Krpa i zakrpa

Piše: Stojan Marković

Kada se udruže onaj ko o svojoj životnoj i radnoj biografiji nema šta da kaže, i onaj koji u istim rubrikama nema šta da upiše, onda dobijemo ono što bi narod rekao da je krpa našla zakrpu.

Postoji i priča o krpi na dnu mora, ali ponekad naiđe poplava, koja taj mulj podigne na površinu, pa se tako krpa nađe gde joj mesto nije, bude neko vreme tu, a onda polako potone tamo gde joj je i inače mesto.

Osim sa krpama, tako je i sa ljudima. Uzmimo za primer jednog „političara“ i jednog „novinara“. I jednog i drugog osim duplog golog u rubrikama životna i radna biografija, spajaju isti interesi i strasti, kao i sklonost da zgaze sve što im se nađe na putu. Neko bi to nazvao borbom za preživljavanje, a neko borbom za životni prostor, da se u životu bude neko i nešto  uprkos predispozicijama koje to ne garantuju.

Međutim u spoju nedostatka kućnog vaspitanja i stručnog obrazovanja granice mogućeg pomeraju se do neba, jer tada krpa i zakrpa nemaju nikakvu kočnicu, nikakav obzir, nikakav osećaj za stid, za poštovanje drugih, za kulturu, za bon-ton, za društvene norme i vrednosti.

A kad ih poplava izbaci na površinu i uzdigne na visoke talase i izgube osećaj za vreme i prostor, za okruženje u kome žive, onda im dečački snovi da će u životu biti uspešni i važni tj. neko i nešto postanu stvarnost i opsesija, a pomisao da im je sve dozvoljeno preraste u strast.

I tako u mutnim vremenima, kakva su ova današnja u kojima živimo, krpa i zakrpa iz ove naše priče dele svojim sugrađanima dijagnoze ko je i zašto udaren u glavu, lepe etikete ljudima na način kako je to Ivo Andrić napisao da se radi u smutnim vremenima – pljuni čoveka pa mu zalepi etiketu.

Tako čačanska krpa i zakrpa svako malo pljuju i šamaraju u izjavama, intervjuima, saopštenjima, pa i onda kada „novinar“ samog sebe intervjuiše na sopstvenom portalu, a onda tome doda i sopstvene „komentare čitalaca“.

Pametni Ivo Andrić napisao je i da ima onih koji napadaju najbolje ljude,kao što i ptice kljucaju najbolje voće, pa tako i krpa i zakrpa svoje sugrađane nazivaju preletačima, mrziteljima, bolesnim umovima, izdajnicima, lopovima, napadaju im porodice … Izmišljaju krađe i prevare, optužuju, sude i presuđuju.

Kad na videlo izađu njihove brljotine brže-bolje pozivaju na toleranciju, apeluju na spuštanje lopte, kukumavče da im se preti u ugrožava bezbednost, da im se napadaju članovi porodice, traže zaštitu, prete sudskim tužbama …

I tako, ova stara društvena igra „ko bi doli, sad je gori“ završiće se kao i uvek razbistrivanjem vode i potonućem krpe i zakrpe na dno. Kao i priroda i društvo se tako čisti od prljavštine. Bilo i biće.

Ako je neko od čitalaca u našoj priči prepoznao Marka Parezanovića, narodnog poslanika i poverenika SNS-a za Čačak i Gvozdena Nikolića vlasnika portala GZS i planetarno poznatog autora emisije na Prvoj televiziji, onda su u pitanju zabuna i zluradost, pa se mi odmah ograđujemo od takvih pomisli i komentara, a svaku sličnost njih dvojice sa krpom i zakrpom smatramo slučajnom i nenamernom.

Pu, pu daleko bilo, ko smo mi da stajemo na put vlasti i njenom regionalnom mediju.

_____________________________________________________________