Volela bih da zavirim u Teslin život

Književnica i novinarka Marina Bulatović Barny, dobitnica – Sertifikata za promociju imena i dela Nikole Tesle i Teslinog naroda na ovogodišnjem Danu dijaspore, govori o slavnom srpskom pronalazaču, visokom priznanju, spisateljskom radu, dijaspori i životu i radu u Saudijskoj Arabiji i Kanadi gde sada živi.

Sa ovom damom možete razgovarati o mnogim temama. O književnosti, umetnosti, novinarstvu, PR-u, modi, utiscima sa mnogobrojnih putovanja, životu u inostranstvu… Ipak, ovoga puta, glavna tema nam je bila lik i delo slavnog srpskog naučnika Nikole Tesle, i priznanje koje nosi njegovo ime, a koje je dobila na manifestaciji Dan dijaspore u Beogradu.

Plaketa i medalja koju je u Marinino ime primila glumica Iva Štrljić

* S obzirom na to da živite u Kanadi, priznanje vam nije lično uručeno. U Vaše ime ga je primila glumica Iva Štrljić, koja je na svečanosti pročitala odlomak o Nikoli Tesli iz Vaše knjige „Nina od Arabije“. Šta ova nagrada predstavlja za Vas?

– Lepo je kada neko primeti i nagradi vaš rad. Na Danu dijaspore u Beogradu govorilo se o saradnji matice i dijaspore, ali i kako poboljšati te odnose. Iz ličnog iskustva mogu da vam kažem kako ti odnosi (ponekad) izgledaju: inicijativa da se Dan nauke u Srbiji slavi na Teslin rođendan potekla je iz dijaspore davne 2002.  Ali, tek kada smo se u Njujorku sreli dr Ljubo Vujović i ja, u januaru 2010, i kada smo izvršili svojevrstan „pritisak“ na vlast u Beogradu, a zahvaljujući i ogromnoj podršci medija koju smo tada dobili – akcija je urodila plodom. Konačno, Božidar Đelić je proglasio 10. jul 2010. za Dan nauke u Srbiji, ali ni u jednom saopštenju nije pomenuo da je dijaspora sve to inicirala, već je izjavio da je Ministarstvo nauke pokrenulo tu akciju. Jeftini politički poeni se skupljaju na sve moguće načine, ali za uspešnu saradnju matice i dijaspore ključno je poverenje i uzajamno poštovanje.
 
JEFTINA POLITIČKA  TRGOVINA  TESLINIM LIKOM I DELOM

* Nikola Tesla je jedna velika enigma, koja čini se, nikada neće biti sasvim odgonetnuta. Kako Vi „vidite“ velikog srpskog pronalazača?

– Zanesenog idejama i pomalo rasejanog. Ali i kao čoveka plemenitog srca. Zamišljam ga kako 1935. ulazi u bolničku sobu gde na samrti leži Mihajlo Pupin i posle 30 godina progovara sa njim: „Kako si moj stari dobri prijatelju?“ Prašta mu tešku izdaju. U sudskom sporu između Tesle i Markonija – Pupin je veštačio u korist Markonija zbog (vlastitog) finansijskog interesa. Inače, Vrhovni sud Amerike je 1943. presudio u korist Tesle i priznao mu pravo na patent za radio. Kada se to dogodilo Tesla je već otputovao na onaj „drugi svet“. Ali, sigurna sam, da se obradovao tamo gore jer se kosmički red na Zemlji uspostavio.

MANE I PREDNOSTI “ABAJE”

Na reklamama u Saudijskoj Arabiji ženamma je sakriveno lice

* Sada živite u Torontu, pre toga ste dugo boravili u Saudijskoj Arabiji. Šta vam je najčudnije bilo u toj zemlji. Na šta ste se teško privikli. Da li na abaju (dugu crnu haljinu) koju sve žene moraju da nose, pa i strankinje? Ispričajte nam neke zanimljivosti za nas o toj nepoznatoj zemlji.
– Abaja mi je bila i prihvatljiva i rasterećujuća. Ali neke reklame su mi jako smetale. U periodu kada sam tamo živela (2007 – 2016) na reklamama se ženama najčešće nije videlo lice. Ono je bilo zamućeno ili potpuno pokriveno velom. Pre selidbe na Arapsko poluostrvo radila sam u Beogradu u vodećim marketinškim agencijama, pa mi je to prvo upalo u oči. Bez obzira da li je u pitanju  Armani, Filips ili neki drugi poznati svetski brend –ova čudna pravila – svi su poštovali.

* Da ste u mogućnosti da sretnete Teslu, šta biste ga pitali?

– Šta bi uradio drugačije? Zbog čega se kaje? Koju je našu pesmu, pored „Tamo daleko“, voleo? Zamolila bih ga da mi šapne tajnu Univerzuma i da Srbima objasni zašto je važno da se slože (SSSS).
 
* S obzirom na to da živite u inostranstvu, i da često putujete, kolliko Teslu poznaju u svetu?

Njujorker Hotel

– Dok smo živeli u Saudijskoj Arabiji moj suprug je radio u dve velike, svetske kompanije. Njegove kolege-inženjeri iz Indije, uvek su znali ko je Tesla i šta je uradio za progres čovečanstva.  Ali, kolege – inženjeri iz Amerike, znali su samo za Edisona!
* Koliko dijaspora može da doprinese boljem razumevanju u rasvetljavanju lika i dela Nikole Tresle?

– Dijaspora je mnogo učinila i mnogo radi na promociji Teslinog lika i dela u svetu – i što je najvažnije to radi sa entuzijazmom. Imala sam sreću da upoznam i uradim brojne intervjue sa ljudima iz dijaspore: sa dr. Ljubom Vujovićem (generalnim sekretarom Teslinog memorijalnog društva u Njujorku), sa Nikolom Lončarom (predsednikom Tesline naučne fondacije iz Filadelfije), Nenadom Stankovićem (glavnim urednikom “Tesla” magazina u Torontu) i sa Džo Kinijem, menadžerom u hotelu Njujorker, u kojem je Nikola Tesla živeo od 1933. do 1943. Tu je, u sobi 3327 i umro na Božić 7. januara 1943. Mnogo godina kasnije Džo Kini je pomogao našoj dijaspori da se u delu hotela napravi mali Tesla izložbeni prostor i da se Teslina soba adekvatno obeleži sa spomen-pločom. U avgustu 2014. Nikola Lončar je hotelu poklonio Teslinu bistu rad akademskog vajara Bojana Mikulića iz Banjaluke. Takođe, dijaspora je postavila i komemorativnu ploču Tesli, na hotelu Njujorker 10. jula 2001., tako da prolaznici na Menhetnu mogu da je vide. Dr Ljubo Vujović je sarađivao sa čelnicima grada Njujorka, dostavljajući im potrebna dokumenta i informacije za postavljanje znaka „Nikola Tesla CORNER“ na uglu 6. avenije i 40. ulice.

Medalja koju je dobila Marina Bulatović

TESLA JE SRBIN I GRAĐANIN SVETA

* Kako gledate na razna „svojatanja“ Tesle od drugih naroda, u smislu njegovog porekla. Koliko svet zna da je Nikola Tesla Srbin, koji je rođen u nekadašnjoj Austro-Ugarskoj, a na teritoriji današnje Hrvatske

– Svet zna da je Tesla – Srbin. Ta slučajnost da je rođen na teritoriji nekadašnje Austro-Ugarske je potpuno nevažna. Naročito sa današnje tačke gledišta kada ljudi masovno migriraju –  sele se iz ekonomskih, političkih ili profesionalnih razloga. Da li bi unuk migranta iz Sirije – ikada rekao da je Nemac, iako se rodio u Minhenu? Odgovor je: NE.  Nije važno gde se rodiš – već kom rodu pripadaš. Ukratko: Tesla je Srbin, a takođe i građanin sveta.

ZAHVALNICA OD SAUDIJSKOG PRINCA
Svojevremeno ste dali i svoj doprinos u „otkrivanju“ te zemlje i njenom približavanju našem narodu, kada ste organizovali izložbu „Saudijska Arabija iz mog objektiva“ u saradnji sa vašim suprugom Budislavom. Takođe, za taj projekat ste dobili priznanje od jednog saudijskog princa.
Od Princa Saud bin Abdullah bin Thunayan, Predsednika Royal Commission, dobila sam dva pisma-zahvalnice za promociju Saudijske Arabije u Srbiji. Stigla su mi na kućnu adresu u Džubailu, gradu gde smo suprug i ja živeli. A PR direktor Royal Commission – Faisal Aldhafeeri – bio je zadužen da upriliči večeru nama u čast.  Verujte mi na reč, ni kod Srba se ne jede tako obilno i raznovrsno kao kod Saudijaca.

* Sigurni smo da ćete nastaviti sa „promovisanjem“ Tesle u svetu i u tom smisli šta možemo novo da najavimo o njemu? Koji deo ličnosti slavnog genija želite da nam „otkrijete“?

– Danas na internetu možemo da pročitamo razne neistine o Tesli – kao ona da je svaki dan nosio nove bele rukavice. U Muzeju Tesla u Beogradu su mi rekli da o  tome ne postoji nikakva beleška, račun, porudžbenica, nečije svedočanstvo ili priča. Saga o belim rukavicama spada u umetničke slobode raznih Teslinih „biografa“. Volela bih da zavirim u njegov život. Da saznam šta je voleo da jede. Da li je bio vegetarijanac. Koje predstave na Brodveju su ga očarale. Koje ličnosti su ga fascinirale. Koje filmove je voleo. Šta je čitao.
 
OMAŽ SLAVNOM SUNARODNIKU

* Tesla je našao mesto i u vašoj knjizi „Nina od Arabije“, koja je doživela veliki uspeh u Srbiji – treće izdanje je u prodaji. Deo iz knjige imali smo prilike da čujemo na Danu dijaspore.
 
– „Nina od Arabije“ je i svojevrstan omaž Nikoli Tesli. On je jedan od junaka mog romana. Organizatori Dana dijaspore su predložili da se odlomak o Tesli pročita na tom skupu. Izbor je pao na Ivu Štrljić jer sam sa njom i ranije sarađivala. Ona je za potrebe društvenih mreža i interneta pročitala nekoliko odlomaka iz mog romana, tako da je „Nina od Arabije“ postao prvi roman u Srbiji koji se čitaocima predstavlja viralnim putem, kroz „oživljene“ i svima dostupne odlomke.

Iva Štrljić čita odlomak o Tesli iz Marinine knjige Nina od Arabije

* Da li možemo očekivati da jednoga dana napišete knjigu o Tesli?

– U Kanadi pišem novi roman – radnja počinje u Indiji, a završava se u Grčkoj. Tesla je (moja) velika inspiracija, tako da ništa u vezi (njega i mene) nije nemoguće. Kad god o njemu mislim uvek je prisutno ushićenje.
 
RAZGOVARAO: Ljubomir Ljuba Đorđević
FOTO: Budislav Bulatović

_____________________________________________________________