Lista voća i povrća koje ima i koje nema pesticida na sebi
Pazite na povrće i voće, puno je ostataka pesticida. Ta alarmantna rečenica često se pojavljuje u stranim, a potom i našim medijima.
Ali retko se kada navede da postoji voće i povrće koje se retko ili nikako ne prska ili ako se i prska, onda na kori i unutrašnjosti tog voća – u većini uzoraka – nisu pronađeni ostaci pesticida.
Prema raznim američkim agencijama, Ministarstvu poljoprivrede i nezavisnim laboratorijima koji su ispitivali razne namirnice, skrojena je lista voća i povrća koje sadrži ili ne sadrži pesticide na sebi ili u sebi.
Može li se ova lista, skrojena u Americi, primeniti i kod nas? Pojedini stručnjaci kažu da može, dok se drugi ne slažu, ali samo u pogledu liste ‘najzatrovanijeg’ voća, navodeći da je Amerika puno ‘otvorenija’ prema pesticidima od Evrope.
Ipak napominju da dole navedeno ‘zdravo’ voće i povrće, ako je zdravo u SAD-u, onda je verovatno zdravo i u EU-u čija poljoprivreda navodno koristi manje pesticida.
Evo popisa voća i povrća na kome, navodno, nema ostataka pesticida.
1. Špargla
Ova ‘obožavana’ namirnica u sebi sadrži veće količine vitamina A, B, i u manjim količinama vitamine C i E. U njoj ima i gvožđa, fosfora, kalcijuma, mangana… Samo 100 grama špargle sadrži skoro 40 posto potrebe za izuzetno važnim K vitaminom koji je bitan za naše kosti, prevenciju dijabetesa i Alchajmerove bolesti.
2. ANANAS
Ovo voće, osim što na sebi nema puno pesticida, ubraja se i u pravu superhranu. Ta biljka je izuzetno izdržljiva pa je i ne treba toliko prskati, a ako se ananas i tretira pesticidima, onda debela kora sprečava da se oni ‘preliju’ u meso biljke koje se konzumira. Ananas je pravi izvor vitamina C, bakra i mangana, a riznica je i enzima bromelain.
3. KUPUS
Kupus, i crveni i zeleni, pravo je skladište vitamina i minerala. Važnost kupusa je u bogatstvu mineralima i vitaminima. Najbogatiji je kalijumom, zatim gvožđem, magnezijumom, bakrom, malim količinama natrijuma…. Kupus je odličan za probavu, dijetalna je namirnica koja nema puno kalorija.
4. DINJA
Ova delom i zanemarena namirnica prepuna je kalcijuma (ključan za mišićne kontrakcije, zdravlje srca i živčanu aktivnost), sadrži i gvožđe, magnezijum, bakar, a od vitamina – C i provitamin A (beta-karoten). Sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju, a dobra je i za prevenciju astme.
5. ŠARGAREPA
Šargarepa je glavni izvor karotenoida. Ona je jako dobra za prevenciju srčanih i moždanih udara, kao i nekih karcinoma.
6. KARFIOL
Navodi se da je jedna od najboljih namirnica za sprečavanje i prevenciju raka, ali i srčanih bolesti jer ima alfa-linolensku kiselinu za koju se pokazalo da bitno smanjuje rizik od srčanog udara. Karfiol sadrži i folnu kiselinu, jako važnu za imunitet i zdravo funkcioniranje tela.
7. PATLIDŽAN
Ovo povrće preporučuje se ljudima na dijeti, jer 100 grama patlidžana ima samo 24 kalorije. Patlidžan ima vlakna i celu paletu vitamina i minerala. Jedna je od najnutritivnijih namirnica.
8. GREJP
Grejp je nastao ukrštanjem pomorandže i limuna, sadrži sve ono što imaju i te dve vrste voća. Osim vitamina C, pravo je skladište minerala i vitamina.
9. KIVI
Ovo kinesko voće koje se u najmnogoljudnijoj zemlji sveta naziva i ‘nacionalna namirnica’ proporučuje se u sezonama prehlade i gripa jer pomaže naš imunitet. Osim vitamina C, prepun je antioksidanasa, pa prema nekim studijama kivi može biti dobra prevencija za neke oblike raka.
10. CRVENI LUK
Ova neizostavna namirnica u našoj kuhinji verovatno dolazi s područja današnjeg Avganistana. Navodno neka istraživanja pokazuju da ljudi koji često jedu luk imaju bitno manje šanse da dobiju grip, ali i neke vrste raka.
Lista zdravih
Od ostalog voća i povrća koje je bez pesticida navode se gljive, papaja, mango, avokado, kukuruz, grašak i slatki krompir batat.
Među povrćem u kome se ne nalazi puno ostataka pesticida je i kraljica leta – lubenica. Većinom se sastoji od vode, a od vrednih sastojaka koje ima je i likopen, nutrijent koji dokazano ima antikancerogeno delovanje. Takođe je i riznica vitamna C, beta-karotena i vitamina A.
Najzagađenije voće i povrće
Ovo je, prema američkim istraživanjima, navodno ‘najzagađenije’ voće i povrće, dakle ono s najvećom količinom ostataka pesticida.
– Jagode
– Spanać – Nektarine
– Jabuke – Breskve
– Kruške – Trešnje
– Grožđe – Celer
– Paradajz – Paprike
– Krompiri – Krastavci
– Zelena salata
– Domaće uzgojene borovnice – Šljive
– Mahunarke
a uranijum ima li oznaka za americki uranijum na povrcu
Докле ће бре серете са американским подацима који неимају благе везе са овдашњим тереном.Испитајте бре шта то посипају одозго авиони који у великом броју лету по небеса.Мој ован Радован неће једе црвљиве јабуке.
Skoro svi domaci proizvodjaci prskaju voce u prevelikoj meri, cak stavise to ima veci doprinos kancera nego sto se Srbi pale na uranijum. Elem, na pijacu kad kupujete, pitajte da li treba dobro da se opere ili da odstoji malo u vodi proizvod. To mu dodje kao da precutno pitate da li je prskano, a neretko ce prodavci reci Da! Naravno, onaj idealan paradajz iz marketa je prskan, pitajte ove na selu sto gaje za sebe dal ima 10 kila izgledom istih paradajza u savrsenoj proporciji? Naravno da Ne. A jos gore od svega toga je voce i povrce iz uvoza koje je previse prskano.
A kornisoni???
Отиђите гоцподо у пољоапотеку па се распитајте о ценама пестицида па купите па га попрскајте ви. Мотику бре у шаке па садите па једите непрцкано. Србијом труне на хиљаде тона аутохтоног домаћег свакојаког воћа непрцканог и јелте органског које нико нема да обере. И кад бига неко донео на пјац било би те је мек те није тврд те није леп те није велики те је крив. Једите бре из увоза отуд је све под винклу. Еве месо поскупело скоро цео евров а Србијом труне хиљаде тона сена и сточне хране нико неће гледа стоку, фино гледају на фарми у Београду и чешу муда. бре кад будете субвенционисали сељобера ко на западу ће једете по избору вако шта вам положе па изволте.
А ти, је л’ прцкаш или не?
Preko 30 godina amaterski se bavim na placu od 10 ari za svoje potrebe gajenjem voća i povrća. Nažalost bez adekvatne zaštite danas se slabo šta može odgajiti za upotrebu. Potrebno je mnogo znati šta i kada koristiti u zaštiti, upoznati se sa sredstvima zaštite njihovim delovanjem., brojem tretiranja i naravno karenci i uticanju na životnu sredinu.
Neverujem u priče na pijacama o neprskanim proizvodima. Kod nas je teško doći do sredstava koja se koriste u bio poljoprivredi. Bilo ih je pre devedesetih proizvodio ih je „Biolabor“ iz Subotice. Koristio sam ih par godina bili su efikasni. Nażalost više ih nema?!
Bilo bi korisno da društvo-drżava uvede bolje kontrole proizvoda koje se donose na pijace kao i. I velike markete, a do tada…..
Uopste ne mora da se prska voce i povrce. Sve sam proverijo. Godinama se bavim proizvodnjom voća i povrća i sve uspeva i ne prskam ga. Imam moje kupce. Lazu vas kolege seljacci lazu vas i uzimaju vam pare ubedjuju vas da prskate. Nego bre motiku u ruke i platite radnike da vidite kako sve napreduje a ne otrovi