Sove ušare i u čačanskom kraju

Najveće jato sova ušara zimuje u Kikindi, ali je sve više mesta širom Srbije gde se te ptice okupljaju. Selo Stančići kod Čačka poslednjih godina postalo je stalno prebivalište za četrdesetak noćnih ptica.

Odomaćile su se na nekoliko stabala. Na ogoljenoj brezi ih je najlakše uočiti, ali su skrivene i u zimzelenim granama. Odmaraju se i odmeravaju.

„U dan one ne mrdaju nikud odavde. Jedino ako ih neko uznemiri ovako pričom ili bilo šta. Inače nikud ne mrdaju. A uveče samo se jave „Ćuk“ i ništa. Valjda se dozivaju, to im je neki znak raspoznavanja“, kaže Dragan Urošević, selo Stančići.

U gotovo bešumnom, niskom letu tek ponekad mogu se spaziti dok proleću kroz seoska dvorišta. Teško ih je prebrojati, a na nove stanovnike meštani su već navikli.

„Ima, ima ih dosta. One pikiraju, snimaju, snimaju i uhvate miša. Meni ne smetaju ništa. A to obično žene kažu kukuvijaču kad neko treba da umre“, kaže Milosav Petrović, selo Stančići.

U čačanskom kraju poznato je da su, osim na gradskom području, uočena još tri zimovališta u seoskim sredinama, u kojima po nekim podacima ima od 150 do 200 ušara.

„Tražimo i molimo građane da nam jave, da nam dostave saznanja o sovama, ako ih imaju  negde u komšiluku, parku, negde na nekim drvoredima ako su ih uočili“, kaže Dragiša Petrović, Centar za sove Srbije.

Poznavaoci ovih vrsta ptica kažu da jedna ušara sa svojim mladuncima pojede do 8.000 glodara. Za tu uslugu ne traže ništa, sem da ih se ljudi ne plaše i da ih na staništima i zimovalištima ne uznemiravaju.

RTS, Silvija Pašajlić