Blagi pad cena goriva

Sastanak OPEK-a, globalne petroalijanse (13 članica OPEK-a i još 11 proizvođača crnog zlata predvođenih Rusijom), treba da se održi u Beču radi dogovora da li da članice počnu s povećavanjem proizvodnje nafte nakon drastičnog pada globalnih zaliha i osetnog skoka cene te strateške sirovine od prošle jeseni. U međuvremenu, cena goriva u Srbiji od prošle nedelje polako pada.

Derivati su u proseku prošle nedelje pojeftinili za oko 30 para, a to se nastavilo i cele ove sedmice i zbirno se beleži pad od oko 1,5 dinara.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, potvrđuje da je posle dužeg vremena gorivo ponovo počelo da pojeftinjuje.

– Cena barela nafte već dve nedelje je stabilna na oko 75 dolara i pada do 73 dolara, kurs dolara je manje-više stabilan, tako da ima prostora za pad cene goriva. Međutim, to ne znači da država ne treba da nastavi da razmišlja o smanjenju akciza, pre svega na dizel-gorivo, koje je među najskupljim u regionu, odmah posle Grčke i Albanije – kaže Mićović.

U narednom periodu može se očekivati dalje pojeftinjenje goriva, ukoliko danas u Beču ne bude iznenađenja. Ukoliko se donese odluka da se krene u veću proizvodnju nafte, cena goriva će biti još niža.

Kako stvari sada stoje, od 153,52 dinara koliko košta litar benzina, kompanijama pripada 70,39 dinara, a državi 83,13 dinara ili 54,1 odsto. Od litre evrodizela, koji se toči za 163,18 dinara, kompaniji ostaje 76,88, a državi 86,3 ili 52,9 procenata, dok je državni namet na tečni naftni gas 49,6 odsto od 76,13 dinara, za koliko se ovo pogonsko gorivo prodaje na pumpama.

Mićović kaže da je toliko skupo gorivo posledica loše vođene akcizne politike, posebno od 2012. do 2016. godine, kada su se akcize na dizel povećavale da bi se budžet punio, jer je bio primetan rast potrošnje dizela u odnosu na benzin.

Akcize na dizel povećavale su se i pored redovnog godišnjeg usklađivanja cena goriva s rastom cena na malo, podseća Mićović.

Posebno je loša situacija kod auto-gasa, gde je zanemaren kriterijum ekološki prihvatljivog goriva, pa umesto da izostane ili bude smanjen, rast akciza na TNG u poslednjih pet godina bio je ubedljivo najveći.

Povećanje akciza na motorna goriva i uvođenje naknada za formiranje obaveznih rezervi s jedne strane doprinosi povećanju državnih prihoda, ali s druge strane, zbog porasta akciza, uz uvođenje još tri naknade, dovodi do pada potrošnje.

To je istovremeno dalo i zamah sivom tržištu, a deo potrošnje je po više osnova preusmeren ka susednim zemljama, zaključuje Mićović.

Politika