Kolinda na kolegijumu

Piše: Dragoljub Petrović, Danas

– Ljudi, kako je samo premijer Vučić majstorski reformisao BIA, to je čudo jedno! Upravo sam dobio ekskluzivni tajni snimak Kolinde Grabarić koju je zaveo srpski obaveštajac u Briselu. Evo vidite – pritisnuo je glavni urednik dugme “play” na daljinskom i ceo kolegijum je sledećih 15 minuta analizirao ekskluzivu.

– Hm, nešto mi je tu sumnjivo. Kako Kolinda nije primetila ova dva kamermana? – pitao je posle pet minuta jedan član kolegijuma.

– Pa glupača! Takvi su vam ti Hrvati. Idioti! Drolja hoće da bude lider regiona, a nije joj sumnjivo što joj se dva kamermana motaju po spavaćoj sobi! Zato je premijer Vučić pravi lider regiona jer bi on odmah primetio dva kamermana u spavaćoj sobi – rekao je glavni urednik, samouvereno.

– A zašto oni pričaju na perfektnom engleskom? Zar im nije lakše na srpskohrvatskom? Oboje su, što se kaže, naše gore list – pitao je drugi član kolegijuma.

– Al’ si ti glup! U svim institucijama u Briselu engleski je službeni jezik! Zar to nisi znao!? – viknuo je glavni urednik.

– A zašto na kraju tajnog snimka piše: glavne uloge Dajmond Foks i Džon Lesli zvani Bušilica? – pitao je treći član kolegijuma,

– To je šifra! Zar ste toliko glupi da ne znate da sve tajne službe rade šifrovano! – rekao je besno glavni urednik.

– A zašto na kraju tajnog snimka piše: scenario i režija John Lee Stewart? – pitao je četvrti član kolegijuma.

– Sa kojim ja glupacima radim! Pa magarci, svaki obaveštajac ima tajno ime! Ovom našem je tajno ime John Lee Stewart! – rekao je glavni urednik.

– A zašto na kraju tajnog snimka piše: XXX production, 1607 43rd Street, NW Washington, D.C. 20008 – pitao je peti član kolegijuma.

– Auuu, kakvi ste vi tupsoni! Upamtite, sve tajne službe imaju tajne adrese! Tajna adresa naše tajne službe u Briselu je: 1607 43rd Street, NW Washington! – vikao je glavni urednik.

– A zašto na odjavnoj špici piše: svako neovlašćeno kopiranje, montiranje, prikazivanje i javno izvođenje bez saglasnosti autora najstrože je zabranjeno i kažnjivo po zakonima Sjedinjenih Američkih Država – pitao je šesti član kolegijuma.

– To su ubacili Hrvati da bi sprečili da mi sutra na naslovnu stranu stavimo taj tajni snimak! Al’ nek me tuže, baš me zabole! – rekao je glavni urednik.

– Znate šta, meni ova žena uopšte ne liči na Kolindu – primetio je naposletku sedmi član kolegijuma.

– Kako ti ne liči, alo, bre?! Je l’ ima plavu kosu? Ima! Je l’ ima sise? Ima! Je l’ ima ovo čipkasto crno aljinče? Ima! – vikao je glavni urednik.

– Jeste, jeste, uredniče! Ali likom ne liči! A i mlađa je bar 10 godina od Kolinde! – nastavio je sedmi član kolegijuma.

– To je normalno! Premijer Vučić mi je otkrio da su sve žene u četrdesetim starije bar deset godina od sebe u tridesetim. Još nešto: sve žene u četdesetim ne liče na sebe u tridesetim! Na to utiče više faktora: klimakterijum, klima uređaji, klimatske promene… – vikao je glavni urednik.

– Uredniče, ali ni ovaj dečko uopšte ne liči na srpskog obaveštajca! – rekao je osmi član kolegijuma.

– E, glupsone! Svi uspešni ljudi ne liče na to što jesu! Evo, je l’ ti ja ličim na glavnog urednika? – pitao je glavni urednik.

– Ne ličite!

– A je l’ ja jesam glavni urednik? I to najbolji glavni urednik!

– Pa jeste!

– Pa kako je to moguće? – pitao je glavni urednik.

– Ni nama nije jasno! – rekli su članovi kolegijuma.

– Dobro – rekao je glavni urednik: Onda, još samo da smislimo naslov. Imam strašnu ideju! Da stavimo naslov: “Kolinda nema muda!” Em je tačno, em je efektno. A ja nikada u životu nisam objavio nešto što nije tačno!

______________________________________________________________________________________________________