Nemačka jeftinija od Srbije

MOŽDA imamo male plate, ali imamo rekordno visoke cene. U to se možemo uveriti čim pređemo granicu i uporedimo koliko koštaju određeni proizvodi pogotovo u najbogatijim evropskim državama. U Nemačkoj su najmanje 30 odsto niže cene sredstava za ličnu higijenu i hranu nego kod nas, a ponekada i duplo jeftiniji su proizvodi za potrošače, čije prosečne plate dostižu i 3.000 evra.

To je potvrdila i akcija reportera „Novosti“, koji su špartajući nemačkim drogerijama utvrdili velike razlike u cenama istih proizvoda u našoj zemlji i Nemačkoj.

Dezodorans „nivea“ za muškarce u nemačkim radnjama staje 1,75 evra. To je 210 dinara po prodajnom kursu evra od 120 dinara. U srpskim drogerijama ili supermarketima isti dezodorans staje 395 dinara. Na akcijskom sniženju u hipermarketu u našoj zemlji je 259 dinara. Čak i na sniženju taj dezodorans košta 50 dinara više nego isti dezodorans po regularnim cenama u Nemačkoj.

Nisu sredstva za higijenu jedini problem. I hrana je dramatično jeftinija. Suhomesnati proizvodi, na primer, su takođe duplo jeftiniji u najjačoj ekonomiji sveta. Naime, u Nemačkoj možete da kupite za evro i po sto grama isečenog pršuta, dok je kod nas, bez obzira na proizvođača, cena više i od 300 dinara. Za evro i po, odnosno 160 dinara, kod nas možete da dobijete 100 grama isečene čajne kobasice.

– To je sve zbog jakog uvozničkog lobija, generalnih zastupnika, a ako nema njihovog značajnijeg uticaja, onda na red dolaze trgovci – kaže Goran Papović, predsednik Asocijacije potrošača Srbije. – Trgovačke marže su veoma velike u našoj zemlji, jer nema konkurencije.

Prema njegovim rečima, poseban je problem to što potrošači u Srbiji plaćaju više proizvode koji su, najblaže rečeno, sumnjivog kvaliteta.

– Da li na dezodoransima, šamponima i drugim bočicama vidimo originalne etikete proizvođača iz Zapadne Evrope – priča Papović. – Ne. To su najčešće rumunske ili bugarske deklaracije. Priča o dve linije – jedne za bogate i druge za zemlje Istočne Evrope je veoma stara. Istočni blok koji se nedavno pobunio protiv razlika u kvalitetu, dokazao je analizama da se kvalitet proizvoda u Nemačkoj ili Francuskoj s jedne strane i Slovačkoj i Poljskoj, s druge, veoma razlikuje. Iz Evropske komisije onda su ih uveravali da će se ta diskriminacija zaustaviti, ali ništa od toga. To potvrđuje da ni bogata Evropa nije imuna na pritiske velikih proizvođača, čiji su budžeti veći od budžeta nekih zemalja.

Naše organizacije potrošača nemaju dovoljno para da bi uradili ove analize. Papović kaže da APOS od 2011. ukazuje na taj problem, ali da nema dovoljno sluha da se izdvoje sredstva za takva ispitivanja.

NA SVAKOM PROIZVODU

DEZODORANSI su u Nemačkoj od 0,5 do maksimum dva evra. U Srbiji staju najmanje 150 dinara i to dezodoransi robnih trgovačkih marki. Cene im idu do 500 dinara. Najjeftiniji gelovi za tuširanje od 200 mililitara su 150 dinara i opet je reč o privatnim brendovima trgovaca. U Nemačkoj su firmirani gelovi, poput „palmoliv“ proizvoda oko 1,25 evra za pakovanje od 250 mililitara, što je 150 dinara. Najmanja cena u Srbiji istog gela je 180 dinara, mada najčešće koštaju 250 dinara.

– Plaćala sam „olvejs“ uloške u Nemačkoj po evro – priča nam Marijana S. – Toliko su dupla pakovanja, koja su kod nas na akciji 200 dinara. Inače, cena je 250 dinara, pa naviše.

Novosti