiše vlast, a ne opozicija. U zemlji u kojoj je dovoljno samo nekoliko sati da usijane glave, koje su posle hapšenja Marka Đurića zahtevale da Srbija na KiM bez oklevanja pošalje 1.000 vojnika (ministra odbrane Aleksandra Vulina nisu pominjali, a on se, srećom, ovoga puta nije sam javljao kao dobrovoljac) počnu da apeluju da se odluke donose hladne glave.

Da li je normalno da čak i režimu naklonjeni analitičari ekspresno okrenu ćurak naopako? Ah, da, u međuvremenu je predsednik Aleksandar Vučić, nakon hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, apelovao na „hladne glave“ i najavio da će „dati sve od sebe da se sačuva mir i spokoj“. I uspeo je u ponedeljak da sačuva mir, skoro na isti način kao onomad kada je pre poslednje stanice, u Raškoj, zaustavio „šareni voz“. Nije uspeo, ako je to i hteo, da spreči Srpsku listu da izađe iz Vlade kosovskog premijera Ramuša Haradinaja. Ako su već do sada bili deo vladajuće koalicije, da li je normalno da odluku o izlasku donesu bukvalno istog dana kada su Haradinaj, Hašim Tači i Kadri Veselji saopštili da počinje rad na Statutu ZSO? I je li normalno to što su njih trojica zajedničko saopštenje potpisali samo par sati pre hapšenja Đurića, a 1.802 dana posle potpisivanja Briselskog sporazuma, koji Haradinaj još nije pročitao. Što, takođe, nije normalno.

Zvuči li vama normalno da država, koja je smanjila plate i penzije, izdvoji 9,5 miliona evra, ili 19.000 evra za svakog od 500 stručnjaka, koje planira da zaposli nemački Kontinental? Da sirotinjska država pomaže bogatu stranu firmu, čiji je godišnji prihod 44,6 milijardi evra, za osam milijardi evra veći od bruto domaćeg proizvoda Srbije? Na stranu to što godišnji prihod nemačke firme raste pet puta brže od srpskog BDP-a. Nije normalno ni što vlast u Srbiji ne zna, ili je baš briga, da ovde i nema nezaposlenih informatičara i inženjera i da će ih nemačka kompanija samo preoteti od domaćih firmi, od kojih bi neke zbog toga mogle da propadnu. Da je to normalno ne bi vojvođanski IKT klaster, koji okuplja domaće IT firme, ponudio još 9,5 miliona evra ako Kontinental zaposli 500 radnika, koji do sada nisu radili u nekoj od postojećih firmi. Znaju oni s kim imaju posla i da ne mogu izgubiti opkladu. Pitaju se samo da li je normalno da njihova država njihovim parama podstiče njihovu direktnu konkurenciju.

Konačno, da li je normalno da ministar policije Nebojša Stefanović samo sat pre početka zabrani utakmicu između juniorskih rukometnih reprezentacija Srbije i Kosova, zbog čega je Evropska rukometna federacija, sasvim očekivano, kaznila Srbiju, pa će sada, kaže Vučić, naše devojčice moći da se igraju „u školskom dvorištu, koliko god hoće“. Koliko god to bilo i političko pitanje čini se da, ipak, nije normalno da ni Vučiću, ni Stefanoviću, niti bilo kom iz vlasti nije palo na pamet da reaguje na vreme. Ako su već rešili da u Srbiji neće dozvoliti nijedan meč sa Kosovom u bilo kom sportu, zašto su dozvolili da se naša zemlja uopšte kandiduje da bude domaćin za kvalifikacioni turnir? I zašto nisu turnir otkazali čim su saznali da će na njemu da učestvuje i Kosovo? Može li Nebojša iz Beograda danas da nam kaže šta će biti sutra ako na nekom svetskom ili evropskom prvenstvu u fudbalu, košarci, boćanju ili pikadu žreb spoji reprezentacije Srbije i Kosova, što je vrlo moguće s obzirom na to da je južna srpska pokrajina član Međunarodnog olimpijskog komiteta? I zašto može Vučić u Briselu da „igra šah“ sa Tačijem, a ne mogu da se nadmeću šahisti Srbije i Kosova? Zna li vlast u Beogradu šta uopšte hoće?

Ništa bolja, doduše, nije ni opozicija. Zvuči li vama normalno da se posle izbora u Smederevskoj Palanci, Radoslav Milojičić Kena hvali kako Demokratska stranka ima više glasova od svih opozicionih stranaka zajedno! Možda bi i bilo normalno da na tim izborima naprednjaci nisu osvojili 66,4 a „demokrate“ 9,65 odsto.