Brana i njegovi budući ljudi

Институт за књижевност и уметност, Београд и Градска библиотека су, у оквиру 55. Дисових свечаности, организовали Научни скуп „Прилози за поетику Бранислава Петровића”. Скуп је одржан у чачанском Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању, 10. маја 2018. године.

На почетку се присутнима обратио директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” др Богдан Трифуновић који је изразио посебну захвалност др Драгану Хамовићу и проф. др Јовану Делићу на суорганизацији, као и члановима породице Бранислава Петровића који су овим поводом дошли из Обреновца и тиме указали поштовање. Додао је да „Градска библиотека чини оно што може када је у питању високо вредновање поезије, кроз иницијативу за организацију програма из области науке и културе, јер већ пети пут организујемо скуп налик овом. Без обзира на тзв. кризу читања институције као што је Библиотека, промовишу квалитетан књижевни садржај, чине све да уметнички и научни глас не утихне, а ја се надам да ћемо наредне године сличан скуп организовати у новој згради”.

Потврду да ће нова зграда Библиотеке бити завршена до краја године дала је помоћница градоначелника Чачка Милица Дачић, додавши да „Град Чачак подржава све активности које промовишу знање и културу, а велика је част када се истинска имена српске науке и књижевност нађу у нашем граду, као и чланови породице завичајног песника који је према квалитету стваралаштва досегао велике висине”.

Првим делом Научног скупа председавали су др Драган Хамовић и проф. др Јован Делић. У уводном обраћању др Хамовић је казао „опрезно смо скуп назвали Прилози за поетку Бранислава Петровића, јер Бранино дело које проучавамо и радови који ће данас бити приказани, а крајем године ће се у проширеном издању наћи у Зборнику, заправо и јесу прилози у односу на његово врло плодно стваралаштво. Већина нас овде, који га данас ево читамо, вршљамо по текстовима и просуђујемо, у часу када је песник изрицао ова лирска пророштва одиста бејасмо тек будући људи, или чак будућа деца. Будућа поезија Бранислава Бране Петровића, ево, дочекала, орне насмешене и правичне, јер књижевна правда и право само иду у прилог овој поезији, како време протиче, и како се све више чудимо какве смо колоритне  и моћне песнике имали, гледано из данашњег доба безбојних и све безличнијих произвођача песника и других текстова”.

Прва сесија отпочела је излагањем проф. др Јована Делића који је говорио о раду на тему „Смијех и визија историје у поезији Бранислава Петровића”. Након њега је др Драган Хамовић представио део рада „Језик у игри: или поетички рингишпил Бранислава Петровића”. Проф. др Александар Јерков је проблематизовао академске висине Бранине поезије парафразирајући делове свога рада „Не буди вечна, звери моја дивна: о проблему академске висине”. „Како је свет постао ђубриште: Бранислав Петровић и Леонид Шејка у дијалогу” приказао је др Владимир Димитријевић. Др Ђорђе Деспић је разматрао „(О)чуђење у поезији Бранислава Петровића”, док је др Недељка Бјелановић врло поетично приказала тему „Вечита Девојчица у поезији Бранислава Петровића”. „ На улазу у градилиште: поезија о бесмртности” је тема рада Владана Бајчете чије излагање је затворило прву сесију.

Другом сесијом су председавали др Драган Хамовић и др Недељка Бјелановић. На почетку ове сесије Оливера Недељковић је приказала рад „Прилози за биографију Бранислава Петровића”, документујући своје излагање одабараним видео-материјалом. Миломир Гавриловић представио је део рада „Тајна рођења у поезији Растка Петровића и Бранислава Петровића”. Последње излагање на другој сесији било је „Предосећање будућности Бранислава Петровића” Милице Лазовић. Тринаест учесника је говорило на Научном скупу, а у Зборнику ће се поред ових, наћи још четири рада.

Завршну реч дали су др Драган Хамовић, који је захвалио учесницима, члановима породице Бранислава Бране Петровића и присутнима, истакавши да сматра да је скуп одговорио захтеву, а потом је завршну реч и резиме скупа дао проф. др Јован Делић који је рекао „на основу ових излагања, може се наговестити да ћемо имати добар и квалитетан Зборник”.

Према реакцијама учесника и свих присутних општи закључак је да је Научни скуп успео и да ће Библиотека у сарадњи са Институтом наставити да негује традицију организације оваквих садржаја. 

__________________________________________________________