Nijedna zemlja nije se razvila iz stranih investicija

Niska inflacija, fiskalni suficit i kamatne stope na istorijskom minimumu, nesporno su dobri trendovi koje Srbija nije imala dugi niz godina i koji doprinose očuvanju makroekonomske stabilnosti. Postoje i drugi impresivni pokazatelji, ali samo na prvi pogled, jer kada se malo detaljnije analiziraju vidi se da nisu baš toliko dobri – rekao je profesor Milojko Arsić prilikom današnjeg predstavljanja publikacije Ekonomskog fakulteta „Kvartalni monitor“.

Milojko Arsić

On je objasnio da se to pre svega odnosi na podatke o rastu privredne aktivnosti od 4,6 odsto, što je najbolji rezultat u Srbiji od početka svetska ekonomske krize i najveći rast u poređenju sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope. Međutim, kada se malo „razgrnu“, dolazi se do toga da je najveći deo sektora imao rast po stopi od tri do 3,5 odsto, što je i ispod proseka CIE. Naime, visok rast je jednokratni i posledica je oporavka nekoliko sektora koji su prošle godine u prvom kvartalu imali loše rezultate, poput poljoprivrede, elektroprivrede i građevinarstva, pa su autori ove publikacije konačnu procenu rasta do kraja godine zadržali na nivou do četiri odsto, što je ispod proseka CIE.

– Nesporno loše je dalje povećanje deficita u razmeni sa svetom, a odnosi se na spoljnotrgovinski deficit i deficit u tekućem platnom bilansu. Iza toga se krije neki ozbiljniji poremećaj kao što je niska domaća štednja u odnosu na investicije i rastuća potrošnja nesrazmerna rastu bruto domaćeg proizvoda. Tome bih dodao izostanak napredovanja u strukturnim reformama i na unapređenju privrednog ambijenta – istakao je Arsić.

On je upozorio da je, sa izuzetkom Rumunije i Letonije, u ostalim zemljama CIE domaća tražnja niža od proizvodnje, u proseku za četiri odsto.

– Postoji zabluda kod nekih domaćih ekonomista da je tražnja pokretač razvoja. Međutim, to važi za velike ekonomije koje proizvode sve što im treba, poput Amerike, Japana, Nemačke, ali kod malih, otvorenih privreda glavni pokretači razvoja su investicije, s tim da bi one bile održive, moraju da se finansiraju iz domaćih izvora. Nijedna zemlja u svetu nije se razvila u dugom roku iz stranih investicija. Ona mogu da pomognu u kraćem periodu, ali ne mogu da budu trajni izvor, jer podrazumevaju i veliki odliv novca kroz dividende i profit. Mi smo prošle godine, na primer imali odliv po osnovu dividendi od 0,9 milijardi evra, po osnovu kamata 0,8 milijardi a reinvestirana dobit iznosila je 1,2 milijarde – naveo je Arsić.

On je podsetio da i struktura stranih ulaganja, koja su uglavnom usmerena u građevinarstvo, trgovinu i finansijski sektor, ne doprinosi smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, koji iznosi 9,8 odsto BDP-a, niti deficitu tekućeg bilansa koji je sedam odsto BDP-a. Pri tom, iako izvoz raste, došlo je do usporavanja tog trenda na 8,5 procenta dok se uvoz ubrzava po dinamici od 12,5 odsto.

U okviru predstavljanja Kvartalnog monitora prikazano je i istraživanje profesora Saše Ranđelovića o petogodišnjem kretanju sive ekonomije, koja je na početku posmatranog perioda, 2012. imala obim od oko 30 odsto BDP, dok je u naredne dve godine zabeležila osetan rast zahvaljujući visokoj toleranciji države i čestom otpisu poreskih dugova. On je ukazao i da siva ekonomija nije podjednako zastupljena u svim sektorima privrede, pa je tako zahvaljujući novim merama gotovo potpuno zaustavljena u prometu naftnih derivata, ali je u oblasti duvana došlo do ekspanzije podstaknute rastom akciza.

Nema smanjenja sive ekonomije

Komentarišući anketu koju je Naled sproveo među privrednicima i preduzetnicima, čiji je rezultat percepcija da je siva ekonomija smanjena za čak 27 procenata i da sada iznosi oko 15,4 odsto BDP-a, profesor Milojko Arsić tvrdi da to nema uporište u podacima. „Istraživanja koja se zasnivaju na percepciji nisu pouzdana jer mogu da bude pod uticajem propagande. Ako se na televiziji i u medijima svakodnevno govori o smanjenju sive ekonomije i ako je svaka kritika nepoželjna, onda će to da utiče i na one koji popunjavaju anketu. Malo je verovatno i da bi oni iskreno odgovorili na pitanje koliko poreza utaje, bez obzira što je izjašnjavanje anonimno. Zato, da bi se procenilo pravo stanje, moraju da se sagledaju i podaci koji se odnose na poreske prihode, poreske osnovice i stope, jer ako je došlo do velikog smanjenja sive ekonomije, to je moralo da se prepozna u bilansima“, kaže Arsić i dodaje da rast poreskih prihoda potiče upravo od povećanja poreskih osnovica i stopa, dok se nivo sive ekonomije nije promenio.

Porez odoleva i nagradnoj igri

Nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ nije napunila državnu kasu, kako su to organizatori očekivali, jer uprkos tome što je više od dva miliona ljudi učestvovalo u njoj. Naime, prema rečima Milojka Arsića, u prvom kvartalu zabeležen je pad naplate poreza na dodatu vrednost a da pri tom nije baš najjasnije zbog čega se to dogodilo kada je poreska osnovica uvećana.

Danas