Krpena lutka i pajaci

Piše: Srđan Škoro, smenjeni urednik Novosti

Odavno je poznato da je premijera Aleksandra Vučića nemoguće uhvatiti u laži, jer on nikada ne govori istinu, ali ako ga neko podseti na tu činjenicu, odmah se razgoropadi. Kao u slučaju Maje Kocijančić, Devenporta i EU. Ne skrivajući svoj bes, istovremeno im stavlja do znanja „nisam ja vaša lutka na povocu“, povućiću se ako vi insistirate, nađite nekog boljeg i poslušnijeg.

I da čudo bude veće usta su mu odjednom puna demokratije, slobode misli i izražavanja, svega onog što je u državi čiji je premijer brutalno ugušio. Uz prećutnu podršku onih kojima upućuje u svom stilu bahato saopštenje. To nijedan mulj ne može sakriti, pa ni onaj iz tamnavskog kopa, koji ako Vučićeva ekipa sa nameštenog tendera nastavi da ispumpava vodu, neće biti u upotrebi do 2035. godine.  Zato će oni nastaviti da ispumpavaju džepove i zalihe građana Srbije, jer im to daleko bolje ide. Tu ne važe nikakva pravila, već samo jedno – otimajte do mile volje, a ja ću ih već ubediti da će za koju godinu biti bolje. Kad ne bude, valjda neće pomisliti da nisam imao dobru volju.

U dramskom zanosu i stalnim monolozima koje vodi, Vučić zaboravlja da je on itekako prihvatljiva lutka predstavnicima EU. Ali, krpena koju su oni sastavili i napravili prema svojim potrebama.  Zaboravio je da su mu oni dozvolili da formira vladu od svojih pajaca, a od cele Srbije stvori neuspešno lutkarsko pozorište.

Javnost Srbije je bukvalno prinuđena da posmatra tu predstavu u kojoj su karte unapred rasprodate, iako ih niko ne kupuje. Pritom nas ubeđuju i da smo zbog toga svetski hit broj jedan u svetu, a da je glavni lik i pajac najprihvatljivije rešenje ne samo za nas, već za čitavu planetu. Vučić polako postaje kosmička pojava za koju sila gravitacije ne važi. Bar ne na sve kraćoj srpskoj teritoriji.

Premijer je postao idealna so za sve naše rane i zato nam ga toplo preporučuju u što većim količinama. Veruju da se sa njim na čelu ionako ne računamo u žive, pa nam ne može ni dodatno naškoditi. A pritom se i on uživeo u ulogu kako je korisni sluga sopstvenom narodu. Samo igra suviše providno i previše amaterski bar za one koji umeju da prepoznaju i vide koliko je netalentovan.

Većina građana, makoliku trenutnu podršku uživao premijer, ipak, ne prihvata da ih vodi i predstavlja krpena lutka i grupa pajaca i da učestvuju u toj predstavi sa poznatim ishodom. Problem je što je ta većina u svojevrsnoj hibernaciji svojstvenoj valjda samo narodima na ovim prostorima. Kad se probude možda za mnoge stvari bude kasno. Ali osećaj da su Vučić i njegovi pajaci bili samo prolazna noćna mora i još jedan ružan san, stvoriće novu snagu i dati konačnu potvrdu da Srbija nit je bila, niti će biti bilo čije lutkarsko pozorište.