Žene u učionici, muškarci u fotelji

Šta je pokazalo istraživanje o nastavnicima u evropskim državama

U najvećem broju evropskih zemalja nastavnici u osnovnim školama su uglavnom žene. Taj procenat se kreće od 52 odsto u Turskoj, 68 odsto u Danskoj do čak 95 odsto u Češkoj, Italiji, Litvaniji, Mađarskoj i Sloveniji. Ipak, zastupljenost nastavnica u višim srednjim školama naglo opada, posebno u Češkoj, Nemačkoj, Austriji, Finskoj, Švedskoj i Norveškoj.

Najveći pad beleži se na Malti, gde zastupljenost nastavnica pada sa 85 odsto u osnovnom obrazovanju, na 43 u višem srednjem obrazovanju. Očekivano, upravu i rukovodstvo u srednjim školama čine mahom muškarci, pokazuju podaci iz studije Euridika o stanju nastavničke profesije u zemljama EU, Islandu, Lihtenštajnu, Norveškoj i Turskoj.

Ključni uslov da bi nastavnik napredovao do direktora škole je petogodišnje iskustvo u nastavi. Ipak, u mnogim državama rukovodioci škola moraju imati iskustvo u administrativnom upravljanju ili završenu obuku za direktora. Posebni programi obuke za direktore postoje svuda, čak i u državama gde one nisu preduslov za zaposlenje. U toku mandata direktori su, kao i nastavnici, obavezni da učestvuju u programima kontinuiranog profesionalnog razvoja. U nekim zemljama kao što su Francuska i Poljska ovi programi su uslov za napredovanje u karijeri ili povećanje nastavničke plate.

Zanimljivo je da su mnogi evropski nastavnici zaposleni na ugovor, na određeno ili na neodređeno vreme, iako brojne zemlje nude svojim nastavnicima i status državnog službenika, mali broj im pored toga omogućuje posao na neodređeno vreme kao jedinu mogućnost. Nije retkost da čak i vrlo iskusni nastavnici rade po osnovu ugovora na određeno vreme.

U većini evropskih država minimalne bruto plate nastavnika u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju su ispod nivoa BDP po glavi stanovnika. U višem srednjem obrazovanju čine oko 90 odsto BDP-a. Opšta tendencija je da zemlje sa relativno niskim minimalnim platama u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju imaju najniže zakonom zagarantovane zarade i u višem srednjem obrazovanju. Naknade koje se dodaju na osnovnu platu mogu u značajnoj meri da povećaju zaradu nastavnika, a najčešće se daju za učestvovanje u upravljanju školom ili prekovremeni rad. U samo polovini zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem plaćaju se naknade za uspešnost u radu ili rezultate učenika.

Evropski nastavnici na svim nivoima obrazovanja rade najmanje 35 od 40 sati nedeljno. Ipak, minimalan broj sati koje moraju da provedu u nastavi se razlikuje – od 12 sati nedeljno u osnovnim školama u Bugarskoj i Hrvatskoj do čak 36 sati na Islandu u predškolskom obrazovanju. U radno vreme, osim onog provedenog u nastavi, uračunava se broj sati koje nastavnik utroši za pripremanje nastave i ocenjivanje, kao i vreme koje provede na sastancima u školi.

Kakva je situacija u Srbiji? Međunarodno istraživanje nastave i učenja TALIS 2013 pokazalo je da 66 odsto nastavnika u našoj državi ženskog pola. Prosečna starost nastavnika u Srbiji je 43 godine, 83 odsto ima završen fakultet, u proseku radi 15 godina u nastavi i predaje u odeljenju sa prosečno 22 đaka. Stalno zaposlenje ima 82 odsto nastavnika, kao i pun fond časova. Oko 71 odsto je završilo neku obuku stručnog usavršavanja.

A tipičan srpski direktor u proseku je sedam godina na toj funkciji, sa 15-godišnjim iskustvom u nastavi. Radi u školi sa 555 đaka i 45 nastavnika. Školama u Srbiji rukovodi 45 odsto muškaraca, prosečne starosti 49 godina, 98 odsto ima fakultetsko obrazovanje, ali je tek nešto manje od polovine završilo obuku za školsku administraciju i za rukovodioce. Čak 99 odsto naših direktora ne radi u nastavi, za razliku od kolega u drugim zemljama, gde 35 odsto nosi u rukama dnevnik, osim što upravlja školom. Oni su u prednosti i po tome što je velika većina završila obuke za školsku administraciju i rukovođenje.

Školovanje za nastavnički poziv

Studenti iz Evrope koji žele da se bave nastavničkom profesijom studiraju između četiri i pet godina. Za rad u osnovnim i nižim srednjim školama potrebna je diploma osnovnih akademskih studija, a master za podučavanje u višem srednjem obrazovanju. U Srbiji, međutim, diploma master studija je uslov da neko uđe u učionicu.

Vesna Andrić, Danas