Komedijaši
Piše: Aleksandar Arsenijević
Lakoća sa kojom srbistanske vlasti, bilo kog nivoa, dele nebulozna i sumanuta obećanja zaista iziskuje kapu dole i dubok naklon. Ono što su oni u stanju da obećaju narodu srbistanskom prevazilazi čak i Minhauzena, a da ne govorimo o Vernu, Asimovu, Klarku, Herbertu… i ostalim velikanima naučne fantastike. Da se neko kojim slučajem prihvatio da publikuje sve ono što je nesretnim Srbistancima obećavano, od vremena legendarnih brzih pruga i švedskog standarda pa do dana današnjeg, takvo delo bi obimom prevazišlo Britaniku ili enciklopediju Larus.
Za očekivati je, s obzirom na naše “blagostanje”, da najbolju prođu imaju obećanja koja se odnose na investitore, industrijske zone, nove fabrike, hiljade radnih mesta i evropske plate. Samo s koca i konopca skupljeni naprednjaci ne bi bili ono što su i ono gde su da i u tom segmentu nisu u stanju da prevaziđu sami sebe. Elem, fakat je da se umetnost i kultura, ne mažu na lebac, ali nije loše s vremena na vreme nešto obećati i onima što se ne lože na Kursadžije, Parove, Farme, Grand parade… a životni moto im nije – na se, u se i poda se.
Možda se i od njih napabirči neki glas.
Stoga su krajnje neprimerene reakcije dežurnih dušebrižnika koji su se ovih dana obrušili na čačkonačelnika Todorovića i njegovu inicijativu za osnivanje profesionalnog pozorišta, prvog u istoriji Čačka. Stoji da čačkonačelnik Todorović i njegovi “stručni” savetnici ruralnog tipa nisu obavešteni da je Čačak nekada davno imao profesionalno pozorište, ali pogreši i pop dok čita, pa što ne bi čačkonačelnik rastrzan od industrijske zone, preko zgrade za Rome do “Rimskog trga”.
Tvrde dežurni kritizeri da naša kapitalna kasaba za tako nešto nema ni materijalnih ni kadrovskih kapaciteta, a zaboravljaju koliki se novci decenijama arče na “vrhunski sport” i raznorazne jade. A što se glumaca tiče ni to nije problem. Da su dežurni dušebrižnici odgledali samo petnaestak minuta zasedanja lokalnog parlamenta shvatili bi koliko glumačkih bardova hodi našom kasabom i sa nesretnim Čačanima, o njihovom trošku naravno, teraju komendiju. Zato Čačanske novine i OzonPress, za razliku od večitih kočničara razvoja naše kapitalne kasabe, zdušno podržavaju inicijativu čačkonačelnika Todorovića i njegovih, s koca i konopca skupljenih, naprednjaka.
Uz sugestiju da na repertoaru, kao i do sada, budu isključivo komedije jer pored tolikih komediografa i vanserijskih komedijaša bilo bi apsurdno menjati repertoar koji Čačanima decenijama tera suze na oči.
Da l’ od smeha da l’ od tuge?
____________________________________________________________
Čačanska vlast ne želi formiranje pozorišta zbog predstava koje bi po nekad morale biti i kritičke.
Čačanska vlast ne želi pozorište jer nema lični, materijalni interes.
Čačanska vlast ne želi pozorište jer bi morala za njega da zasuče rukave.
Čačanska vlast ne želi pozorište jer nema dovoljno ljubavi prema mladim sugrađanima.
Ideali čačanske vlasti su limuzine, stanovi, pečenjare, kladionice, udoban život, putovanja i dnevnice na račun sirotinje kojoj izvršitelji kucaju na vrata.