Dok je Stane, Aćifovi ne moraju da brinu

Mржња Стане Марковић према одборницима Двери је више него очигледна још од случаја њеног отимања одборничког мандата Двери. Иако је констатовала оставку одборнице Данке Цвијовић, којој је Мирољуб Бјелић требало да буде замена и иако је лично позвала телефоном Бјелића и замолила га да дође следећег јутра у њену канцеларију и преузме мандат како би исправила сопствену грешку и како би се избегло „повлачење по судовима“, Стана Марковић је сутрадан прекршила своју реч и измислила чувену „Причу о лапсусу“.

На прошлој седници, Марковићка је изрекла опомену мени као одборнику опозиције и то ничим изазвана, и оптужила ме да сам Драгољуба Зиндовића назвао криминалцем. Да ли је то њена аутопројекција или она по систему послатог смс од стране Зиндовића све беспоговорно, као његов потрчко, извршава? На крају, свеједно је. Када сам њу и секретара Скупштине позвао да пажљиво, на паузи, преслушају стенограмски запис и обећао да, уколико се утврди да сам то изрекао, ћу се јавно извинити и тражити да ми се изрекну две уместо једне опомене, речено ми је да из техничких разлога то није могуће и да ћу сутрадан бити позван у канцеларију секретара Скупштине где ће се све грешке исправити. То се ни до данас није десило. Очигледно је да се овде ради о ноторним лажима.

Стани Марковић поручујем да даму не чине штикле и хаљина већ дамски манири. Командовање може да практикује код своје куће или можда ако опет некад буде негде директор али сигурно ни мени ни одборницима Двери то не може чинити.

На једној од прошлих седница иста ми је изрекла опомену за то што сам поменуо реч четник. Замислите ситуацију да се, у држави Србији, назив припадника првог антифашистичког покрета у поробљеној Европи, због чијих заслуга смо данас и живи и слободни, не сме изговорити у њеном присуству. 

Док је Стане Марковић, Аћифови следбеници не морају да брину,  а Србима ће бити одузимано право гласа.

Данас сам доживео нови преседан – када сам, одговоривши на оптужбе бившег хоџе а садашњег одборника, Самира Тандира, да смо Двери и ја фашисти и нацисти, реплицирао опаском да за разлику од њега који је марширао по Новом Пазару у зеленој униформи, у каквој је марширао и Аћиф ефендија, осведочени кољач Срба у Рашкој области и велики србомрзац и сарадник СС нацистичке дивизије, од Стане Марковић сам добио две мере опомене, што се стенограмски може потврдити. 

Мој одговор Тандиру је био да Двери и ја, за разлику од њега, организујемо и учествујемо на породичним шетњама, а не на било каквим парадама, и да нисам ни фашиста ни нациста већ велики поштовалац Равногорског покрета, првог организованог антинацистичког покрета у поробљеној Европи. 

Након изречених опомена, искључен ми је микрофон на говорници и одузета ми је реч у наставку седнице Скупштине. После тога се одборник Фазлић из СДА јавио за реч и одржао хвалоспев ратном злочинцу Аћифу ефендији, тврдећи како је он, тобож, најистакнутији бошњачки политичар и бранитељ главног града „Санџака“, Новог Пазара, од четника, и да не сме нико да сруши спомен плочу тог злочинца.

Одборник Двери, Ратко Ракоњац, се пријавио за реч рекламирајући повреду пословника (члан 87, Повреда достојанства Скупштине) и истакао да Стана Марковић не реагује када неко руши уставни поредак тако што проглашава Нови Пазар за некакав главни град некаквог „Санџака“, игноришући чињеницу да територијална организација Србије познаје само Рашки округ чији је административни центар Краљево а саставни део и град Нови Пазар те да је једини главни град у Србији – Београд.

Борко Пушкић, одборник Српског покрета ДВЕРИ у Скупштини општине Пријепоље

___________________________________________________________________