Ignorisanje Venecijanske komisije put ka diktaturi

Ukoliko se oglušimo o mišljenje Venecijanske komisije, biće jasno da smo definitivno zacrtali svoj pravno-politički put, kaže članica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić, dok potpredsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović ističe da stavovi sudija o ustavnim amandmanima nemaju političku, već samo stručnu dimenziju.

„Mi ne kritikujemo ni ovu, kao što ni prethodne vlasti nismo kritikovali sa političke pozicije“, izjavio je Hadžiomerović, u okviru serijala Kvaka 23 Novinske agencije FoNet

„Nismo rekli da nekoga treba smeniti. Mi samo govorimo – ovo što vi nudite kao rešenje, po našem stručnom mišljenju, – nije dobro. Za državu bi bilo bolje nešto drugo, i zato nudimo svoja rešenja“, objasnio je Hadžiomerović u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza.

Osvrćući se na stav Venecijanske komisije o predlogu izmena Ustava, koji je Ministarstvo pravde izradilo bez uvažavanja stručne javnosti, Hadžiomerović je ocenio da predlagači nemaju razloga za zadovoljstvo.

Na dvadesetak amandmana stigle su 44 primedbe, ali Hadiomerovića, ipak, ne čudi što u Ministarstvu tvrde da je mišljenje Komisije zapravo pozitivno i da samo postoje nejasnoće u prevodu teksta.

Prema njegovom stavu, „Ministarstvu je važno da kaže kako je sve dobro, jer u principu većina građana to ne čita, niti se razume u tu materiju, i ako stalno sluša ‘dobro je, dobro je’, pomisliće da je dobro“.

Teza o problematičnom prevodu ne predstavlja „neko preterano iznenađenje“ ni za Sofiju Mandić, koja je uverena da su Ministarstvo pravde i Vlada u proces promene Ustava ušli s namerom da se taj proces završi kako su oni zamislili.

NJihova je namera da se postojeći politički uticaj na sudstvo i tužilaštvo održi u onoj formi kakav je sada ili da se eventualno još proširi, ukazala je Mandić.

Ona je FoNetu izjavila da je to razlog zbog kojeg se svako mišljenje koje osporava tu nameru „odbacuje, negira ili pogrešno interpretira“.

Kozmetičke izmene ustavnih amandmana koje se najavljuju iz Ministarstva nisu dovoljne, predočila je Mandić, tim pre što nam Venecijanska komisija nije vratila gotova rešenja, već kritike, sa opcijama u kom pravcu možemo dalje da radimo.

„Zbog toga i udruženja građana, i glasovi sudstva i tužilaštva, govore da moramo imati novu raspravu i da moramo razgovarati o alternativama, opcijama i kritikama, i doneti zajedničku odluku kako ćemo dalje“, istakla je Mandić.

Uprkos brojnim primedbama koje se tiču praktično svih predloženih amandmana i dovode pod znak pitanja buduću nezavisnost pravosuđa, lako je zamisliti situaciju u kojoj se država potpuno oglušava o mišljenje Venecijanske komisije.

U tom kontekstu, Mandić podseća da se Srbija 2007. oglušila o mišljenje Venecijanske komisije o tada usvojenom Ustavu i da bi ponavljanje takve situacije poslalo jasnu poruku o budućnosti Srbije.

„Ako se oglušimo i o jedno i o drugo mišljenje, biće jasno da naš put nije ni u EU, ni ka nekim svetlijim primerima. To je put u Erdoganovu Tursku, u Orbanovu Mađarsku, ili u Putinovu Rusiju“, smatra Mandić.