Kad troška nema, banka ne može ni da ga naplati

Objavljeno 24/06/2018

VIŠI sud u Somboru očitao je lekciju bankarima. Potvrdio je presudu Osnovnog suda u tom gradu, prema kojoj banka nije smela klijentu da naplati troškove obrade stambenog kredita i takvu odredbu proglasio ništavnom. To je prva presuda posle pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, koji je nedavno usvojio Vrhovni kasacioni sud (VKS).

Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva“ ističe da je somborski Viši sud konstatovao da je tužena banka paušalno odredila procenat od 0,5 odsto kao visinu troškova obrade kredita, a da nije dokazala da su ti troškovi stvarno nastali i da su realni.

– Konstatovano je da obradu kredita vrše stalno zaposleni u banci, koji to rade kao redovne poslove u radnom odnosu za šta primaju platu, i da banka nije dokazala da je imala neke druge troškove – ističu u „Efektivi“. – Ovom presudom se u potpunosti potvrđuje stav VKS u vezi sa troškovima obrade kredita i time su banke definitivno izgubile i na ovu temu. Oštećeni građani sada mogu sa sigurnošću da uđu u sudske postupke radi povraćaja sredstava naplaćenih od strane banke na ovaj način.

Stav Vrhovnog kasacionog suda, inače, i bankari i klijenti tumače različito – odnosno svako u svoju korist. Tako Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ističe da banke po zakonu imaju pravo da naplaćuju troškove zajma, pod uslovom da klijenta prethodno obaveste.

– Ovde je sve apsolutno jasno, a sve drugo je obmanjivanje javnosti i dovođenje građana u zabludu od strane raznih udruženja – upozorio je Dugalić. – Za drugačije presude banke sada mogu da traže reviziju i svi građani koji su naplatili nešto, moraće novac da vrate bankama.

U „Efektivi“, pravni stav VKS tumače potpuno suprotno.

– Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je ništava odredba o naplati troškova obrade ukoliko ugovor ne sadrži „jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita“ – kaže Dejan Gavrilović iz „Efektive“. – To znači da je banka morala taksativno da navede sve troškove koje je imala, a ne samo da naplati određeni iznos u nekom procentu, a da klijenta jasno ne informiše o sadržini istih.

KOLIKO JE TONER, STRUJA

U DRUGOM delu objavljenog stava, Vrhovni kasacioni sud je ostavio mogućnost bankama da u narednom periodu nastave da naplaćaju trošak obrade kredita, čak i u procentualnom iznosu, u okviru efektivne kamatne stope, ali isti troškovi, kako ističe Gavrilović, moraju biti taksativno navedeni.

– Nije sporan trošak menica, izveštaja Kreditnog biroa, hipoteke, već samo trošak obrade kredita koji je različit od banke do banke, a nijedna ne navodi šta ga, konkretno, čini – pojašnjava Dejan Gavrilović. – Tako bi ispravno bilo navesti da u trošak obrade kredita ulazi: na primer 300 dinara troška za papir, 200 dinara za toner, 500 dinara za struju… To znači da je trošak naveden „jasno i nedvosmisleno“.