Protivgradni top made in Srbija

Decenijama unazad čačanski voćari i povrtari sa zabrinutošću gledaju u nebo svaki put kada se nagomilaju oblaci i kada meteorolozi najave gradonosne padavine.

Lokalna samouprava se dovijala na različite načine da pomogne poljoprivrdenicima oko zaštite od grada, čak i kada je država Srbija u jednom trenutku potpuno zanemarila protivgradnu odbranu zasnovanu na ispaljivanju protivgradnih raketa.

Grad Čačak je uložio na milione dinara u kupovinu protivgradnih raketa i za naknadu protivgradnim strelcima, a na kraju se sve ipak svodilo na preporuku poljoprivrednicima da svoje useve osiguraju od padavina.

Istine radi, bilo je opozicionih odbornika u Skupštini grada, koji su iz godine u godinu predlagali, da Grad Čačak umesto jalove taktike sa protivgradnim raketama, razvije program subvencije po sistemu „dinar na dinar“ svim poljoprivrednicima koji žele da nabave protivgradnu mrežu kao daleko efikasniji način odbrane poljoprivrdenih kultura nego što su to protivgradne rakete.

Nažalost, za takvu inicijativu nije bilo sluha ni kod gradskih vlasti ni kod samih poljoprivrednika. Nije vredelo ni objašnjavati da pare koje iz svog budžeta Grad Čačak ulaže u kupovinu protivgradnih raketa i u naknade strelcima na svojoj teritoriji, ne doprinose odbrani useva u čačanskom ataru, već da se ispaljivanjem raketa sa teritorije Čačka, zapravo štiti područje Kraljeva ili Požege, zavisno od pravca kretanja gradonosnih oblaka.

A i to pod pretpostavkom, da ispaljivanjem prilično nekvalitetnih protivgradnih raketa, sa primitivnih rampi, priučeni strelci uz „ludačku“ sreću pogode gradonosni oblak na visinama od par kilometara.

U razvijenijim evropskim i svetskim državama, protivgradna odbrana zasnovana je na ispaljivanju raketa iz aviona, što je znatno preciznije od ispaljivanja sa zemlje, ali Srbija sa svojom malenom teritorijom nije pogodna za takvu metodu.

Konačno, ovih dana, upravo na teritoriji Grada Čačka, ili preciznije u ataru sela Kačulice, izvršeno je probno testiranje novog protivgradnog sistema, koji funkcioniše u pojedinim evropskim zemljama a pogodno je i za Srbiju.

Sistem je relativno jednostavan. Kompresovani acetilen se ubacuje u reaktor i ispaljuje u trenutku kada se gradonosni oblaci pojave iznad površine koja se štiti.

– Prednost ovog sistema odbrane od grada nije samo u njegovoj efikasnosti i u činjenici da jednim punjenjem tj. jednim dejstvovanjem branite površinu od 80 hektara, već je prednost i u tome što uopšte ne morate biti na lokaciji sa koje se ispaljuje. Sistem funkcioniše putem telefonske aktivacije, što će reći da možete biti i na drugom kontinentu i jednostavnim telefonskim pozivom da aktivirate ispaljivanje smeše, koja momentalno deluje i razbija gradonosne oblake – kaže Velimir Ilić, na čijem imanju u Kačulicama je izvršeno probno ispaljivanje sa prototipa.

Prednost ovog uređaja je i u njegovoj nabavnoj ceni.

– Uređaj će u redovnoj prodaji koštati, od prilike isto kolika je i cena stubova protivgradne mreže koji pokrivaju jedan hektar. Dakle, sa troškovima mrežne zaštite jednog hektara, štitite površinu od 80 hektara. Da ne govorimo i o potrebi da se mreža povremeno menja zbog istezanja posle svake veće padavine grada – kaže Ilić.

Protivgradni top ima svoje ekonomske prednosti i u ceni korišćenja, jer broj ispaljivanja acetilenske smeše nije ograničen i sa maksimalnim brojem pucanja u gradonosnoj sezoni ukupan trošak za nabavku acetilena ne bi premašio 500-600 evra.    

Izradu uređaja pomogle su čačanske firme Atenic Komerc, Progres kao i nemačka firma Messer.

Sistem omogućava i da ispaljivanje smeše startuje lice iz meteorološke službe kada uoči formiranje gradonosnih oblaka iznad zemljišta koje štiti ovaj uređaj.

Protivgradni top, kako je nazvan, već je u upotrebi u Belgiji, Španiji, zemljama EU, zatim u Ukrajini i Rusiji. Njegova namena nije samo zaštita voćnjaka i poljoprivrdenih kultura već je primenu našao i u auto industriji. Veliki proizvođači automobila, koriste ga za zaštitu stotine novo proizvedenih automobila koji im stoje na velikim otvorenim fabričkim parkinzima pre isporuke tržištu.

Srpska varijanta protivgradnog topa prilagođena je našim uslovima po ceni materijala koji su korišćeni u njegovom konstruisanju i sve dosadašnje probe bile su uspešne. Visina do koje ispaljuje jedno punjenje zavisi od visine oblaka koji se gađa, a doseže i do 8.000 metara.

– Ideja da ovako nešto napravimo bila je moja, a pomogli su inženjeri sa odgovarajućim stručnim sertifikatima. Izvršena je provera svih varova i instalacija i sve funkcioniše besprekorno. Drago mi je da nas je firma Messer podržala, da nam je isporučila deo opreme koju ona proizvodi i poslala svoje inženjere da nam pomognu u konstruisanju protivgradnog topa – priča Velimir Ilić.  

Ispaljena smeša deluje na razbijanje gradonosnih oblaka mešanjem vazduha i nema štetna dejstva po avione.

– Rekli su nam da može biti posledica na pticama, ali to još nije dokazano, a i od kuda bi bile ptice u vazduhu kada naiđe gradonosni oblak. I ptice osete opasnost od grada pa i ne lete kada takav oblak naiđe – kaže Ilić.   

Kaže da su konstruktori poslali informacije Ministarstvu poljoprivrede kako bi nadležni bili upoznati sa mogućnošću da se protivgradni top ubuduće koristi za odbranu od grada.

– Svojevremeno sam Vladu Srbije upoznao sa ovim projektom ali nije bilo interesovanja i kako su mi rekli ni novca da pomognu izradu prototipa, pa smo mi to svojim sredstvima uradili. Voleo bih da protivgradni top nađe put do naših poljoprivrednika jer najgore je kada gledaš kako grad za tren oka uništi tvoj trud i rad i investiranje u proizvodnju, a ti si nemoćan da bilo šta preduzmeš da zaštitiš svoj voćnjak ili neki usev – zaključuje na kraju razgovora Velimir Ilić.

__________________________________________________________________