Za pet meseci od dijaspore dve milijarde evra

Dijaspora je poslala u Srbiju tokom pet meseci 2018. godine jednu milijardu i 336 miliona evra, što je 14,5 posto više u odnosu na isti period prethodne godine, prema preliminarnim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije.

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS.

Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake kreće se oko 280 evra, a preko računa on je znatno veći.

Upućeni tvrde da naši ljudi iz inostranstva pošalju i donesu u zemlju i znatno više od sume koju registruje NBS. U centralnoj banci napominju da sumu doznaka čini registrovani deo, koji u zemlju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca, i neregistrovani, koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kretanja devizne štednje stanovništva. Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka iznosio je oko 618 miliona evra. Sabrano, bezmalo dve milijarde evra u ovoj godini je pristiglo na ruke građanima Srbije.

Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima, oko 80 odsto.

U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam posto, što u centralnoj banci očekuju i u ovoj godini.

Mnogim građanima u Srbiji životno znači priliv deviza od rođaka rasejanih po svetu.

Rezultati istraživanja beogradskog Ekonomskog fakulteta pokazuju da taj novac služi kao neformalna socijalna pomoć. Naime, u Srbiji bi se mnogo teže živelo bez deviza koje više od pola veka redovno stižu od naših ljudi ,,na privremenom radu u inostranstvu”. Taj novac domaćinstava koja ga primaju štiti od većeg siromaštva, jer u proseku čini trećinu njihovih ukupnih prihoda.

Članovi domaćinstava koja primaju doznake u razgovoru sa istraživačima najčešće su izjavljivali da većinu tog novca troše na osnovne potrebe – hranu, odeću, obuću i plaćanje računa. Stari ljudi u selima tim novcem plaćaju i lečenje. Bez razlike da li žive u gradu ili na selu, bez tih para njihov život bio mnogo teži. Ako bi ova domaćinstva ostala bez tih primanja, država bi morala da preuzme brigu o njihovoj socijalnoj zaštiti, zato što doznake ne bi mogli da zamene ličnom zaradom. Od doznaka se grade i održavaju kuće i stanovi, školuju se deca…

Devizni penzioneri su velika podrška deci i unucima, ali i ozbiljna stavka u deviznom prilivu zemlje. Ovakav obilan i stabilan priliv deviza blagotvorno deluje i na platni bilans zemlje. Da nije doznaka, tvrde upućeni, Srbija bi se proteklih decenija mnogo češće suočavala sa „baukom bankrota”.

Predviđa se da će priliv doznaka iz inostranstva rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Stručnjaci procenjuju da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu.

Nezvaničan je podatak da pošiljke deviza u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, a u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku, što rečito govori o učešću i brizi dijaspore za svoje u domovini.

Politika